Znam da sam već postao dosadan
sa tekstovima koji počinju o tome kako o izborima odlučuje jedan čovek. Svi to znamo i neka niko ne živi u zabludi da vanredne
izbore može izazvati bilo šta osim Vučićeve odluke. Uglavnom tekstove pišem sa
polaznom pretpostavkom da je Vučić racionalan političar, odnosno da donosi
političke odluke tako da maksimizuje svoju korist. U skladu sa tim, gotovo
nikada ne greši kada se radi o odlukama o izborima jer sam siguran da od izbora
do izbora razmišlja gotovo isključivo o tome i kada je pravi trenutak da se
mandat “obnovi”, odnosno da se zacementira vlast i opozicija dodatno oslabi.
Tako je i sada.
Pogrešio sam kada sam pokušao
da izračunam ko će biti premijer nakon što je Vučić postao predsednik. Tipovao
sam na Nikolu Selakovića, mada mi je zaključak tog teksta bio:
“Nikola Selaković je ubedljivo prvi
kandidat za novog premijera. Da li će on to postati, zavisi samo od toga da li
ga Vučić planira za gradonačelnika i koliko Vučić planira da potraje nova
Vlada, odnosno da li se možda planiraju vanredni parlamentarni izbori zajedno
sa gradskim? Ukoliko su odgovori na ova pitanja negativni – onda mislim da
znamo ko je novi premijer.”
Kada sam video da će Ana
Brnabić biti premijerka, već
tada sam bio poprilično siguran da ćemo zajedno
sa gradskim izborima imati i vanredne parlamentarne i u ovom tekstu dao neke
razloge, a sada ih dodanto pojašnjavam, odnosno navodim razloge zašto smatram
da će Vučić raspisati još jedne vanredne parlamentarne izbore:
1)
Sam
izbor Ane Brnabić za premijerku, a ne nekog partijskog “saborca” znači da će se
lakše opravdati izbori i da njena smena neće prouzrokovati bilo kakve posledice
po unutrašnje odnose u SNS. Šta više, sama smena bi značila neku vrstu
satisfkacije svima u partiji što oni nisu ti koji su žrtvovani. Osim što je Ana
Brnabić donela
neke druge poene za Vučića, nisam siguran da i dalje u SNS-u gledaju
blagonaklono na njen izbor.
2)
Gradski
izbori – bez obzira na sve okolnosti i probleme koje ima opozicija, samostalni izbori
u Beogradu bi bili apsolutno neizvesni i postojala bi ozbiljna šansa da SNS “izgubi”
Beograd, što Vučić ne sme da dopusti. Ne sme da dopusti iz tri razloga:
članstva svoje stranke u Beogradu, finansijske moći koju Beograd ima, ali i zbog
toga što bi to opoziciji dalo prohod u medije, prepoznatljivost i šansu da
organizaciono jača ne samo u Beogradu. Zato Vučić ni u kom slučaju ne sme da
rizikuje da izgubi Beograd, jer bi se nakon toga stvari zaista ozbiljno
promenile. Možda mislite da je mali rizik samostalnih BGD izbora za Vučića, ali
on mora maksimalno da ga smanji i sve će uraditi da bi rizik bio što manji.
2a)
Ukoliko bi bili održani samo Bgd izbori,
opozicija bi mogla svoje ljudske resurse da usmeri samo na BGD. Opozicija
definitivno ima problem sa članstvom, sa aktivizmom – sa ljudima. Nema dovoljan
broj ljudi koji su spremni da učestvuju u kampanji i daju svoj doprinos. Da
ulože svoj trud, vreme, energiju, novac u kampanju. Ni blizu koliko imaju
vladajuće stranke. Ipak, mogli bi da sve raspoložive snage grupišu u Beograd,
Raspisivanjem parlamentarnih izbora to pada u vodu jer svi politički subjekti
iz opozicije moraju “da prežive” na republičkom nivou.
2b)
Isto je i sa novcem. Ono malo novca što opozicija ima i što može da prikupi,
moglo bi pristojno da se upotrebi za kampanju u Bgd. Ukoliko imamo i
parlamentarne izbore – svi opozicioni politički subjekti su u problemu i moraju
sredstva da realociraju na kampanju u celoj Srbiji. A novca, siguran sam, ima
jako malo.
