Thursday, January 14, 2016

Socijalni profili političkih funkcionera u gradskim opštinama u Beogradu i gradu Beogradu

Ceo rad u pdf-u (LINK)

Бобан  Ж. Стојановић[1]


СОЦИЈАЛНИ ПРОФИЛИ ПОЛИТИЧКИХ ФУННКЦИОНЕРА У ГРАДСКИМ ОПШТИНАМА У БЕОГРАДУ И ГРАДУ БЕОГРАДУ

РАДНА ВЕРЗИЈА

Кључне речи: социјални профили, креатори јавних политика, градске општине, председник општине, професија, пол

Овај рад тематски представља корак даље у односу на радове о стању локалне самоуправе у Србији[2] који је теоријског карактера, и о ставовима грађана о учинковитости децентрализације одлучивања у граду Београду[3] који је емпиријског карактера. Прво поглавље (1) овог рада представља контекст истраживања. У наредном поглављу (2) представљамо методологију истраживања. У трећем (3) поглављу приказујемо резултате истраживања. У поглављу четири (4) анализирамо резултате истраживања.


1. КОНТЕКСТ ИСТРАЖИВАЊА

Да бисмо разумели неопходност једног оваквог рада и његов научни и друштвени допринос морамо имати у виду структуру локалне самоуправе у Републици Србији, територијалну и политичку организацију града Београда и градских општина. „Локалне власти су свакодневно директно укључене у животе свих грађана.“[4] Због тога је неопходно да локална демократија функционише. Овај рад има за циљ да прикаже социјалне профиле политичких функционера у градским општинама и граду Београду. У демократији, сваки грађанин треба да има право да изрази своје преференције о томе шта би влада требало да уради, да имају право да гласају и бирају доносиоце одлука, као и да се сами кандидују. Демократија је облик политичког режима у ком грађани имају могућност да учествују.[5] Од суштинске је важности да се демократија учи на локалном нивоу и да грађани партиципирају и узимају учешћа у доношењу одлука на локалном нивоу. Међутим, то није случај. Уочени проблем у граду Београду јесте да грађани већински ни не знају (на нивоу препознатљивости по имену) оне који доносе одлуке у њихово име. Овај проблем се рефлектује на две кључне области. Са једне стране, грађани ће се тешко одлучити за партиципирање у систему (локална самоуправа, град Београд и градске општине) уколико нису упознати са системом. Према томе, то што су грађани отуђени од нивоа политике у градским општинама и граду Београду је велики проблем за локалну демократију. Са друге стране, процес кандидовања за локалне институције у политичким партијама је на овај начин у потпуности остављен у рукама партија, које нису мотивисане да кандидују кандидате који имају углед и који су остварени у својим пословима, већ с обзиром на начин избора одборника (пропорционални изборни систем, затворене листе за бираче) и избор градоначелника и председника градских општина и чланова градског/општинских већа (нема директног избора већ их бирају избор у Скупштини града/градских општина), политичке партије кандидују оне особе које су најлојалније партијама и које имају урицај у партији. „Поступак кандидовања је, укратко, начин на који се бирају кандидати који се такмиче на изборима за општа представничка тела и остале јавне положаје.“[6]
Једно од кључних питања јесте и питање учешћа жена у доношењу одлука. „Током 1990-их, заступљеност жена у одлучивању, и конкретно у законодавним телима је чврсто стављено на међународну агенду. По први пут у историји, постигнута је општа сагласност да је недовољна заступљеност жена у одлучивању, само по себи знак демократског дефицита.“[7] Један од кључних проблема у процесу доношења одлука у граду Београду и у градским општинама јесте недовољна заступљеност жена на позицијама на којима се одлуке доносе.
Све то доводи до тога да грађани немају увида у локалну политику и да се партиципација грађана завршава чином избора. Да бисмо то потврдили, у овом поглављу представљамо резултате истраживања које је претходило истраживању социјалних профила политичких функционера у градским општинама и у граду Београду.
Предистраживање које је за циљ имало проверу знања грађана о политичким функционерима на нивоу градских општина спроведено је у периоду од 13. до 16. јуна 2014. године. Тип узорка је случајни, стратификовани. Стратификација узорка је рађена на основу општине становања.
Резултати које смо добили у овом делу истраживања показују да је истраживање социјалних профила политичких функционера било неопходно. Упитник је путем Интернета попунило укупно 126 испитаника. Родна стратификација показује да је у узорку било 56,3% испитаница и 43,7% испитаника. Тачан број испитаника по градским општинама се може видети у табели испод:

Градска општина
Број испитаника
Процентуални удео
Врачар
13
10,3%
Савски венац
11
8,7%
Стари град
8
6,3%
Земун
9
7,1%
Нови Београд
18
14,3%
Палилула
13
12,7%
Звездара
15
11,9%
Вождовац
20
16,7%
Чукарица
9
7,1%
Раковица
10
7,9%
Укупно
126
100%
Табела 1. Број испитаника по градским општинама

Истраживање је показало да је 62,4% испитаника гласало на претходним изборима на нивоу градских општина, 32% испитаника није гласало, док се 5,6% не сећа. Овај податак нам показује да су међу испитаницима већином грађани који су политички активни у контексту изласка на изборе.


Графикон 1.

Циљ истраживања је био и да проверимо да ли грађани знају како се бира председник/ца општине. Питање је било постављено да се изабере између опција: а) директно на изборима; б) посредно (у Скупштини градске општине); в) поставља га град Београд; и г) не знам. Резултати су показали да скоро трећина (31,7%) испитаника не зна на који начин се врши избор председника/це општине.


Графикон 2.

Податак да чак 1/3 грађана не зна ни на који начин се бира председник општине/градоначелник нам говори о непостојању везе између грађана и локалне политике.
Испитаницима је постављено отворено питање да наведу име и презиме председника/це општине у којој живе као и партија из које он/она долазе. Одговори које смо добили су доказали претпостављену хипотезу да грађани недовољно знају ко им је председник/ца општине. Грађани већински (више од 50%) знају како се зове и презива председник/ца градске општине тек у три градске општине (Нови Београд, Врачар и Земун). У преосталих седам градских општина председници градских општина су већински (мање од 50%) непрепознатљиви. Занимљив је податак да грађани тек три градске општине већински (мање од 50%) не знају из које партије долази председник/ца градске општине. Кључни податак до ког смо дошли нам говори да тек у једној градског општини више испитаника зна ко је председник општине него из које партије долази (Нови Београд). У преосталих девет градских општина испитаници чешће знају из које партије долази председник/ца општине, у односу на то како се зове председник/ца градске општине. Ови подаци нам јасно показују да се локална демократија у Београду потпуно свела на партије и да персонализација локалне политике не постоји. Зато је истраживање које смо спровели о социјалним профилима политичких функционера у градским општинама у Београду и граду Београду од суштинске друштвене важности.


2. МЕТОДОЛОГИЈА ИСТРАЖИВАЊА

Истраживање социјалних профила политичких функционера у градским општинама и граду Београду је спроведено у периоду од марта до августа 2015. године. Индикатори које користимо за анализу социјалних профила и за који су нам били потребни подаци су: година рођења, род, степен образовања и занимање.
Истраживање је обухватило 10 од 17 градских општина и град Београд као јединицу локалне самоуправе. Узорак од 10 градских општина је одређен на основу поделе на централне и приградске градске општине. У истраживању су обрађени подаци из централних градских општина: Врачар, Савски Венац, Стари Град, Земун, Нови Београд, Вождовац, Чукарица, Палилула, Раковица и Звездара. Приградске општине које нису обухваћене истраживањем су: Барајево, Сурчин, Обреновац, Гроцка, Сопот, Лазаревац и Младеновац. Приградске градске општине имају шири спектар надлежности[8], а њихов положај, степен урбанитета и различита социјална структура становништва су фактори који су утицали да не буду узети у истраживање, уз ограничен обим ове студије.
Прикупљање података се вршило путем званичних интернет презентација градских општина и града Београда. До потпуних података путем интернет презентације градских општина било је могуће доћи само у два случаја (ГО Земун и ГО Раковица). Следећи корак у прикупљању података јесте контактирање градских општина и града Београда путем званичне електронске поште у складу са Законом о слободном приступу информацијама од јавног значаја. На тај начин су прикупљени потпуни подаци у три случаја (ГО Звездара, ГО Нови Београд и ГО Стари Град). Потпуни подаци за остале градске општине и град Београд су прикупљени тек након упућених жалби[9] Поверенику за информације од јавног значаја и реакције те институције. Након реакције Повереника, потпуни подаци су прибављени и од преосталих градских општина (ГО Чукарица, ГО Палилула, ГО Врачар, ГО Савски Венац и ГО Вождовац) и града Београда[10].
Треба истаћи податак да је више од половине узорка (5 градских општина и град Београд) податке доставило тек након жалби упућених Поверенику што говори о нетранспарентности ових институција.
Истраживање је обухватило следеће политичке функционере: градоначелника, заменика градоначелника, председнике општина, заменике председника општина, чланове општинских већа и градског већа, председника скупштине града и његовог заменика, председнике скупштина општина и њихове заменике, као и помоћнике градоначелника и председника општина. Број функционера није утврђен Статутом града Београда и варира од општине до општине.


