Mogući scenariji vlade DS - SPS - LDP

     Sve je izvesnije da će Vladu RS formirati ove tri koalicije u kojima su najveće partije DS, SPS i LDP. Na prvi pogled to bi bila vlada koja je koherentna u nekim pitanjima, ali u mnogima ne. Svakako, "evropski put" bi bio potvrđen i to je možda i najveća stvar oko koje bi vlada bila jedinstvena. Sve ostalo je upitno. 

     Ako ideloški pogledamo ove partije, možemo videti da su DS i SPS prilično bliske i da dele politički prostor levog centra (socijaldemokratije). Naravno, SPS je imao autoritarne "ispade" i neki bi ih klasifikovali u levo autoritarne partije, ali čini se da je to samo bila izborna kampanja (gađanje određenih kategorija birača; autoritarnost i paternalistička država u paketu očigledno daju dobre rezultate) jer je SPS programski partija socijaldemokratije. Programi DS-a (link) i SPS-a (link) se ne razlikuju mnogo, a imamo i "Deklaraciju o političkom pomirenju i zajedničkoj odgovornosti za ostvarivanje vizije Srbije kao demokratske, slobodne, celovite, ekonomski i kulturno razvijene i socijalno pravedne zemlje DS-a  i SPS-a“ iz 2008. godine: link. Prema tome, imajući u vidu i dobru međupartijsku saradnju u prethodne 4. godine, nova vlada u kojoj su DS i SPS je potpuno očekivana, ideološki i programski kompaktna.

      Međutim, postavlja se pitanje LDP-a. Ove tri partije su relativno dobro sarađivale u vlasti u Beogradu u prethodne četiri godine, ali to nije reper ni za šta jer se ipak u gradskoj politici ne potežu "velike teme". Iako se LDP dosta ideološki da tako kažem promenio, a programski mainstream-ovao (pre svega u ekonomskoj sferi), odnosno od pozicije prototipne liberalne partije danas došao do pozicije da mnogi ne znaju stvarni program ove partije, kao i da su pre svega ekonomske mere okrenute ka populizmu i preraspodeli. Ali ipak, pozicija LDP-a nikako nije bliza poziciji pre svega SPS-a koji je jasno otvarao odeđene teme. 

     SPS je jasno ponavljao zahteve za većom potrošnjom, za isterivanjem MMF-a koji nam jelte brani da više trošimo, obustavu privatizacije i podržavljenje određenih firmi, kao i jasnu poruku da ipak partije treba da zadrže upravljanje javnim preduzećima. Iznosili su stav da se plate i penzije ne smeju zamrzavati i sl. Naravno, SPS je za loše ekonomske performanse okrivio neoliberalizam u Srbiji (baš me zanima gde da oni vide, jer ja koliko god se trudio da ga nađem, ne uspeva mi). Takođe, SPS stalno govori o tome kako nam ne treba štednja, i da su oni za rast (što nema veze s vezom - slično videti u: link). Ili kako bi to Paunović rekao: "Pa Dačić bi da ulaže u privredni razvoj i boriće se protiv neoliberalne dogme. Po njemu, lek za preveliku potrošnju je veća potrošnja. Ali, "investiciona", ne neka obična potrošnja." link

     Sa druge strane, LDP je i pored promene određenih stavova ostao na tragu za sada poslednjeg ekonomskog programa (link) u odbrani slobodno tržišne privrede, nastavka privatizacije, deregulacije ekonomije, ostao privržen slobodnoj konkurenciji i smanjenju javne potrošnje, makar deklarativno, pre svega u nastupima Bojana Đurića u kampanji. Uz to, LDP je još pre četiri godine govorio o potrebi departizacije i demonopolizacije javnih preduzeća. 

