Predstoje
nam gradski izbori u Beogradu. Iako se nadam da će biti održani samo gradski
izbori, poprilično sam skeptičan po tom pitanju. Kako god da bilo, rešio sam da
se ozbiljno bavim gradskim izborima. Na društvenim mrežama sam pokrenuo #GradskePolitike
kao alat da građani prijavljuju probleme i ukazuju na loše politike grada, kako
bi partije mogle da nam predlože rešenja tih problema i kako bismo pokušali da
gradske izbore dovedemo do toga da budu izbori na osnovu programa i politika.
Kako se izbori budu približavali,
radiću analizu izbornih programa, obećanja i sl. svih izbornih aktera. Pokret “Dosta
je bilo” je prvi izašao sa nekom vrstom programa za Beograd i ovo je prvi u
nizu tekstova koji će se baviti gradskim izborima i politikama za grad Beograd.
DJB
je izneo plan
u 20 tačaka za grad Beograd. Sa tačkama koje su preskočene u ovom tekstu sam
apsolutno saglasan i nema potrebe detaljnije obrazlagati zašto (uvesti potpunu
transparentnost rada javnog sektora, popis imovine grada i utvrđivanje svih
javnih prostora i ko ih koristi, ukidanje partijskog zapošljavanja i javni
konursi za direktore, raspisati i sprovesti javni konkurs za urbanističko
rešenje za Savski amfiteatar, Luku Beograd, levu stranu Dunava, izvršiti
departizaciju svih javnih komunalnih preduzeća, sportskih centara, Beogradske
Arene, PKB-a i svih drugih preduzeća u vlasništvu grada i opština. Izvesti PKB
na berzu, urediti parkove).
Za preostale
tačke plana pokreta DJB, u narednim redovima ispod svake predložene tačke dajem
komentar (deo koji je iz DJB plana je podvučen):
4. Decentralizovati
Beograd. Jasno definisati nadležnosti koje prirodno treba da ima grad i
nadležnosti gradskih opština. Preneti nadležnosti koje pripadaju opštinskom
nivou sa grada na opštine. Uvesti merila uspeha. Jasno definisati pravila
podele poreskih prihoda između grada i gradskih opština. Preneti poreske
prihode sa grada na opštinu. Smanjiti broj odbornika u opštinama.
Komentar:
U izbornom programu očekujem da piše na koji način decentralizovati Beograd i
koje su to jasno definisane nadženosti koje će se preneti na opštine. Decentralizacija
Beograda je neophodna, ali da bi neko mogao da glasa za decentralizaciju, mora
da zna na koji način pokret planira da sprovede istu. Takođe, odmah
je potrebno definisati pravila za podelu poreskih prihoda. Načelno, ideja jeste
dobra, ali da ne bi ostala samo ideja, neophodno je da pokret odmah sada (pre
izbora) izađe sa jasnim i potpuno preciznim programom za decentralizaciju.
Taksativno, prema nadležnostima grada Beograda i jedinica lokalne samouprave
koje su to nadležnosti koje će se prepustiti gradskim opštinama, kako će se
finansirati, da li gradske opštine imaju resurse da politike sprovode i
procenu (ex ante evaluaciju) da li je svrsishodnije da se te nadležnosti
prebace na gradske opštine.
Ocena:
ideja je dobra i podržavam je, ali potpuno je neodređeno kako će se izvršiti
decentralizacija. Neophodno je dati jasnu sliku kako će decentralizacija
izgledati zasnovanu na proceni efikasnosti.
5. Reformisati
kompletnu gradsku upravu. Reformisati pravobranilaštvo. Ojačati ombudsmana.
Reformisati komunalnu policiju da radi po pravilima policije i bude odgovorna
građanima i kontrolisana od strane ombudsmana. Preći ne e-upravu. Uključiti
građane. Sprovesti referendum o najvažnijim strateškim pitanjima za grad
Beograd u narednih 10 godina.