3. РЕЗУЛТАТИ ИСТРАЖИВАЊА

У овом поглављу представљамо резултате истраживања кроз индикаторе које смо користили у прикупљању података. Прво представљамо град Београд као јединицу локалне самоуправе, а након тога градске општине из узорка.

3.1. Град Београд

Град Београд има 20 политичких функционера. У наредним табелама приказујемо профиле градоначелника и заменика градоначелника, структуру политичких функционера према роду, старости, степену образовања и занимању.




Функција
Име и презиме
Род
Старост
Степен образовања
Занимање
Градоначелник
Синиша Мали
М
43
Доктор наука
Доктор економских наука
Заменик градоначелника
Андрија Младеновић
М
40
Мастер
Мастер Менаџер
Табела 2. Градоначелник и заменик градоначелника

Мушкарци
14
Жене
6
Табела 3. Родна структура

Средња школа
2
Висока школа
1
Завршен факултет
12
Мастер наука
3
Доктор наука
1
Табела 4. Структура према степену образовања

Дипл. економиста
6
Дипл. менаџер
2
Дипл. правник
3
Дипл. инжењер
4
Техничар
2
Новинар
1
Економиста
1
Табела 5. Структура према занимањима

Просечна старост политичких функционера у граду Београду је 40,6 година.



3.2. Градска општина Земун

Градска општина Земун има 16 политичких функционера. У наредним табелама приказујемо профиле председника општине и заменика председника општине, структуру политичких функционера према роду, старости, степену образовања и занимању.

Функција
Име и презиме
Род
Старост
Степен образовања
Занимање
Председник општине
Дејан Матић
М
46
Завршен факултет
Дипл. менаџер
Заменик председника општине
Дамир Ковачевић
М
51
Завршен факултет
Дипл. економиста
Табела 2. Председник општине и заменик председника општине

Мушкарци
16
Жене
0
Табела 3. Родна структура

Средња школа
9
Висока школа
0
Завршен факултет
7
Мастер наука
0
Доктор наука
0
Табела 4. Структура према степену образовања

Дипл. менаџер
3
Дипл. економиста
1
Дипл. инжењер
3
Студент
3
Техничар
4
Предузетник
1
Менаџер
1
Табела 5. Структура према занимањима

Просечна старост политичких функционера у градској општини Земун је 43,5 година.

3.3. Градска општина Раковица

Градска општина Раковица има 13 политичких функционера. У наредним табелама приказујемо профиле председника општине и заменика председника општине, структуру политичких функционера према роду, старости, степену образовања и занимању.

Функција
Име и презиме
Род
Старост
Степен образовања
Занимање
Председник општине
Владан Коцић
М
52
Завршен факултет
Дипл. инжењер
Заменик председника општине
Душан Ђаковић
М
66
Завршен факултет
Дипл. инжењер
Табела 2. Председник општине и заменик председника општине

Мушкарци
11
Жене
2
Табела 3. Родна структура

Средња школа
5
Висока школа
1
Завршен факултет
7
Мастер наука
0
Доктор наука
0
Табела 4. Структура према степену образовања

Дипл. менаџер
2
Дипл. економиста
1
Дипл. инжењер
3
Техничар
5
Дипл. правник
1
Економиста
1
Табела 5. Структура према занимањима

Просечна старост политичких функционера у градској општини Раковица је 51,7 година.

