(...)
"Nerealno je očekivati od ovog pristupa da izdejstvuje potpunu saglasnost o tumačenju i primeni standarda, svejedno da li standarda u pogledu postupanja i kažnjavanja ili bilo kog drugog ljudskog prava. To očekivanje bi pretpostavljalo da postoji tumačenje oko kojeg se treba složiti. Ako razmišljamo o tumačenju koje bismo voleli da pretočimo u normu, to će verovatno biti ono tumačenje koje je formulisano u okviru naše kulture. Dalja refleksija o tome kakav bi bio naš stav prema tumačenju nastalom u okviru neke druge kulture ilustruje neodrživost ove pozicije.
Na primer, Severnoamerikanac može smatrati da je kraći boravak iza rešetaka prikladna kazna za krađu, i želeti da to postane univerzalna kazna za taj prestup. Musliman, pak, može smatrati da je odsecanje šake prikladno, pod određenim uslovima i pošto se ispune stroge garancije. Bilo bi poučno za Severnoamerikanca da promisli kako bi se osećao kad bi muslimanska kazna postala norma. Većina zapadnih zagovornika ljudskih prava verovatno ima nejasan osećaj da se ove dve kazne jednostavno ne mogu porediti, jer je islamska kazna 'očigledno' svirepa i nečovečna i nikada ne treba ni da dobije priliku da konkuriše zatvoru kao mogućna kazna za rečeni prestup. Musliman može odgovoriti tvrdnjom da je taj osećaj proizvod zapadne etnocentričnosti. Ja ne sugerišem da bi islamsku ili bilo koju drugu kaznu trebalo pretvoriti u univerzalnu normu. Samo želim da ukažem na to da postići saglasnost o univerzalnom standardu možda i nije tako prosto kao što mislimo ili kao što bismo želeli."
(...)
Abdullahi A. An-Na`im (1992), “Toward a Cross-Cultural Approach to Defining International Standards of Human Rights: The Meaning of Cruel, Inhuman, or Degrading Treatment or Punishment” u: Human Rights in Cross-cultural Perspectives: A Quest for Consensus (ed. Abdullahi Ahmed An-Na`im), Philadelphia: Univeristy of Pennylvania, str. 19-43.
No comments:
Post a Comment