Tuesday, July 10, 2012

Saveti za studiranje

Uz malo truda i posvećenosti, lako se može završiti fakultet. Naravno, potrebno je pre svega imati snage, volje i pre svega cilj. Međutim, čim ste upisali fakultet - pretpostavljam, s razlogom, da postoji cilj da se on završi.

Kako da budete uspešan student? Moji saveti su sledeći:

1. PREDAVANJA - obavezno da se ide na predavanja. Predavanja svakako ne traju puno, naravno u zavisnosti od kvaliteta predavača mogu da budu veoma zanimljiva, ali i veoma dosadna. Međutim - izdržite. Na predavanjima možete čuti mnoštvo podataka koji će vam kasnije pomoći da lakše savladate literaturu. Osim toga, možete čuti korisne primere i sl, koje možete da upotrebite na usmenom ispitu, a profesori vole kada studenti dolaze na predavanja i kada su aktivni na istim. Ne zaboravimo da studiramo "po bolonji", predavanja su obavezan deo nastave i trebalo bi da nose i određeni deo bodova. Međutim, čak iako niste zainteresovani da učestvujete, makar dobro slušajte, nešto od toga će vam sigurno pomoći da savladate literaturu.

2. VEŽBE - posebno ukoliko su interaktivne (a uglavnom jesu) predstavljaju pravo mesto da se istaknete i naravno osvojite dosta poena. Uglavnom je za vežbe potrebno pročitati određenu literaturu i o njoj na samim vežbama razgovarati. Ne izbegavajte vežbe. Budite maksimalno aktivni na njima. Osim što ćete da osvojite poene i da nešto novo naučite, ostavljate utisak na asistente ili profesore da poznajete materiju i da ste zainteresovani za predmet, a to će vam kasnije pomoći i na usmenom ispitu.

Ukoliko ste stidljivi i ne volite da govorite pred mnogo ljudi, a studirate društvene nauke, a pre svega FPN - promašili ste fakultet. Jedan politikolog mora biti spreman za konverzaciju, razmenu mišljenja, branjenje sopstvenih stavova i pre svega komunikativan i razumljiv o onome o čemu govori. Naravno, za vežbe, i potkovan znanjem o temi. 

Ukoliko postoje power point prezentacije tu postoji dodatni niz "nepisanih pravila": 
- ne koristiti  beleške prilikom izlaganja (za podsetnik služi prezentacija)
- ne pisati previše po slajdu (na slajdu treba da bude samo po teza o kojoj ćete vi govoriti - jer ukoliko sve ispišete slušaoci će gledati u to, a neće ni obratiti pažnju na ono što govorite)
- nikako ne sedeti, niti stajati u mestu. Potrebno je kretati se dok se izlaže prezentacija. Uvek možete da pokazujete nešto na slajdu i dok govorite, ne gledati u profesora (asistenta) već u slušaoce i njima se obraćati. Naravno, podrazumeva se da budete glasni i da vas svi jasno čuju.
- uvek ubacite na prezentaciju nešto što će zainteresovati studente. Iako se prezentacije uglavnom spremaju iz literature, ubacite nešto čime ili osporavate ili dokazujete neku tezu i dajte svoje mišljenje o tome. Na taj način pokazujete da ste duboko ušli u materiju.

3. KOLOKVIJUMI - naravno, spremajte kolokvijume. Uvek je lakše spremiti 150 - 200 str, pa na ispitu još 300 nego odjednom svih 500. Osim toga, dobro ih spremite. Jer kada dođete na usmeni ispit sa puno predispitnih bodova, odmah vas profesori drugačije gledaju, jer znaju da ste radili i da ste se posvetili njihovom predmetu i pre samog usmenog ispita.

4. SEMINARSKI RADOVI - čini mi se da veliki broj studenata ima problem sa ovim obavezama. Društvenjaci, a posebno politikolozi moraju biti sposobni da samostalno pišu naučne radove. Između ostalog, time ćemo se sutra baviti i od toga živeti. 

Šta je bitno za seminarske radove? Ne moraju studenti da izmišlju "toplu vodu". To niko ne traži. Potrebno je detaljno izučiti određenu temu, pogledati šta u literaturi piše o tome i napraviti od rada jednu celinu koja je analizirala određenu temu ili problem.