Komentar:
takođe u potpunosti nejasno. Svima je jasno da je neophodno reformisati gradsku
upravu, ali birači (ili makar ja) žele da vidi plan kako će se gradska uprava i
pravobranilaštvo reformisati. Šta u stvari znači reforma? Referendum je dobra opcija za strateška pitanja za grad Beograd.
Ocena:
Potpuno neodređena tačka. Neophodan je jasan plan “reforme”. Na koji način,
kako, šta je cilj itd. Opet je ideja dobra, ali neophodna je detaljna razrada
da znamo šta će “reforma” da predstavlja.
7. Pravilno
oporezovati građevinsko zemljište. Građevinsko zemljište je najvredniji resurs
svake metropole. Ono finansira razvoj grada, metro i drugu infrastrukturu.
Oporezovati Beograd na vodi, Luku Beograd, zemljište iz svih pljačkaških
privatizacija.
Komentar:
Šta znači pravilno oporezovati građevinsko zemljište? Šta znači oporezovati
Beograd na vodi itd. Želim da vidim kako izgleda to “pravilno oprezivanje”?
Koja je visina poreza, kako se utvrđuje, da li postoje zone, koji su
kriterijumi i kakve će efekte proizvesti “pravilno oporezivanje”.
Ocena:
Pravilno oporezivanje svima zvuči kao dobra stvar. Ali je neophodno da znamo
šta je pravilno oporezivanje. Neophodno je građanima predstaviti sistem
oporezivanja građevinskog zemljišta i argumentaciju zašto je to pravilno, pravedno, svrsishodno i
kakve efekte proizvodi.
8. Smanjiti
porez na imovinu za domaćinstva u Beogradu. Uvesti neoporezivi deo na primarno
prebivalište svih porodica.
Komentar:
Koliko smanjiti porez na imovinu za domačinstva? Reći da će se smanjiti porez
nije predlog politike. Uraditi procenu šta smanjenje poreza znači za budžet
grada, kako nadoknaditi razliku. Predstaviti o kojim ciframa se radi. Argumentovati zašto se smanjuje porez, kakve
to efekte ima na grad, budžet, građane. Pojasniti šta predstavlja neoporezivi deo na primarno
prebivalište porodica. Argumentovati da li to ima pozitivne efekte i da li je
pravedno. Da li vila na Dedinju od 1000 kvadrata u kojoj živi porodica sa daleko većim prihodima od prosečnih treba da ima neporezivi deo imovine?
Ocena:
potpuno neodređeno. Neophodno razviti jasan sistem oporezivanja imovine u
Beogradu. Zvuči dobro, ali je potrebno precizirati šta, kako i na koji način?
9. Ukinuti
lokalne takse za porodični biznis. Formirati mrežu inkubatora i fond za
investicije u IT tehnologiju i inovacije kao privatno-javno partnerstvo.
Komentar:
koje tačno lokalne takse? Šta se sve podrazumeva pod porodičnim biznisom? Da li ima razlike u odnosu na profit porodičnog biznisa? Da li
ukinuti i takse za porodične biznise koji imaju godišnji profit od npr. nekoliko
desetina miliona dinara? Da li je to pravedno? Kakve efekte proizvodi? Kako će
to uticati na gradski budžet? Kako će se finansirati fond za investicije u IT
tehnologiju i inovacije? Kako će izgledati to JPP?
Ocena:
Može da bude dobra mera za razvoj porodičnih biznisa, ali je neophodno
precizirati šta sve predstavlja ovaj predlog.
10. Obrazovanje
je pravo deteta. Za svu decu mora da postoji mesto u kvalitetnim vrtićima
plaćeno iz budžeta. Svako dete ima pravo na knjige, sveske, pribor, užinu,
sportsko i kulturno obrazovanje, dramske sekcije, muziku, ples, pristup
kompjuterima i internetu. Budućnost deteta ne sme da zavisi od ekonomske snage
roditelja.
