Lazar Krstić - Vučićev žrtveni jarac

Izvesno je da će Lazar Krstić, nepartijska ličnost, mladi stručnjak iz inostranstva, biti novi ministar finansija. Iako ga Narodna skupština još nije ni postavila na mesto ministra, očekivanja od njega su velika. Kratko rečeno  - da uvede red u javne finansije i da krene na put neophodnih reformi. Lepo zvuči, zaista. Ali, u čemu je poenta?

Davno sam pisao kako je SNS-u bilo veoma lepo u prethodnom periodu jer nisu imali odgovornost za finansije i privredu, tako bolne teme koje su uvek u odluci (motivaciji) birača kada izlaze na izbore. Nakon toga se desio Dačićev „prevrat“ te su iz vladajuće koalicije izbačeni URS i Mlađan Dinkić, alfa i omega privrede i finansija u Srbiji od 2000. godine, a SNS-u „uvaljen“ vruć krompir. Nakon toga sam pisao kako je naprednjacima nakon tog poteza Dačića jedina dobitna kombinacija da ide na izbore i naplati svoju biračku podršku na istim. Oni se nisu odlučili na to, da li zbog dogovora u vezi sa sporazumom iz Brisela ili zbog „datuma“, ne zna se.

Međutim, očigledno je da Vučić nije hteo da prihvati da njegova partija bude direktno odgovorna za finansije, već je pod raznoraznim parolama o stručnjacima, svetu i globalnoj ekonomiji odlučio da to mesto nekome prepusti (da niko iz SNS-a ne bude ministar), a ja bih prosto rekao „uvali“, a štafetu najvećeg problema je preuzeo mladi stručnjak koji se školovao u inostranstvu, ne živi u Srbiji, nema prljavu biografiju iza sebe i možda najbitnije "novo je ime" u političkom životu Srbije (a to birači vole). Mogu samo reći - racionalno sa Vučićeve strane.

Od uvođenja reda u javne finansije nema ništa. Neće biti neophodnih reformi. Zašto tako mislim, možda Krstić zaista želi i ume sve to da izvede? Možda i želi, možda i ume (iako verujem da to svako ume, ali da većina političara ne sme), ali neće moći. A neće moći iz prostog razloga što - dok je koalicije okupljene oko SPS-a u vladi (sa sve  premijerom) u sadašnjem političkom sistemu, od ozbiljnijih reformi nema ništa. Ni od uravnotežavanja prihoda i rashoda, niti od reformi socijalnih servisa (penziono, zdravstveno itd.), niti reformi javnih preduzeća. Šta očekivati od koalicije koja tvrdi (Milan Krkobabić) da je departizacija neprihvatljiv i štetan koncept i da je departizacija = legalizacija pljačke?!? Da ne govorimo o drugim ekonomskim merama koje su nam neophodne kao što su deregulacija, privatizacija javnih preduzeća itd. Takođe, svi znamo da bez reforme penzionog sistema nema normalnih javnih finansija, a kako mislite da je Krstić izvede kada mu je za to potrebna podrška SPS-a i PUPS-a?

Šta je još bitno? Prethodna vlada Ivice Dačića u kojoj je bio URS, nije bila minimalno pobednička (142 poslanika u Narodnoj skupštini), te PUPS sa svojih 12 poslanika nije bio veto igrač (partija koja može da ucenjuje druge). Danas ne znamo ko će sve glasati za rekonstruisanu vladu, ali je više nego izvesno da će bez 16 URS-ovih poslanika, PUPS postati veto igrač, odnosno partija čija ja saglasnost neophodna za usvajanje javnih politika.

Ipak, ovde ne treba zaboraviti SNS. Njihov ekonomski program se ne razlikuje mnogo od SPS-ovog, tako da ne znam ni kakve bi to promene i reforme SNS sproveo da nema ograničenja u vidu koalicije oko SPS-a.

Sve u svemu, od promena nema ništa - ne zbog Lazara već zbog političkog sistema u kome živimo i građana koji glasaju onako kako glasaju (ne glasaju za ekonomske reforme, a ako ćemo iskreno ekonomskih reformi nema ni u partijskoj izbornoj ponudi). Jasno je da će kod dela birača odgovornost SNS-a za javne finansije biti prepoznata, ali ne onako kako bi bila da je SNS zaista preuzeo ovaj resor. Na kraju će krivica najvećim delom pasti na Lazara, oko koga u budućnosti previđam milion teorija zavera kakve samo mi umemo da izmislimo, a on će se nakon (ne)obavljenog posla brzo vratiti odakle je došao.