Koje su tajne pisanja seminarskih radova:
- nikako ne smarajte profesore da vam preporučuju literaturu. Time odajete utisak da niste upućeni u temu, da ne umete samostalno da istražujete i da ste čak i nezainteresovani. Naravno, možete ih uz svoj spisak već pripremljene literature pitati da vam nešto dodatno preporuče, posebno od stranih autora.
širok izbor literature!!! Time ćete pre svega prikupiti dovoljno podataka za kvalitetan seminarski rad, ali i predstaviti sebe kao dobrog istraživača. Internet nam omogućuje neviđene mogućnosti za to. Elek. izdanja mnogih knjiga nije teško pronaći, uz to možete "izguglati" mnoštvo literature za koju nikada do tada niste čuli. Naravno, seminarski radovi od 10ak strana moraju imati makar 10 bibliografskih jedinica (knjiga, zbornika, članaka + linkovi, zakoni, uredbe - naravno u zavisnosti od teme). Širok izbor literature, osim što vas čini kompetentim za pisanje, odmah predstavlja i snagu vašeg seminarskog rada. Znam da zvuči kao bauk da za seminarski rad od 20 str. vi uzmete 20 knjiga iz biblioteke da čitate, ali ne morate da čitate sve, već delove koji su bitni za vašu temu. Pisanje seminarskog rada nakon što ste potkovani širokim znanjem je lako, a znate svi da kada o temi nemate znanje - pisanje jedne strane predstavlja mučenje. 

Bitno je da vašim rečima napišete uvod i zaključak, da date sopstveno mišljenje. Naravno, potrebno je da svojim stilom i samostalno povežete sve ono što ste negde pročitali. 

Naravno, potrebno je napisati pismen i tehnički ispravan rad. Ovo je jako bitno. Tehnički u smislu proreda, fonta, tekst da bude od margine do margine, novi red, "uvučena dva prsta" i naravno referenciranje. Ovo je tek jako bitno. Koristite pravilno sisteme za navođenje referenci. Internet (opet) vam može i oko toga pomoći. U zavisnosti koji sistem više volite HARVARD - link ili CAMBRIDGE - link možete saznati kako se pravilo pišu reference. Pre svega imati u vidu citiranje tekstova u zbornicima, časopisima i internet tekstova. Sa tehnički ispravnim radom ste već osvojili pola od maksimalnog broja poena, na gotovo svim predmetima. 

Ono što je takođe bitno, ne štedite se u referenciranju. Pišite sa dosta zagrada ili fusnota (u zavisnosti koji sistem koristite). Jer kao što sam naveo, ne traži se da studenti izmišljaju, već da jasno uklope različita mišljenja i stvore samostalnu organizovanu celinu na osnovu čitane literature uz svoje komentare i mišljenja.

Izbegavajte predugačke citate, koliko god smatrali da su dobri. Ili čak ukoliko je jedan autor ostavio snažan utisak na vas, probajte da njegove argumente potkrepite sa još nečijim i na taj način u tekst uvedite još neke autore i dela.

5. ISPIT - odvojite u zavisnosti od broja strana 6 - 10 dana. Sasvim je dovoljno za bilo koji ispit. Naravno, ako ste slušali predavanja, spremali vežbe i sl. Ovde su najbitnije 3 stvari: rad, red i disciplina. Naravno, da biste položili morate da radite (učite). Napravite red! Ukoliko pretpostavimo da ispit ima 500 str., odvojite 10 dana za njega. Poslednja dva dana ostaju za ponavljanje. Podelite 500 str. na ovih 8 dana. To vam je nešto manje od 65 str. dnevno što može lagano da se pređe. Podvlačite, pišite po knjizi, vadite beleške, ali dnevno imate 65 str. da pređete. Disciplina - vas tera da se držite plana i reda. Nema izlaska iz kuće, nema spavanja, nema serije dok se ne pređe dnevnih 65. str!!! Ukoliko želite uveče da izađete sa društvom, ustanite ranije - odradite zacrtano i uveče slobodno izađite. Spremanje ispita ne predstavlja boravak u kavezu, posebno ne ako se dobro organizujete - tada imate vremena za sve.

