Vaučeri za letovanje - ekonomski, društveni i politički efekti

Ne tako davno, u izbornoj kampanji 2014. godine je Mlađan Dinkić predlagao besplatna letovanja i zimovanja za osnovce (link), i sa tim predlogom je bio jedan od „šampiona“ te izborne kampanje. Pre dva dana smo dobili najavu iz Vlade Republike Srbije da će građani (penzioneri, nezaposleni i oni sa platom do 60.000 rsd) dobiti vaučere u vrednosti od 5.000 rsd koji mogu da iskoriste za smeštaj u domaćim turističkim destinacijama. Ideja sa vaučerima je deo kampanje da se letuje u Srbiji, da se novac troši u Srbiji i da se na taj način podstakne domaći turizam.

Subvencionisanje privrede je bio osnovni element svake ekonomske politike u prethodnih sedam godina. Sada smo prešli i na neku vrstu subvencionisanja građana. U trenutku kada se javni dug Republike Srbije približava brojci od 26 milijardi evra i kada se svake sekunde zadužujemo po 92 evra (izvor: link), pitanje je ekonomske opravdanosti ovakvog projekta. Pozivi da se letuje u Srbiji su jedna stvar i verujem da su dobronamerni, vaučeri su nešto sasvim drugo. Ukoliko pogledamo društvene kategorije koje su obuhvaćene ovim predlogom podela vaučera – jedini zaključak koji se izvlači jeste da je najmanje 3/5 stanovništva u ovoj kategoriji. Što znači da je potencijalni broj vaučera koje država može da podeli - ogroman.

Koje ekonomske efekte može da ima realizacija ovog projekta?

1.                  Ukoliko vaučere iskoristi milion ljudi, to bi poreske obveznike koštalo oko 42 miliona evra, što predstavlja skoro 10% onoga što je ušteđeno donošenjem mere o smanjenju plata i penzija prethodne godine. Ukoliko bi vaučere iskoristilo dva miliona ljudi, duplira se potreban novac za realizaciju projekta.

2.                 Pozitivni efekti po razvoj turizma sigurno ne mogu da budu veći od negativnih koje je proizvelo smanjenje plata i penzija, čak ni u minimalnom  obimu.

3.                 Postoje dva dodatna problema koja povećavaju troškove samog projekta. To je administriranje izdavanja i naplate vaučera. Da bi građani dobili vaučere, nego mora da im ih izda, a sve na osnovu potrvde da građani pripadaju određenoj kategoriji stanovništva. To znači novi dodatni posao za birokratiju, kako na prikupljanju zahteva za vaučere (nove organizacione jedinice ili kreiranje novog posla u okviru postojećih), tako i za druge delove birokratije koje bi radile na pripremi dokumentacije. Sa druge strane, naplata vaučera od strane turističkih subjekata (hotela, motela, banja itd). Dodatni posao i za birokratiju i za turističke subjekte što povećava troškove njihovog poslovanja.

4.                 Postoji velika mogućnost, imajući u  vidu da je država (ili državni subjekti) često najveći dužnik prema privredi,  da država ne isplati vaučere turističkim subjektima. Ili da ne isplati svima. Ili da ih isplati sa velikim zakašnjenjem. Na taj način, postiže se kontra efekat i turistički subjekti se dovode u problem. Moj stav je da postoji i ozbiljna šansa da će se od turističkih subjekata tražiti neka vrsta ekonomskog patriotizma, u kontekstu da se odreknu novca od vaučera. A sve uz pritiske i eventualne pretnje raznoraznim inspekcijama i sl.

5.                  „Zloupotreba“ vaučera je naredni problem. Siva ekonomija cveta u Srbiji. Veliki broj građana u sivoj ekonomiji zarađuje preko 60.000 rsd mesečno. Oni su zvanično nezaposleni i ostvaruju pravo na vaučer.

Koji su potencijalni društveni efekti ovog projekta?

1.       Verovatno bi određeni broj građana zaista iskoristio ovu priliku i zbog vaučera otišao na letovanje negde u Srbiji.

2.       U jedno sam siguran, zanemarljiv (na nivou statističke greške) broj građana bi odustao od odlaska na more zato što postoji opcija dobijanja vaučera. Samo bi eventualno nakon odlaska na more (i trošenja novca na moru, a ne u Srbiji – što je suprotno od cilja premijera, koji je on istakao kao ključni cilj podsticaja za letovanje u Srbiji), određeni deo građana otišao na vikend negde u Srbiji. U ovom slučaju, novac dat kroz vaučere ne ostvaruje nijedan zadati cilj. Čak suprotno, dovodi ga do besmisla. Istraživanje stavova građana je moralo da bude urađeno pre najave ovakvog projekta. Siguran sam da bi rezultati pokazali da je projekat besmislen.

Koji su potencijalni politički efekti ovog projekta?

1.       Kada govorimo o političkim efektima, ključni je percepcija prosečnog birača u Srbiji, koji vaučer razume kao premijerovu pomoć običnim građanima. Ne shvatajući da taj novac nije ni premijerov, ni državni, već njihov. Jer oni su poreski obveznici koji kroz poreze i ostale naknade pune državni budžet.

2.      U tom kontekstu, podela vaučera je sjajan potez premijera koji će naći odobravanje prosečnih birača.

3.      Po mom sudu, podela vaučera i kampanja za letovanje u Srbiji ima jedan-jedini cilj, a to je politički marketing u sklopu pripreme za izbore (link).

Ukoliko se projekat realizuje, novac za vaučere će se pronaći, ili oni neće biti ni naplaćeni. Administriranje projekta će opet platiti građani i turistički subjekti. Turizam i privreda neće biti pomereni sa sadašnje tačke. Ali, biračka podrška premijeru će se održati na istom nivou. Politički marketing kroz državne resurse je društveno skup. Ali, političari imaju samo jedan cilj, a to je reizbor.

Mnogo bolja mera za podsticaj turizma jeste smanjenje poreza i naknada, a ta opcija je uvek i jeftinija. Ali, ona ne donosi glasove prosečnih birača.