Blog
objavljen u okviru projekta: Policy Ponedeljak Grupe za analizu i kreiranje
javnih politika (www.gajp.org , link)
Kreatori
javnih politika se često susreću sa pitanjem da li neku oblast regulisati ili
prepustiti tržištu. Često je ovo “pitanje svih pitanja” za kreatore javnih
politika, ali i drugu zainteresovanu stranu – građane, odnosno civilno društvo.
Regulacija pre svega predstavlja propisivanje
“pravila igre”, odnosno normiranje određene oblasti. Kreatori javnih politika
propisuju dispozicije, a realizaciju obezbeđuju sankcijama u slučaju da se
norma krši. Kreatori javnih politika putem opštih pravnih akata uređuju pojedine
oblasti.
Sa druge strane, prepuštanje tržišnim mehanizmima pretpostavlja
vid uređenja društva kada se kreatori javnih politika (vlasti na bilo kom
nivou) povlače iz određene oblasti i prepuštaju je da je tržište samoreguliše.
Tržišta često, postižu mnogo bolje efekte i pravedniju alokaciju resursa u
društvu. Ali, svakako, tržišta nisu savršeni alokatori resursa i imaju svoje
felere, a tu je onda prilika za kreatore javnih politika da osmisle način kako
da reše probleme. Kao vid tržišnih felera se smatraju negativne eksternalije i
problem obezbeđivanja javnih dobara i saradnje u društvu. To znači da, u
situacijama kada nema negativnih eksternalija i kada se obezbede javna dobra,
tržišta predstavljaju optimalan alokator resursa.
U skladu sa tim, dolazimo da pitanja uređivanja,
odnosno regulacije u vezi sa postavljanjem bašta ugostiteljskih objekata.
Ovu oblast u Beogradu uređuje Skupština grada donošenjem “Odluke o postavljanju
bašte ugostiteljskog objekta na teritoriji grada Beograda” (u daljem tekstu:
Odluka). Iako se samo postojanje ovakve Odluke koja reguliše bilo šta u vezi sa
postavljanjem bašta može smatrati upitnom, nova Odluka koja je usvojena 21.
januara 2015. godine (link) je donela određene norme koje su nas naterale da
postavimo pitanje: “Da li ima
kraja regulacije u gradu Beogradu?”
Ključna
stvar koja je regulisana u novoj Odluci jeste da senila (suncobrani, zaštita od
sunca) u baštama ugostiteljskih objekata mogu biti postavljeni u samo tri boje:
beloj, crnoj i bež. To
znači, da svi ugostiteljski objekti, od ove godine moraju da imaju suncobrane u
jednoj od te tri boje. Ovakva Odluka otvara niz pitanja.
Kao
prvo, odakle ideja kreatorima javnih politika u Beogradu da regulišu boju
suncobrana? Da
li je tržište (ugostitelji su sami određivali i birali boju suncobrana)
pokazalo felere u ovoj oblasti? Da li je boja suncobrana javno dobro? Da li su
suncobrani u raznim bojama proizvodili određene negativne eksternalije? Odgovor
na sva tri prethodna pitanja je – ne. Prema tome, ne postoji razlog da grad Beograd
reguliše boju suncobrana.
Drugo
pitanje jeste da li su kreatori javnih politika u Beogradu svesni koje su
posledice ovakve Odluke i kolika je šteta? Siguran
sam da veliki broj ugostiteljskih objekata nije imao suncobrane u sada
propisanim bojama (bela, crna, bež). To znači da svaki takav objekat mora da
menja izgled svoje bašte što predstavlja ozbiljan (neplaniran) trošak za
prosečan ugostiteljski objekat. Sa druge strane, veliki broj ugostiteljskih
objekata bašte uređuje putem sponzorskih ugovora, odnosno baštu dobija
besplatno u zamenu za promociju određenog brenda. Brendovi koji se reklamiraju
su u većini slučajeva sokovi (coca cola, pepsi) i piva (Jelen, Lav, Tuborg,
BIP, Staropramen itd). Svaki od ovih brendova ima svoj logo i zaštitne boje. Na
prvi pogled deluje da ova odluka odgovara samo brendu “Coca cola” koja izdaje
crne suncobrane (Coca Cola Zero). Svi ostali brendovi će se naći u problemu. Ili
će morati da menjaju dizajn i boje da bi zadržali tržište, ili će izgubiti
tržište. U svakom slučaju, bespotrebna regulacija pravi
potpunu pometnju, na do sada tržišno održivom modelu samouređivanja bašta.
Prema tome, ovakva regulacija grada će imati i ekonomski loše efekte po
ugostitelje i brendove.
Ukoliko se zapitamo šta je bio razlog za regulisanje
boja suncobrana u Beogradu, možemo ponuditi dva odgovora. Prvi odgovor jeste da je ovakva odluka doneta pod uticajem
određenih lobi grupa, ne bi li se mimo tržišta izvukao profit (koncept
poznat pod nazivom: rentseeking). To znači da je određena kompanija (brend)
“izlobirala” ovakvu odluku grada Beograda kako bi preuzela deo ugostiteljskih
objekata mimo tržišnih mehanizama. Drugi odgovor jeste da je Odluka doneta ne bi
li se kroz naplatu kazni za one objekte koji ne urede svoje bašte prema Odluci
povećali budžetski prihodi.
Šta
god da je razlog donošenja ovakve Odluke, ona je ekonomski štetna i društveno
potpuno neprihvatljiva. Vlasti na bilo kom nivou moraju
da znaju gde je granica regulacije društva. Grad Beograd to, kako vidimo u ovom
primeru, ne zna. Gradska intervencija u ekonomiji uvek stvara dobitnike i
gubitnike, bez obzira kako se manifestuje. Pitanje je ko je dobitnik ovom
Odlukom, ali velika većina ugostiteljskih objekata i brednova su gubitnici. Kreiranje javnih politika na bilo kom nivou vlasti bi trebalo da
rešava društvene probleme, a ne da ih stvara. Ovakvom Odlukom je grad Beograd
samo napravio problem.
No comments:
Post a Comment