2c)
Ukoliko dođe do nekog ukrupnjavanja opozicije na izborima za BGD, tu mislim pre
svega na ukrupljivanje koje može da ima nekakav sinergetski efekat (npr. PSG i
NS), nisam siguran da bi se bilo koji lideri i stranke/pokreti tako lako
dogovorili i za zajednički nastup na parlamentarnim izborima. Siguran sam da i
to jeste Vučićev cilj, da pusti opoziciju da se dogovara/pregovara, da možda
nešto i smisle – a onda da ih “iznenadi” parlamentarnim izborima čime bi svima
poremetio planove i napravio nove probleme. Ako je možda odluka PSG-a da
raskine saradnju sa DS-om dobra za gradske izbore iz njihove perspektive, nisam
baš siguran da je dobra odluka i za republičke izbore s obzirom na
organizacionu (ne)razvijenost PSG-a. Takođe, Saša Janković i Vuk Jeremić deluje
da mogu da se dogovore za gradske izbore, ali da li mogu i za republičke?
Takođe, birači bi možda i “progutali” neke partnere na lokalnim izborima, ali
da li bi i na republičkim? Nisam baš siguran.
2d)
Iako bismo se i dalje neki od nas usredsedili maksimalno na lokalne teme i
značaj izbora u Beogradu, ipak bi oni pali u drugi plan. Tj, možda za većinu opozicije i bi, ali opet ne kao kada bi bili samo
gradski izbori. Morala bi kampanja da se usmeri na celu Srbiju. Drugačiji
pristup bi doneo katastrofu na republičkim izborima.
3)
Šta Vučić može da očekuje kao rezultat parlamentarnih izbora? Gubitak vlasti –
jako teško. Ja ne mogu da zamislim da rejting SNS-a u ovim okolnostima (koje će
se teško promeniti – a tu mislim da stanje u medijima, ucene, klijentelizam)
toliko padne da mu se ugrozi opstanak na vlasti. Šta više, teško da će se ponoviti izbori iz
2016. godine kada je bilo jako malo “bačenih” glasova (glasovi onih koji
glasaju za liste koje ostanu ispod izbornog (cenzusa) ili prirodnog praga, koji
se prema izbornom sistemu prelivaju u broju mandata proporcionalno u skladu sa
rezultatima izbora) što je dovelo do toga da SNS ima znatno manji broj
poslanika 2016. nego 2014. godine iako je procenat glasova bio sličan. Deluje
nemoguće da se opozicija ujedini (a ja sam siguran da bi to imalo neke druge
kontra efekete) i spreči rasipanje glasova. Tako da postoji ozbiljna šansa da
ispod cenzusa ostane niz političkih subjekata koji su sada u parlamentu (pokret
Dosta je bilo, Dveri, radikali, kao i LDP, SDS, LSV u bilo kojim
kombinacijama). Iako se tvrdi da Vučiću odgovara da ima “lažnu” opoziciju,
nisam siguran da je njemu toliko stalno da sačuva neke aktere u parlamentu –
posebno ne u poređenju sa svime navedenim u prethodnom delu teksta. A deluje mi
da bi nakon izbora SNS mogao da računa na veći broj mandata nego što ima sada,
što im i može biti cilj u pogledu izmena Ustava i sl.
4.
Održavanjem
izbora na proleće 2018. godine (već sada ne postoji šansa da se gradski izbori
održe ove godine), Vučić bi vezao mandat novo izabranog parlamenta i svoj
predsednički mandat za 2022. godinu što mu svakako ide u korist (ostaje pitanje
lokalnih izbora u većini JLS 2020. godine, ali siguran sam da o njima ipak još
ne razmišlja).
Jedine okolnosti koje mu ne idu
u prilog su te da bi verovatno dao parlamentarni status Pokretu slobodnih
građana i Narodnoj stranci, čime bi im dao određeni “vetar u leđa”, ali u
poređenju sa ostalim okolnostima, deluje da je mnogo više onih “za” još jedne
vanredne parlamentarne izbore. Ponavljam, odluku o tome donosi isključivo
Vučić, a siguran sam da će pažljivo meriti koristi, mane i rizike od novih
izbora (ionako pet godina samo to radi).
Meni makar deluje da će
vanrednih parlamentarnih izbora biti zajedno sa gradskim. Možda grešim i baš
bih voleo da grešim. Ali, ako bih se kladio, ja bih novac stavio na održavanje
još jednih vanrednih izbora.
No comments:
Post a Comment