      Iako postoje druge prepreke za formiranje ove koalicije (Kosovo, Republika Srpska) čini mi se da će se oko ovoga voditi najveće polemike. Naravno, treba napomenuti ono što je prof. Pavlović rekao u Utisku nedelje, LDP nije tzv. "veto" igrač, odnosno nije partija od koje zavisi formiranje vlade (uvek je tu URS, a i opcija SNS - SPS) i prema tome, LDP (Preokret) nema poziciju da sa svojih 19 poslanika postavlja ozbiljnije zahteve i sigurno neće u preraspodeli resora dobiti ministarstvo finansija i ekonomije (što je po meni jedino racionalno da se zahteva ukoliko LDP ulazi u vladu). Posebno treba imati u vidu da su poslanici "vlasnici svog mandata", odnosno da je mandat slobodan i da bi svakako poslanici iz reda Preokreta (iz SDU-a, sindikata pa i SPO-a) široko prihvatili ekonomske stavove i mere SPS-a u pogledu preraspodele, subvencija, intervencionizma i sl. Zato se može računati da će se ipak LDP usaglasiti u korist SPS-a i da će formirati vladu. Šta sledi posle toga?

1. Ono što je za mene realno (i čemu se makar nadam) jeste da vlada ne skupi parlamentarnu većinu za Zakon o budžetu za 2013. godinu. Prosto, SPS neće odustati od svojih ciljeva, a LDP će se setiti nekih svojih stavova i pre svega neophodnosti reformi i ograničavanja javne potrošnje i neće pristati na predlog budžeta koji će opet "deliti svima šakom i kapom", a novac za to će se nabavljati daljim zaduživanjima po sve lošijim uslovima. Prema tome, očekujem da vlada izgubi većinu i da se ili raspišu novi izbori ili URS uđe u vladu, s tim što mislim da je prva opcija izvesnija, imajući u vidu sve težu ekonomsku situaciju u zemlji koja će sigurno uslediti.

2.  LDP će se baviti svojim pitanjima (jer će sigurno dobiti mesto potpredsednika za evropske integracije i još neko "levo" ministarstvo) i neće se previše baviti temama javnih finansija i nephodnih reformi. Pristaće na sve zahteve SPS-a koji će verovatno voditi glavnu reč o većini resora u kojima su potrebne reforme. A DS će i dalje biti kako je to Pavlović rekao "čuvar koalicije" i partija koja će SPS-u dozvoliti sve u sferi ekonomije, dok bi se DS držao poslova spoljne politike, evropskih integracija, odbrane i sl. Rezultati takve vlade bi bili katastorfalni. Zaduženje bi verovatno neviđeno poraslo, realni sektor bi se još više uništio, ekonomski ambijent bi se doveo do nemogućnosti za bilo kakvo privlačenje investicija i normalnog poslovanja , a građani bi bili osuđeni na život na "državnoj sisi", što SPS i priželjkuje, jer nakon toga bi na svojoj populističko paternalistikoj retorici dobio još više glasova. 

    Nakon četiri godine takve vlade, verovatno bismo imali neverovatno jake naprednjake, i SPS kao drugu najjaču partiju, a DS bi došao do pozicije da se pita da li će imati dvocifren rezultat. O LDP-u je suvišno govoriti, partija bi ostala ne samo ispod cenzusa, već možda i ispod prirodnog praga :) , jer oni koji su glasali za LDP su glasali za ono što je predstavljao njihov slogan - za PREOKRET, za reforme kako političkog tako i ekonomskog sistema i ambijenta.

    LDP nije ostvario rezultat da bi tako nešto ostvario, prema tome LDP nema šta da traži u novoj vladi (pitanje je naravno da li bi i sa boljim rezultatom i pozicijom to i želeo da uradi i da li bi u tome uspeo-ali je to druga tema).

   LDP može samo da bude saučesnik u daljem ekonomskom propadanju ove države i krivac za rezultate sulude ekonomske politike SPS-a. Opet, politika SPS-a nije neka izmišljotina, to je ono što "masa" želi i za šta je glasala. Za autoritarnog vođu i paternalističku državu! To je deo naše političke kulture, ali to nije tema ovde...