U prethodnom blogu
na temu gradskog prevoza (link)
sam pisao o tome koliko je sistem neefikasan i koliko košta građane Beograda
kroz subvencije iz gradskog budžeta javnom preduzeću GSP Beograd i privatnim prevoznicima koji su integrisani u sistem. U
poslednjih pet godina ukupni iznos subvencija jeste skoro 400 miliona evra. U
tom blogu sam, u skladu sa najavom nove gradske vlasti da će sistem naplate
vratiti pod okrilje Grada Beograda, pisao da je potrebno osmisliti mehanizme za bolju naplatu karata i povećanje prihoda jer gradski prevoz
u Beogradu koristi veliki broj građana koji mogu da finansiraju sistem.
U poslednja dva
dana stigle su najave za tri potencijalne mere. Jedna od njih je povećanje cene
mesečne karte za studente, kao i uvođenje plaćanja prevoza na mesečnom nivou za
penzionere. Da povećanje cena karata za ove kategorije građana ne bude kontra
produktivno najavljena je i mera da će se povećati broj kontrolora u prevozu, a
da će kontrolori biti prebačeni u sektor komunalne policije sa ovlašćenjima da
legitimišu korisnike prevoza bez karte (link).
Iz gradske vlasti smatraju da će ovom merom smanjiti broj švercera za 10% i da će na taj način uvećati prihode. Ova mera može
imati pozitivne efekte na naplatu karata.
Sa druge strane,
iz gradske vlasti je rečeno da više nemaju novca da plaćaju privatne prevoznike
(link)
i pretpostavlja se da od ponedeljka 02. juna neće saobraćati autobusi privatnih
prevoznika kojih je oko 400 od ukupno 1337 autobusa koliko saobraća svakog
radnog dana. Privatni prevoznici
učestvuju u prevozu putnika na 83 od ukupno 133 linije, a na 12 linija
isključivo saobraćaju privatni prevoznici. To znači da će od ponedeljka neke
linije biti potpuno ukinute, a na svim ostalim će broj vozila/polazaka biti smanjen
za 1/3. Da li će to biti dovoljna opomena za građane da počnu da plaćaju
usluge gradskog prevoza? Možda, ali nisam siguran u to. Ako velika većina
građana počne da plaća prevoz i naplata bude efikasna, sam sistem može ostati
neefikasan, a tražnja za subvencijama ista. Zbog čega?
Paralelno sa ovim
najavama i vestima se javljaju i tekstovi koji govore o samoj prirodi
gubitaških javnih preduzeća, koji su monopolisti i ne funkcionišu na principima
tržišnog poslovanja. Vest koju smo danas videli sjajno govori o suštini
funkcionisanja javnih preduzeća. Iako su
monopolisti, sa velikim brojem korisnika usluga, preduzeće je u konstantnim
gubicima (koji se pokrivaju novcem svih poreskih obveznika, građana
Beograda; subvencijama iz budžeta grada - od 59 do 119 miliona evra), neefektivno
i neefikasno posluje u svakom pogledu, ali i pored toga u ovom preduzeću se
formiraju raznorazne sulude komisije i nabavljaju proizvodi mimo ikakve logike
(link).
Formiraju se komisije za ocenjivanje ukusa i mirisa kafe, kao i za proveru
kvaliteta aleve paprike. Osim toga, GSP nabavlja i velike količine alkoholnih
pića (viski, rakije, vinjak, vino, pivo) iako nije jasno za koje namene i sa
kojim opravdanjem.
Ovakve vesti
iz javnih preduzeća ne treba da vas iznenađuju. Sve dok ne posluju tržišno ili dok ne budu odgovorni za svaki dinar
poreskih obveznika koji potroše, imaćemo ovakvo stanje u javnim preduzećima. Sa
jedne strane neefikasnost, a sa druge strane
bahato korišćenje novca poreskih obveznika koji GSP dobija kao subvencije će
dovesti uskoro do potpune propasti. Kako gradskog budžeta, tako i samog
gradskog prevoza. Čini mi se da smo došli blizu kraja. U skladu sa replikom iz jednog domaćeg filma, NIJE BUS PLUS KRIV, MI SMO...
No comments:
Post a Comment