3.4. Градска општина Вождовац

Градска општина Вождовац има 16 политичких функционера. У наредним табелама приказујемо профиле председника општине и заменика председника општине, структуру политичких функционера према роду, старости, степену образовања и занимању.

Функција
Име и презиме
Род
Старост
Степен образовања
Занимање
Председник општине
Александар Савић
М
44
Завршен факултет
Дипл. менаџер
Заменик председника општине
Марко Сарић
М
39
Завршен факултет
Дипл. инжењер
Табела 2. Председник општине и заменик председника општине

Мушкарци
13
Жене
3
Табела 3. Родна структура

Средња школа
2
Висока школа
2
Завршен факултет
12
Мастер наука
0
Доктор наука
0
Табела 4. Структура према степену образовања

Дипл. менаџер
2
Дипл. економиста
2
Дипл. инжењер
6
Техничар
1
Дипл. правник
2
Економиста
1
Аутомеханичар
1
Физиотерапеут
1
Табела 5. Структура према занимањима

Просечна старост политичких функционера у градској општини Вождовац је 43,2 година.

3.5. Градска општина Савски Венац

Градска општина Савски Венац има 14 политичких функционера. У наредним табелама приказујемо профиле председника општине и заменика председника општине, структуру политичких функционера према роду, старости, степену образовања и занимању.

Функција
Име и презиме
Род
Старост
Степен образовања
Занимање
Председник општине
Душан Динчић
М
40
Завршен факултет
Дипл. правник
Заменик председника општине
Владимир Новаковић
М
43
Завршен факултет
Дипл. економиста
Табела 2. Председник општине и заменик председника општине

Мушкарци
10
Жене
4
Табела 3. Родна структура

Средња школа
3
Висока школа
0
Завршен факултет
10
Мастер наука
0
Доктор наука
1
Табела 4. Структура према степену образовања

Лекар
1
Дипл. економиста
2
Дипл. инжењер
1
Техничар
1
Дипл. правник
2
Економиста
2
Новинар
1
Дипл. политиколог
1
Предузетник
1
Дипл. архитекта
1
Проф. цивилне одбране
1
Табела 5. Структура према занимањима

Просечна старост политичких функционера у градској општини Савски Венац је 49,5 година.

3.6. Градска општина Врачар

Градска општина Врачар има 16 политичких функционера. У наредним табелама приказујемо профиле председника општине и заменика председника општине, структуру политичких функционера према роду, старости, степену образовања и занимању.

Функција
Име и презиме
Род
Старост
Степен образовања
Занимање
Председник општине
Тијана Благојевић
Ж
35
Завршен факултет
Дипл. доктор стоматологије
Заменик председника општине
Ђорђе Белемарић
М
44
Завршен факултет
Дипл. економиста
Табела 2. Председник општине и заменик председника општине

Мушкарци
9
Жене
7
Табела 3. Родна структура

Средња школа
0
Висока школа
0
Завршен факултет
16
Мастер наука
0
Доктор наука
0
Табела 4. Структура према степену образовања

Дипл. доктор стоматологије
1
Дипл. економиста
2
Дипл. инжењер
6
Дипл. архитекта
1
Дипл. правник
4
Дипл. политиколог
1
Дипл. социјални радник
1
Табела 5. Структура према занимањима

Просечна старост политичких функционера у градској општини Врачар је 39 година.

3.7. Градска општина Стари Град

Градска општина Стари Град има 16 политичких функционера. У наредним табелама приказујемо профиле председника општине и заменика председника општине, структуру политичких функционера према роду, старости, степену образовања и занимању.

Функција
Име и презиме
Род
Старост
Степен образовања
Занимање
Председник општине
Дејан Ковачевић
М
49
Завршен факултет
Дипл. правник
Заменик председника општине
Дејан Стефановић
М
61
Средња школа
Гимназија
Табела 2. Председник општине и заменик председника општине

Мушкарци
14
Жене
2
Табела 3. Родна структура

Средња школа
2
Висока школа
0
Завршен факултет
13
Мастер наука
1
Доктор наука
0
Табела 4. Структура према степену образовања

Дипл. менаџер
1
Дипл. економиста
3
Дипл. инжењер
3
Техничар
1
Дипл. правник
4
Дипл. уметник
1
Дипл. политиколог
1
Гимназија
1
Новинар
1
Табела 5. Структура према занимањима

Просечна старост политичких функционера у градској општини Стари Град је 42,6 година.