Komentar:
Budućnost deteta svakako ne sme da zavisi od ekonomske snage roditelja. Lepa
ideja, ali je neophodno precizirati kako planira sve ovo da se finansira i koliko
košta. Ostaje i neutvrđeno pitanje da li svi građani treba da finansiraju sve navedeno
za roditelje koji imaju jako visoke prihode. Da li je pravedno da se od poreza
nekoga ko je na minimalcu finansira ples ili dramska sekcija detetu čiji
roditelji zarađuju npr. pola miliona dinara mesečno? Neophodna argumentacija za
to da je sve navedeno pravedno, efikasno i svrsishodno.
Ocena:
jasan zaključak, ali nisam siguran da je predlog politike pravedan i da može
imati potpuno pozitivne efekte. Siguran sam da je bolji pristup ovoj temi kroz pitanje
socijalne pozicije roditelja i zarada.
11. Definisati
kulturnu politiku i merila uspešnosti sprovođenja te politike. Povećati budžet
za kulturu. Izvršiti departijzaciju i kulturu prepustiti kulturnim radnicima.
Definisati i usvojiti politiku informisanja. Ukinuti finansiranje Studija B i
svih drugih SNS-ovih propagandnih glasila i nevladinih organizacija.
Komentar:
U programu ili planu za izbore ne sme da stoji "definisati" kulturnu politiku i
merila uspešnosti. Već ih treba odmah definisati i utvrditi merila i to
ponuditi biračima. Ovako ništa ne znači osim slova na papiru da će nešto biti
definisano. Šta znači povećati budžet za kulturu? Sa kojim ciljem? Potrebno je
precizno navesti kako se određuje budžet za kulturu i sa kojim novcem, kao i
oblasti koje će se finansirati i argumentaciju za to. Departizaciju kulture naravno
da podržavam. Ako se ukida finansiranje Studija B – onda se mora navesti da li
to znači ukidanje finansiranja za sve medije, ili samo za trenutne koji su na strani
SNS-a. Ako je ovo drugo, onda je neophodno napraviti jasan plan i kriterijume za
finansiranje medija i OCD.
Ocena:
Potpuno neodređeno. Potrebno je osmisliti kulturnu politiku i kriterijume za
finansiranje kulturnih ustanova i programa. Isto i za medije i OCD.
12. Uvesti
red u sistem socijalne zaštite u Beogradu. Uvesti sistem univerzalne socijalne
zaštite. Uvesti sistem besplatne pravne pomoći. Uvesti narodne kuhinje.
Definisati programe gerontodomaćica na nivou celog grada za brigu i negu
starijih lica.
Komentar:
Šta znači uvesti red? Za univerzalni sistem socijalne zaštite sam saglasan, ali
je neophodno dati procenu koliko on košta i šta nam donosi. Kao i koliko košta
sistem besplatne pravne pomoći, narodne kuhinje i gerontodomaćice. Osim koliko
košta, utvrditi jasan sistem kako bi funkcionisao, koje su koristi, rizici, prednosti i mane i argumentovati
uvođenje ovih sistema.
Ocena:
fina zamisao, ali je neophodno kreirati predloge politika za sve navedene
oblasti.
13. Sprovesti
javnu debatu, postaviti održiv sistem i dugoročno rešiti pitanje finansiranja
gradskog prevoza. Kvalitetan gradski prevoz je pravo i potreba svih Beograđana.
