Altruizam je racionalan izbor

Teorija racionalnog izbora ukratko kaže da su ljudi racionalni i da odluke donose na osnovu troška i dobiti određenog (ne)činjenja, odnosno da će nešto učiniti ukoliko dobit prevazailazi troškove. Takođe, mnogi interpretiraju racionalnog čoveka kao usko sebičnog i tvrde da je altruistično delanje neracionalno ili iracionalno.

Pretpostavlja se da (Little, 1991: 44) racionalni pojedinac meri korisnost svakog od oblika delovanja i da preferira opcije koje će doneti rezultate sa većom korisnosti za njega (racionalni pojedinci žele da maksimizuju korist za sebe), kao i da su moguće promene preferencija i odnosa korisnosi za pojedince. Takođe, pitanje je šta su ciljevi ljudskog delovanja, odnosno koje to koristi žele racionalni pojedinci da ostvare, pa ciljevi mogu biti – novac (prihodi), slobodno vreme, obrazovanje i sl.

Altruistični motivi su uglavnom izuzeti iz ciljeva koje racionalni pojedinci žele da ostvare, i ti ciljevi se poistovećuju sa vlastitim, odnosno usko sebičnim interesima ostvarivanja koristi isključivo za sebe. Međutim, parafrazirajući Daunsa pojedini autori tvrde: „Ne može se jednostavno poistovjetiti djelovanja u vlastitu najveću korist sa sebičnošću u najužem smislu jer je samozatajna dobrotvornost često veliki izvor vlastite koristi (McLean, 1997: 60).“ Ovim model racionalnog izbora proširuje prostor za tumačenje u koji je uključen i altruizam, i kojim se šire tumači aksiom vlastitog interesa.

U skladu sa tim, ideju altruizma kao dobročinstva koji ništa ne donosi pojedincu i koji se kao delanje ne smatra racionalnim, ja vidim drugačije. Ne mislim da su ljudi koji su altruisti – neracionalni ili iracionalni. Smatram da se koncept ciljeva (kako Litl navodi – novac, slobodno vreme ili obrazovanje) može proširiti na altruizam. Neki pojedinci visoko vreduju osećaj koji imaju kada pomognu nekome iako nemaju direktne materijalne koristi za sebe. Oni su potpuno racionalni, i svoje odluke o delanju donose na osnovu proračuna dobiti i troškova.

Potvrdu toga vidim iz skorog događaja na putu ka Staroj planini na seminar. Dvoje kola, iako smo do tada već putovali tri, četiri sata i žurili na početak predavanja, usput smo ugledali traktor koji je zaglavljen u kanalu u koji je upao dok je kosio i kog pokušavaju da izguraju dva čoveka. Staju oba automobila, izlazi pet muškaraca iz njih i pomažu u guranju. Uspeli smo da izguramo traktor i tako pomognemo čoveku u nevolji. Naša korist od toga u uskom tumačenju racionalnog izbora ne postoji. Trošak je bio „gubljenje vremena“ na ionako dugom putu, rizik da se zakasni na predavanja, da se neko povredi, iscepa i sl. Ipak, naša dobit je prevazišla troškove i rizik jer je osećaj da ste pomogli nekome bio mnogo veća dobit za nas petoro. I to je racionalni i sebični interes, jer ne bismo stali i pomogli da sami u altruizmu ne vidimo korist za sebe. Ljudi su racionalni i sebični, ali nekada su naše preferencije altruistične.

Little,  Daniel  (1991),  Varieties  of  Social  Explanation:  An  Introduction  to  the  Philosophy  of  Social Science, Oxford: Westview Press.

McLean, Iain (1997), Uvod u javni izbor, Zagreb: Fakultet političkih znanosti.