Izborne crtice - šta se to juče desilo?

Juče su se održali redovni lokalni i pokrajinski izbori u Republici Srbiji, kao i vanredni parlamentarni izbori. Ključne stvari koje se uočavaju kao posledice jučerašnjeg glasanja jesu:

- iako je vladajuća koalicija (koalicije oko SNS-a i SPS-a) izgubila veliki broj mandata na ovim izborima (sa 202 na 161), kao i sama SNS (prema poslednjem obračunu imaće 98 mandata, u prethodnom sazivu 135 mandata), Vučić je ostvario dva ključna cilja zbog kojih je i odlučio da se ide na vanredne parlamentarne izbore. Produžio je sebi mandat do 2020. godine bez većih problema (predizborna koalicija koju predvodi može sama da formira vladu, bez dodatnih aktera) i uspeo je da podigne rezultat svoje stranke na pokrajinskim i lokalnim izborima (pobedili su u Vojvodini i samostalno mogu da fomiraju pokrajinsku vladu, pobedili su i u mnogim beogradskim opštinama i u velikom broju lokalnih samouprava).

- ono što se moglo videti na prvi pogled na konferenciji za medije na kojoj je proglasio „pobedu“, to je da Vučić nije baš zadovoljan rezultatima uprkos gotovo osvojenih polovine glasova. Razlog tome je jako mali broj tzv. „bačenih glasova“, odnosno gotovo pa idealna proporcionalnost između broja glasova i broja osvojenih mandata (što nije bio slučaj 2014. godine kada se veliki broj bačenih glasova prelio u SNS mandate – 48,6% glasova i više od 3/5 mandata). Deluje da je očekivao da će makar neka lista od preostalih 6 koje su ušle u parlament ostati ispod cenzusa. Utisak je da će na kraju uprkos gotovo osvojenoj polovini glasova na izborima i sa ispunjena oba cilja na ovim izborima – najnesrećniji rezultatima izbora biti upravo u SNS-u.

- uprkos odličnim rezultatima na velikom broju beogradskih opština, SNS nije uspeo da osvoji tako željenu vlast na opštini Vračar, kao ni na Starom gradu i Novom Beogradu. Utisak je da će SNS jako teško zadržati vlast na narednim izborima u Beogradu i da se to znalo već sada i da zato izbora u Beogradu nije bilo.

- evidetno je da su građani dodatno izgubili poverenje u tzv. „demokratski blok“. Iako je koalicija „ČBČ“ uspela nekako da preskoči izborni prag, jasno je da podrška ovim partijama, a pre svega njihovim liderima pada iz godine u godinu. Ovo im je trenutni politički spas, ali sam siguran da ukoliko se ne reformišu (a nakon ulaska u parlament sigurno neće), da će na narednim izborima definitivno otići u političku istoriju. Makar njihovi lideri. Slično je i sa Demokratskom strankom. Ukoliko im ni ovo sada nije signal da moraju potpuno da se reformišu i krenu ispočetka sa novim ljudima, problemi će tek uslediti.

- Evroskeptična i evrofobična opcija se vratila u parlament. Paradoksalno je bilo da je podrška ulasku u EU među građanima sve niža, a da su u prethodnom sazivu parlamenta sve partije bile proevropske. SRS i DSS su se vratile u parlament, dok su Dveri uspele iz trećeg pokušaja.

- apsolutni pobednik ovih izbora jeste pokret Dosta je bilo! Ne zaboravimo, uz SRS – jedini politički akter koji je samostalno ušao u parlament. Ovaj pokret je osvojio skoro 6% glasova i imaće 16 predstavnika u parlamentu (kao i koalicija okupljena oko DS-a, više od ČBČ koalicije). Iako za mnoge neočekivano, pre izbore se znalo da pokret ima veliki potencijal i da je od suštinske važnosti za politički i partijski sistem da uđu u parlament jer predstavljaju novu političku opciju. Bitno je istaći da su ovaj rezultat ostvarili sa jako malim finansijskim sredstvima i gotovo bez prisutnosti u tradicionalnim medijima. Pokret Dosta je bilo! je očigledno prepoznat kao nova opcija sa novim ljudima u političkom životu i utisak je da će njihov rejting samo rasti u budućnosti kako se bude povećavala prepoznatljivost i kada se omogući pristup tradicionalnim medijima kroz parlamentarno delanje. U prilog tome idu i rezultati u beogradskim centralnim opštinama u kojima su u svih 10 prešli cenzus, uključujući 7 gradskih opština sa dvocifrenim rezultatom, sa skoro 20% na Savskom vencu u kome su bili u vlasti u prethodnom periodu i sa 8,79% u GO Zemun (što za mene predstavlja nerealan rezultat) u kojoj su treća izborna lista prema broju osvojenih glasova.

- ostaje da se utvrdi stepen (ne)regularnosti izbora. Zabeležene su mnoge nepravilnosti i one predstavljaju problem. Sve opozicione partije su ukazale na to. Bez slobodnih izbora nema demokratije, ne smemo se igrati sa tim.

Ono što je sigurno nakon ovih vanrednih izbora – premijer će opet biti Aleksandar Vučić. Da je u bilo kom trenutku to bilo upitno – izbora ne bi ni bilo. Pitanje je da li će SPS ponovo biti partner ili ne? Ključnu ulogu u svemu tome mogu igrati redovni predsednički izbori koji će se održati naredne godine. Da nema tih izbora, usudio bih se da prognoziram da će birači sledeću priliku za glasanje imati 2020. godine na redovnim parlamentarnim izborima. Ovako, nisam baš siguran u to dok ne vidim šta će se desiti naredne godine.

Sve u svemu, u parlamentu će se voditi mnogo veće i kvalitetnije rasprave nego do sada. Ostaje žal što Vladimir Pavićević neće biti deo njih.

Do nekih sledećih izbora, Srbija će nastaviti da bude u konstantnoj predizbornoj kampanji koja podseća na reality show, sa mnogo obećanja, a bez rezultata (ili sa imaginarnim rezultatima).