Poslednja dva dana pred ispit ponavljate. Ili podvučeno i ispisano po knjizi, ili beleške. Za ispite preko 400 str. verovatno je bolje da vadite beleške jer će biti potrebno puno vremena da se podvučeno iščita. Ali, to je po volji, kako kome više odgovara.

Jako bitno - ne učiti noć pred ispit. Ja sam imao ritual da u ponoć prestajem sa učenjem bez obzira šta i koliko znam. Naspavajte se ili se makar odmorite do jutra. Međutim, ujutru obavezno ponoviti. Pre ispita. Tada se pamte silne podele ili definicije koje se realno bubaju napamet. Ujutru nećete sigurno ništa suštinski i važno naučiti, ali hoćete podele i definicije.


Kada ispit počne, budite opušteni i smireni, lakše ćete iz svoje memorije izvući reči. :)

Koncept nikako ne pisati u rečenicama. Zaista izgleda neozbiljno, a i gube se misli dok čitate. Na konceptu pišite samo teze i podele ukoliko ih ima. Primetili ste sigurno da ni profesori ne vole kada studenti pišu roman umesto pravog koncepta. Trudite se da ne stajete sa odgovorom. Ukoliko sve ispričate o datom pitanju, probajte tu tematiku da povežete sa nečim drugim. Nekim drugim pitanjem, nečim što ste samostalno čitali, dajte neki primer iz prakse ili bilo šta drugo. Na taj način pokazujete da razumete stvari i da samostalno razmišljate o datim stvarima.  

6. DODATAK - čitajte literaturu i van one obavezne, fakultetske. Bavite se naukom i van fakulteta. Bavite se i razmenom mišljenja, učestvujte u diskusijama (internet i društvene mreže nam stvaraju neverovatne mogućnosti za to, a možete i sa drugarima uz pivo ili vino, nije na odmet). Pohađajte dodatno neformalno obrazovanje (koje se mahom razvija kod nas). Sve to će vas učiniti kompetentnijima, elokventnijima, dobićete na samopuzdanju i želji da svakim danom saznajate nešto novo. Sve ovo će vam na jedan ili drugi način pomoći da sutra lakše završite fakultet. Lakše u smislu da ćete lakše savladati materiju i literaturu, a sve to će vas dovesti do stanja, kako je to prof. Dragan Simić jednom rekao, da politikološka literatura za vas predstavlja epistemološku erotiku. Time ćete želeti da se dodatno usavršite i da sutra steknete komperativne prednosti i da lakše nađete posao.

* ovo sam napisao iz ubeđenja da sistem rada koji sam praktikovao jeste dobar. Ukoliko imate cilj, preuzmite neki od saveta i siguran sam da će vam pomoći.

Za kraj, ipak ključ svega jesu cilj i motivacija da se cilj ostvari. Link ispod preporučujem pred svaki početak učenja, makar će vas malo probuditi i motivisati - siguran sam!

6 comments:

studentkinja said...

Bravo Bobane, ponosimo se tobom :)

Boban said...

Hvala, hvala...
Monika? :)

Jelena said...

Stvarno motivises... Kad ovako procitam, sve izgleda tako lakse... :)

Misa said...

Bravo Bobi, i hvala!

Boban said...

Hvala Mišo. Nema na čemu i samo hrabro sa učenjem.

Andrijana Ginin said...

Odlicni saveti, mada samo jedna mala ispravka: ono sto si ti ovde napisao "jer se studira 'po bolonji'" je samo delimicno tacno (s obzirom da sam studirala i na FPN-u, a da sada studiram na Univezitetu u Bolonji, lako uocavam oooogromnu razliku). Dakle, po pravoj "Bolonji" predavanja NISU obavezna, vezbe postoje, ali se bodovi ne dobijaju na samim vezbama vec na parcijalnim ispitima vezanim za stvari koje su bile obradjivane na vezbama, ali tek nakon zavrsetka semestra i kolokvijumi, takodje, ne postoje, sve vam zavisi od zavrsnog ispita. Uz to, vecina osnovnih studija traje 3 godine (osim, recimo medicine i prava), dok master traje 2 godine. Dakle, saveti su odlicni, ali ovaj deo vezan za ocenjivanje nije za one koji bi da studiraju van Srbije. U principu, mnogo je lakse studirati po pravoj "bolonji". Sve ostalo stoji. :)