Protesti: Dokle smo stigli posle dva meseca?

"Siguran sam da je Vučić već imao neke "neprijatne" i upozoravajuće razgovore sa međunarodnim akterima, čemu svake nedelje doprinosi opširno izveštavanje stranih medija. Opozicija kroz veću aktivnost na međunarodnom planu mora učiniti da taj pritisak postane još jači."

Već osam subota građani Beograda šetaju protiv aktuelne vlasti. Za to vreme protesti su zahvatili i preko 50 drugih gradova i opština u kojima građani svake nedelje iskazuju nezadovoljstvo situacijom u Srbiji. Do pre samo dva meseca politička situacija izgledala je potpuno drugačije, a, ako pogledamo godinu ili dve unazad, onda tek možemo govoriti o promenama. Sve ovo ukazuje na elemente tranzicionog društva, neukorenjenih demokratskih institucija, reverzibilnog talasa demokratizacije i niske institucionalizacije partijskog sistema.

Predsednički izbori 2017. doneli su ulazak Saše Jankovića i Ljubiše Preletačevića Belog u politiku i povratak Vuka Jeremića u politički život Srbije. Nakon toga, beogradski izbori su doneli i povratak Dragana Đilasa i prvo ukrupnjavanje opozicije u Srbiji. U međuvremenu Janković i Beli su prokockali energiju koja je postojala 2017. godine i neslavno napustili politiku, Jeremić je formirao stranku, a Đilas najavio okupljanje u širi opozicioni savez. Krajem 2018. godine je i formiran Savez za Srbiju, prvi opozicioni blok nakon dužeg vremena koji ne mora da brine o prelasku cenzusa. Upravo se na jednoj od tribina SZS i desio napad na Borka Stefanovića koji je bio povod za masovne proteste. Od protesta u Kruševcu i u Beogradu na koje je pozvao SZS, protesti su postali forma za okupljanje građana širom Srbije, pa se dva meseca od njihovog početka već može govoriti o nekoliko važnih rezultata.

Pre svega, protesti su izveli ljude na ulice, oslobodili ih straha i pokazali da ima ljudi spremnih da protestuju protiv ove vlasti i po najgorim vremenskim uslovima. Takođe, šetnje su pokazale da se sve ideološke razlike i podele mogu zanemariti zarad jednog cilja - borbe za demokratiju. Protest sada mora da ode korak dalje i dobije konkretniju političku artikulaciju. Kroz ugovor sa narodom sve opozicione političke snage, a ne samo SZS, moraju se obavezati na najmanje jedan cilj: da se na vlast dolazi i sa nje odlazi putem slobodnih, opštih i fer izbora u političkom društvu u kome postoje slobodni mediji, u kome su građani objektivno informisani i u kome vladaju zakoni i institucije. Upravo to je i osnovno načelo minimalne definicije demokratije.

Protest je dao rezultate i u direktnoj političkoj borbi. Svesni da je Vučić vratio Srbiju iz demokratije u jednu vrstu hibridnog režima (kompetitivni autoritarizam), jasno je postalo da se metode političke borbe moraju promeniti. Protesti su ukazali političkim akterima da se politička borba mora voditi vaninstitucionalno i iznedrio je ideje izlaska iz parlamenta i bojkota parlamentarnih izbora u ovakvim izbornim uslovima. Kao naredni korak, opozicija mora u potpunosti da izađe iz Narodne skupštine i svih skupština gradova i opština. Osim toga, važno je dalje uzbunjivanje zasad još uvek pasivnih delova društva - studenata i radnika - kroz iskazivanje građanske neposlušnosti putem štrajkova i blokada rada. Na ovaj način se mora izvršiti pritisak na Vučića i vladajuću partiju da oslobode medije i da smanje ekonomski pritisak na birače i tek dugoročno, kako model vladanja bude popuštao, može se doći do iole slobodnih i poštenih izbora.

Siguran sam da je tim povodom Vučić već imao neke "neprijatne" i upozoravajuće razgovore sa međunarodnim akterima, čemu svake nedelje doprinosi opširno izveštavanje stranih medija. Opozicija kroz veću aktivnost na međunarodnom planu mora učiniti da taj pritisak postane još jači. S druge strane, nisam siguran ni koliko su međunarodni faktori (SAD i države članice EU) oduševljeni najavljenim bojkotom izbora i verujem da će se i opozicija naći pod pritiskom međunarodnih aktera da podrže Vučića ili makar da ne izazivaju probleme povodom pitanja Kosova. Međutim, čak ni u takvim okolnostima, opozicione snage ne smeju popustiti u zahtevima da se na taj način razreši aktuelna politička kriza. Samo kroz sinergiju nastavka, širenja i produbljivanja protesta, bojkota i pritiska na međunarodnom planu režim može postati manje autoritaran.

Autorski tekst za Nedeljnik: http://www.nedeljnik.rs/nedeljnik/portalnews/protesti-dokle-smo-stigli-posle-dva-meseca/