Komentar:
ovo je jedan od ozbiljnijih problema sa kojima se grad Beograd suočava. Javna
debata jeste zanimljiva stvar, ali izborni akter mora da ponudi rešenje za
gradski prevoz. Odmah. Pre izbora, a ne da građanima ponudi na izborima da će posle istih kreirati održiv sistem, a da ne znamo kako bi on izgledao. Veliki deo budžeta grada
Beograda odlazi na subvencije za gradski prevoz. Neophodno je da se jasno
definiše sistem gradskog prevoza kako bi se smanjile/ukinule subvencije i
podigao kvalitet gradskog prevoza. Zaista očekujem da pokret, ali i svi ostali
izborni akteri koji budu učestvovali na izborima predlože konkretne politike za ovu oblast. Sa preciznim
rešenjima, procenama uspeha, cost benefit analizom i planom za finansiranje ove politike.
Ocena:
potpuno nedorečena tačka. Postaviti održiv sistem zvuči jako lepo, ali želim da
vidim šta je predlog za održiv sistem.
14. Rešiti
akutne saobraćajne probleme. Obnoviti saobraćajnu infrastrukturu. Otvoriti
javnu debatu o metrou i pronaći održiv način finansiranja. Završiti
zaobilaznicu. Planirati i izgraditi mostove. Dugoročno rešiti problem
parkiranja u Beogradu. Napraviti održiv sistem.
Komentar:
Koji su to akutni saobraćajni problemi? Kako obnoviti saobraćajnu
infrastrukturu? Sa kojim resursima? Koji će biti prioriteti? Koji je plan
obnove? Kako rešiti problem parkiranja? Koje su mere koje će rešiti problem
parkiranja? Šta je održiv sistem?
Ocena:
lepo zvuči tačka, ali nema nikakav plan. Neophodan detaljan prikaza mera,
rešenja i planova za sve ove podoblasti.
15. Rešiti
problem smeća i svih deponija. Sanirati i oštro sankcionisati sve divlje
deponije. Uvesti sistem reciklaže za ceo grad. Trajno rešiti pitanje
kontejnera. Deponije smeća moraju postati izvori prihoda, ne troška i
zagađenja. Rešiti pitanje prečišćavanja otpadnih voda i prekinuti izlivanje
kanalizacije direktno u Savu i Dunav.
Komentar:
KAKO? KAKO? KAKO? I ja sam za rešavanje problema smeća, deponija, kontejnera
itd. Ali na koji način će se sanirati deponije, kako će se uvesti sistem
reciklaže, kako će se rešiti pitanja kontejnera? Koliko sve to košta, kako će
se obezbediti novac, koje su prednosti, šta će nam u budućnosti doneti, da li
su investicije opravdane?
Ocena:
sve sjajno zvuči, ali nema nikakav plan realizacije.
18. Rešiti
pitanje bespravnih objekata koji se ne mogu legalizovati. Osloboditi Savski
nasip svih bespravnih objekata.
Komentar:
Kako rešiti pitanje bespravnih objekata koji se ne mogu legalizovati? Na koji
način?
Ocena:
potpuno nedoređeno.
Na
kraju se navodi:
“Da
li je sve ovo moguće sprovesti i da li sve ovo može da se plati? Partokratija
košta Beograd godišnje preko 100 miliona evra. Subvencije 160 miliona evra.
Samo 100 hektara građevinskog zemljišta u Savskom amfiteatru vredi gotovo
milijardu evra. Beograd ima vredne resurse. Oni se ne koriste u interesu
građana.”
Moguće
je da ima novca za sve predloženo. Ali ja želim da vidim jasan plan kako će se
sve ovo sprovesti.
Generalna ocena: U
ovom planu od 20 tačaka za Beograd ima zaista dobrih stvari. Šteta je što su
svi predlozi na potpuno neodređenom nivou i sa predlogom da će se nešto “rešiti”,
a bez detaljnog plana kako će se rešiti. DJB mora, do raspisivanja izbora u
Beogradu, da razvije konkretne politike za većinu oblasti koje se nalaze među ovih
20 tačaka. Načelne ideje jesu zanimljive, ali je neophodno ponuditi konkretna
rešenja i jasan plan. I to u periodu pre izbora.
No comments:
Post a Comment