Većinski VS. proporcionalni - uvek aktuelna rasprava

Rezultati izbora i raspodela mandata u Velikoj Britaniji na jučerašnjim izborima su ponovo otvorili nikada završenu raspravu o prednostima i manama izbornih sistema. Ovoj raspravi nikada neće ni biti kraja, jer zagovornici obe strane imaju argumente u prilog svojih stavova. Ključno pitanje u odabiru izbornog sistema jeste kakve političke „izlaze“ (posledice) želimo? Izborni zakoni i pravila prevođenja glasova u mandate su osnovna „pravila igre“ u jednoj političkoj zajednici.

Ključna zamerka proporcionalista rezultatima izbora u VB jeste to što je Škotska nacionalna partija sa ukupnih 5% glasova osvojila 56 mesta u parlamentu, a liberalne demokrate sa ukupnih 8% glasova samo 8 mesta u parlamentu. Disproporcija ukupnog broja glasova za partiju i broja mesta u parlamentu postoji. Proporcionalisti kažu da je zbog toga jednokružni većinski izborni sistem nepravedan. Postavljam pitanje: Da li je nepravedan? I kako možemo da kažemo da je neki sistem nepravedan kada je u svakoj izbornoj jedinici mesto u parlamentu osvojio kandidat sa najvećim brojem glasova birača?

Da je jednokružni većinski izborni sistem  nepravedan za partije – verovatno jeste. Ali za kandidate (ličnosti) i za građane – nije. U svakoj izbornoj jedinici je pobedio kandidat sa najvećom podrškom, što mu daje legitimitet da predstavlja svoju izbornu jedinicu. Legitimitet koji ne postoji u čistom proporcionalnom sistemu, a u tom obliku čak ni u personalizovanim proporcionalnim sistemima.

Prema tome, disproporcionalnost broja glasova za partiju i broja osvojenih mesta u parlamentu ne bi trebalo da se posmatra kao mana jednokružnog većinskog sistema. Ovakav tip izbornog sistema jača vezu između građana i poslanika, a slabi uticaj partija (iako je Velika Britanija možda loš primer kada se radi o partijskoj disciplini, ali primenom ovakvog izbornog sistema u drugim država se smanjuje uticaj partijskog šefa i pozitivno utiče na unutarpartijsku demokratiju) u jednom društvu.