Taxisti nastavljaju sa izvlačenjem pogodnosti

O tome kako je organizovan taxi prevoz u Beogradu možete pročitati ovde. Ono što su činjenice, to je da taxisti očigledno imaju jak lobi i da praktično mogu da ostvare sve što žele.

Ranije je bilo najava da taxisti traže oslobađanje od plaćanja akciza na gorivo. 

A u skorije vreme su i dobili tu pogodnost, iako se to saznaje tek sa povećanjem cena u GSP Beograd. Pa nam je Dinkić rekao: " (...) što je zakonom uveden povraćaj akciza na dizel gorivo za "kompletan javni prevoz, i gradski i taksiste i kamione i autobuse", kako se se cene ne bi podizale." - link.

Ovde se radi o suštini akciza. One su tu da koriguju efekte negativnih eksternalija (goriva). Vlada može da internalizuje eksternalije oporezivanjem onih aktivnosti koje imaju negativne eksternalije (Mankju, 2007: 213). Ideja akciza je da se preko njih od pojedinca koji koriste neko dobro naplati za društveni trošak korišćenja tog dobra. Ideja u slučaju goriva je da se od vozača naplati za ispuštanje štetnih gasova koji zagađuju vazduh, javno dobro koje svi udišemo. Imajući u vidu da taxisti jesu među najvećim potrošačima goriva, njihovim oslobađanjem od akciza praktično  nagrađujemo one koji najviše zagađuju (Mihajlović, 2010).

Naravno, oslobađanjem od akciza taxisti su oslobođeni velikog troška, a nešto nisam čuo da je smanjena cena taxi usluga, koja se naravno ne formira tržišno, već je, pazi čuda, propisuje grad Beograd koji je ostavio na snazi isti cenovnik, uprkos oslobađanju od akciza.

Od taxi politike grada Beograda očigledno sve može da se očekuje. Nakon svega, odluka da na svaki dinar profita koji ostvari taksista, dobije još dva dinara dotacije od grada - apsolutno me ne bi iznenadila.
______________

Mankju, Gregori (2007), Principi ekonomije, Beograd: Centar za izdavačku delatnost

                Ekonomskog fakulteta.

Mihajlović, Pavle (2010), Taksističko traženje rente, Beograd: Club von Neumann.