Privatno VS. javno (dva iskustva koja dovoljno govore)

Ovaj blog ima za cilj da ukaže na razliku između javnog i privatnog sektora, načina ophođenja prema korisnicima usluga i efikasnost. Radi se o dve situacije, jednoj u javnom - drugoj u privatnom sektoru koje su mi se desile 02. oktobra. Iako nisam našao inspiraciju da napišem nešto o tome, danas - 22 dana kasnije, još jedna situacija povezana sa onom od 02. oktobra me je na to inspirisala.

Iako će neko možda reći da je loše poređenje sa jedne strane privatnog sektora i agencije koja se bavi registracijom vozila, sa drugom - javnom stranom, odnosno hitnom pomoći i bolnicom koja pruža zdravstvenu zaštitu, ali smatram da upravo to što se radi o bezazlenoj stvari i stvari od kojih životi zavise, samo može da potencira poentu bloga.

Kada govorimo o privatnom sektoru i registraciji vozila, otišao sam tog 02. oktobra u agenciju koja mi i nije tako blizu (imam sigurno 10 bližih), ali je tata insistirao da idem upravo u tu. Registracija je isticala 03. oktobra, a upravo zbog druge stvari o kojoj će biti reči, bilo je neophodno da se kola što pre registruju. Srdačan doček u agenciji, ekspeditivno popunjavanje dokumentacije, brzo odrađen tehnički pregled. Takođe, sama agencija odlazi u policiju i registruje vozilo za naknadu koja je, može se reći - simbolična. Nakon dva sata sam dobio telefonski poziv da mogu da dođem po dozvolu, da je sve završeno ili ukoliko ne mogu, da pitaju da li je potrebno da mi oni isporuče na kućnu adresu. Tada sam razumeo zašto je tata insistirao da idem baš u tu agenciju, shvativši da smo mi za njih kupci oko kojih oni moraju da se potrude, da bismo ostali njihove mušterije i da bi oni na taj način opstali na tržištu. Tako to funkcioniše u privatnom sektoru, ukoliko niste ljubazni, korektni, efikasni i ekspeditivni - gubite mušterije i odlazite u istoriju.

Onda dolazimo do javnog sektora, odnosno do zdravstvenog sistema osiguranja i pružanja zdravstvene zaštite.

“Sistem zdravstva u Srbiji je organizovan na principima socijalno-zdravstvenog osiguranja pod  okriljem Ministarstva zdravlja. Republički Fond za zdravstveno  osiguranje  je zadužen  za  prikupljanje doprinosa, objedinjavanje sredstava i obezbeđivanje  usluga od davalaca zdravstvene zaštite koji pak većinski pripadaju Ministarstvu zdravlja ili opštinskim vlastima (Svetska banka, 2009: 22).”

Uglavnom, da ne dužim oko načina pružanja zdravstvenih usluga, poenta je da se usluge ne plaćaju direktno, i da od toga kako će pacijent proći i kakva će mu usluga biti pružena ne zavisi ni plata lekara, ni sestre, ni drugog medicinskog osoblja, niti njihov položaj može biti ugrožen.

Do čega to dovodi? Dovodi do toga da za dedu koji je ozbiljno bolestan i gotovo nepokretan, treba da čekate hitnu pomoć više od 3 sata (u međuvremenu sam završio registraciju). Onda vas hitna pomoć odveze do bolnice u kojoj vas posle 4, 5 sati pošalju u drugu, a onda vas sanitet bolnice ostavi u toj drugoj ustanovi da obavite pregled, a onda se tek posle 3 sata vrate po osobu koja se bori za život!!! Kada vas vrate u bolnicu u kojoj ste bili, a u kojoj je promenjena smena, čekate opet sve ispočetka - jer mora i nova smena da obavi sve iste analize koje su radili i u smeni pre, jer im valjda ne veruju. Uz to, sve vreme vam govore da ga neće ostaviti u bolnici jer nema potrebe za tim, a pacijenta ostavljaju ceo dan bez kapi vode, a sa temperaturom preko 39 stepeni. Nakon 12 sati čekanja, i mog traženja odgovornog lica u bolnici jer je očigledno da neko ne radi posao kako treba, odjednom otkrivaju da deda ima zapaljenje oba plućna krila i trovanje u stomaku, i odlučuju da ga HITNO! prime u bolnicu, gde sutradan otkrivaju da je malo nedostajalo da od tog trovanja dobije sepsu.

Svi znaju da je hrana u bolnicama loša i to je nekako postalo normalno, ali mislim da niste znali da pacijentu koji je u bolnici morate i vodu da donesete. Tek kada smo dan posle prijema došli u posetu kod dede, rekli su nam da mu donesemo vodu jer je žedan!!!!! Dedi nisu ni kap vode dali 12-13 sati.

Iako se radi o dve potpuno različite stvari, veoma se lako može izvući zaključak o razlikama između privatnog i javnog sektora. A možda upravo ta razlika, između pitanja života i smrti i ophođenja po tom pitanju - i bezazlenog pitanja da li će vam registrovati automobil za 3 sata ili 2 dana, se vidi potpuna suština efikasnosti i načina ophođenja prema korisnicima između privatnog i javnog, odnosno direktnog ili indirektnog plaćanja usluga.