3.8. Градска општина Палилула

Градска општина Палилула има 16 политичких функционера. У наредним табелама приказујемо профиле председника општине и заменика председника општине, структуру политичких функционера према роду, старости, степену образовања и занимању.

Функција
Име и презиме
Род
Старост
Степен образовања
Занимање
Председник општине
Стојан Николић
М
39
Завршен факултет
Дипл. менаџер
Заменик председника општине
Љубиша Ђуровић
М
64
Завршен факултет
Дипл. економиста
Табела 2. Председник општине и заменик председника општине

Мушкарци
14
Жене
2
Табела 3. Родна структура

Средња школа
8
Висока школа
2
Завршен факултет
6
Мастер наука
0
Доктор наука
0
Табела 4. Структура према степену образовања

Дипл. менаџер
1
Дипл. економиста
2
Струк. инжењер
2
Техничар
6
Гимназија
2
Професор
1
Дипл. инжењер
1
Дипл. политиколог
1
Табела 5. Структура према занимањима

Просечна старост политичких функционера у градској општини Палилула је 43,6 година.

3.9. Градска општина Нови Београд

Градска општина Нови Београд има 16 политичких функционера. У наредним табелама приказујемо профиле председника општине и заменика председника општине, структуру политичких функционера према роду, старости, степену образовања и занимању.

Функција
Име и презиме
Род
Старост
Степен образовања
Занимање
Председник општине
Александар Шапић
М
37
Доктор наука
Доктор менаџер
Заменик председника општине
Немања Цабунац
М
33
Средња школа
Техничар
Табела 2. Председник општине и заменик председника општине

Мушкарци
13
Жене
3
Табела 3. Родна структура

Средња школа
4
Висока школа
2
Завршен факултет
8
Мастер наука
1
Доктор наука
1
Табела 4. Структура према степену образовања

Доктор менаџер
1
Дипл. економиста
2
Дипл. инжењер
3
Техничар
3
Економиста
2
Дипл. психолог
1
Дипл. филозоф
1
Дипл. историчар
1
Доктор стоматологије
1
Гимназија
1
Табела 5. Структура према занимањима

Просечна старост политичких функционера у градској општини Нови Београд је 43,8 година.

3.10. Градска општина Чукарица

Градска општина Чукарица има 16 политичких функционера. У наредним табелама приказујемо профиле председника општине и заменика председника општине, структуру политичких функционера према роду, старости, степену образовања и занимању.

Функција
Име и презиме
Род
Старост
Степен образовања
Занимање
Председник општине
Срђан Коларић
М
50
Мастер наука
Мастер права
Заменик председника општине
Урош Јанковић
М
36
Висока школа
Струк. економиста
Табела 2. Председник општине и заменик председника општине

Мушкарци
12
Жене
4
Табела 3. Родна структура

Средња школа
4
Висока школа
3
Завршен факултет
8
Мастер наука
1
Доктор наука
0
Табела 4. Структура према степену образовања

Дипл. менаџер
2
Дипл. економиста
2
Дипл. инжењер
1
Техничар
3
Економиста
1
Лекар
1
Дипл. социолог
1
Виши физиотерапеут
1
Струковни инжењер
1
Новинар
1
Проф. математике
1
Авиомеханичар
1
Табела 5. Структура према занимањима

Просечна старост политичких функционера у градској општини Чукарица је 53,3 година.


3.11. Градска општина Звездара

Градска општина Звездара има 15 политичких функционера. У наредним табелама приказујемо профиле председника општине и заменика председника општине, структуру политичких функционера према роду, старости, степену образовања и занимању.

Функција
Име и презиме
Род
Старост
Степен образовања
Занимање
Председник општине
Едип Шерифов
М
38
Завршен факултет
Дипл. менаџер
Заменик председника општине
Зоран Вулетић
М
45
Средња школа
Техничар
Табела 2. Председник општине и заменик председника општине

Мушкарци
12
Жене
3
Табела 3. Родна структура

Средња школа
1
Висока школа
4
Завршен факултет
10
Мастер наука
0
Доктор наука
0
Табела 4. Структура према степену образовања

Дипл. менаџер
2
Дипл. економиста
2
Дипл. инжењер
2
Техничар
1
Дипл. правник
2
Економиста
1
Струк. менаџер
1
Лекар
1
Струк. инжењер
1
Струк. тренер
1
Проф. енглеског језика
1
Табела 5. Структура према занимањима

Просечна старост политичких функционера у градској општини Звездара је 45,5 година.

