Preduzetništvo, regulacija i korupcija - kafići u Srbiji

Generalno svi znamo da država previše reguliše svaki deo našeg života. Međutim, dok ne uđete dublje u neku temu ni ne znate ustvari koliko je regulacija u Srbiji otišla predaleko. Danas sam se prvi put upoznao sa nekim stvarima i mogu samo da kažem da je jedini zakljukač da uopšte ne treba da nas čudi zašto je preduzetništvo na nivou na kom jeste i zašto ne postoje zdravi uslovi za razvoj biznisa kod nas.

Jedan od mojih najboljih drugara radi u kafiću (pri tom nije na nekoj posebnoj lokaciji) i pričao mi je o iskustvu sa inspekcijom (ne znam tačno kojom, jer ih svakako ima mnogo). Danas sam saznao šta sve "po propisima" jedan kafić mora da ima da bi imao dozvolu za rad i kolike su kazne ukoliko to nema.

Između ostalog kafić mora da ima:

* dva WC-a, jedan za goste, drugi za osoblje;

* u WC-u za goste mora da postoji čiviluk za torbe (DA, ČIVILUK ZA TORBE!!!!!);

* svaki prozor koji se otvara mora da ima "komarnik";

* potvrdu o deratizaciji i dezinskeciji bez obzira imali problema sa tim ili ne;

i niz drugih sličnih besmislenih propisa, a treba imati u vidu reči mog drugara koji kaže da je prosto nemoguće ispuniti sve uslove, što zbog ambijenta lokala, što zbog finansijske nemogućnosti.

Ono što posebno skreće pažnju, jesu kazne za neispunjavanje svih ovih besmislenih propisa. One se kreću od 20.000,00 do 100.000,00 rsd. Naravno, treba imati u vidu visinu dnevnih pazara jednog ovakvog kafića, koji se kreću max do 10 - 15 hiljada dinara. 

Šta je suština svega ovoga?

Na ovaj način država pokušava da strogim propisima štiti interese građana (kupaca, mušterija kafića), odnosno, makar država tako pravda svoju preobimnu regulaciju u ovom sektoru. 

Međutim, šta je prava suština?

a) Sa jedne strane, država svojom regulacijom čini preduzetništvo neisplativim. Regulacijom i propisima koje je nemoguće ispuniti, država uništava preduzetnički duh, a sa druge strane kaznama postojeće preduzetnike tera da posao zatvore i svoju sreću potraži u nečemu drugome. Naravno, država uzimajući ("otimajući) od privatnog sektora hrani svoj preglomazni aparat.

b) Imajući u vidu zaštitu interesa potrošača na koju se država poziva i u čije ime "reguliše posao", mislim da je mnogo bolja opcija da tržište samo proizvede određene standarde. Naravno, svi mi kada odemo u kafić volimo da je WC čist i uredan, da su stakla čista, da je sto obrisan i sl. Vlasnik kafića koji ne vodi računa o higijeni i svim ostalim stvarima će se suočiti sa tržišnom eliminacijom, jer onaj ko jednom dođe u prljav i neuredan kafić - sledeći put neće doći. Tržište je najprostiji mehanizam da eliminiše one koji ne rade u interesu potrošača (korisnika). Nikakva tu regulacija i "briga" države nisu potrebne.

c) Obimna regulacija i visoke kazne otvaraju velike mogućnosti za korupciju. Vlasnik kafića u kome drugar radi je nakon ispekcijske provere dobio poziv da dođe na sastanak sa inspektorkama i umesto "Dobro jutro gospodine" ga je sačekalo: "Videli smo mi što-šta tamo, bolje da nam umesto da ti pišemo niz kazni, daš po 100 evra, bolje je za tebe." Naravno, vlasnik je imajući u vidu da bi samo za nemanje čiviluka za torbe dobio kaznu od 30.000,00 rsd, prihvatio ponudu i "podmitio" inspekciju. Naravno - svestan da će, ukoliko mu napišu kaznu za sve glupe propise, biti primoran da kafić zatvori i bez posla ostavi četvoro radnika. Naravno, ovo je bilo "mitarenje" samo jedne inspekcije, i to verovatno samo na neko vreme. Ova dešavanja bih slobodno mogao da nazovem državno "lupanje reketa" preduzetnicima.

Što se tiče korupcije, nikakav moral i pravila ne mogu da učine da se ona iskoreni. Samo tržište. Odnosno, smanjenje (težnja ka potpunom ukidanju) državne regulacije gde god je to moguće - što praktično znači ukidanje mogućnosti da se dođe u situaciju da birokrata može od građana, preduzetnika, radnika da traži mito.

Ko zna koliko se ovakvih slučajeva dnevno događa u Srbiji. I to je ono što koči ovu zemlju. Ono što čini da preduzetničkog duha gotovo ni nema, i razlog zašto svi žele da se zaposle u državnoj upravi. Dokle god se regulacija ne smanji, a tržište ne učini slobodnim i otvorenim, ova zemlja će biti u velikim ekonomskim i socijalnim problemima.