На крају прегледа података добијених из истраживања по градским општинама приказујемо табеларни приказ кључних података.

Град/градска општина
Мушкарци
Жене
Средње образовање
Висока школа
Завршен факултет
Мастер наука
Доктор наука
Просечна старост
Град Београд
14
6
2
1
12
3
1
40,6
ГО Земун
16
0
9
0
7
0
0
43,5
ГО Раковица
11
2
5
1
7
0
0
51,7
ГО Вождовац
13
3
2
2
12
0
0
43,2
ГО Савски Венац
10
4
3
0
10
0
1
49,5
ГО Врачар
9
7
0
0
16
0
0
39
ГО Стари Град
14
2
2
0
13
1
0
42,6
ГО Палилула
14
2
8
2
6
0
0
43,6
ГО Нови Београд
13
3
4
2
8
1
1
43,8
ГО Чукарица
12
4
4
3
8
1
0
53,3
ГО Звездара
12
3
1
4
10
0
0
45,5
Укупно
138
36
40
15
109
6
3
45,1



4. ШТА НАМ ГОВОРЕ РЕЗУЛТАТИ ИСТРАЖИВАЊА?

Резултати истраживања указују на неколико проблема.  Пре свега и даље недовољан број жена на позицијама на којима се доносе одлуке. Укупно гледано, од 174 политичка функционера тек 36 су жене (138 мушкараца), што износи тек 20,6% односно тек 1/5 политичких функционера су жене. Број жена међу доносиоцима одлука (политичким функционерима) у градским општинама и граду Београду не прелази ¼ од укупног броја политичких функционера осим у ГО Врачар (9 мушкараца и 7 жена). У свим осталим градским општинама број жена међу политичким функционерима је од 0 до 4. Посебно забрињава податак да у ГО Земун ниједна жена није међу политичким функционерима (16 мушкараца и 0 жена).
Такође, неопходно је напоменути да од позиција водећих функционерских места (десеторо позиција председника општина, позиције градоначелника, десеторо позиција заменика председника општина и позиције заменика градоначелника) тек једно водеће функционерско место (од 22) заузима жена. И овог пута је у питању ГО Врачар у којој је жена на позицији председнице општине. Све остале водеће функционерске позиције заузимају мушкарци.
Када говоримо о старости политичких функционера, просечна старост износи 45,1 годину, али доста варира од градске општине до градске општине. Најмлађи политички функционери су у ГО Врачар (просечна старост је 39 година), док су најстарији у ГО Чукарица (просечна старост 53,3 године).
Када се ради о степену образовања, потребно је нагласити да сви председници/це градских општина као и градоначелник имају најмање високо образовање (завршен факултет). Са друге стране, међу њиховим заменицима њих троје има средње образовање (завршена средња школа).
Интересантно је да у ГО Врачар свих 16-оро политичких функционера има високо образовање. Са друге стране, у ГО Земун и ГО Палилула већина политичких функционера има средње образовање. У ГО Земун чак деветоро политичких функционера има срење образовање, а само седам високо. У ГО Палилула осам функционера има средње образовање, двоје има више образовање, а шесторо високо образовање. Од укупног броја политичких функционера (173) за које смо добили степен образовања[11] 109 функционера је завршило факултет и има високо образовање (63%). Средњу школу је завршило 40 функционера (23,1%), док међу политичким функционерима има тек три доктора наука (1,73%).
Када се ради о занимањима, међу политичким функционерима, занимања су шаренолика, а највише има дипл. инжењера, дипл. економиста, дипл. правника и дипл. менаџера. Дипл. инжењера има 34 (19,6%), дипл. економиста има 25 (14,4%), дипл. правника има 20 (11,5%) и дипл. менаџера има 15 (8,6%).


5. СПИСАК КОРИШЋЕНЕ ЛИТЕРАТУРЕ

  Blais, André, „Political Participation“, in: Comparing Democracies 3; Elections and Voting in the 21st Century (eds: Lawrence LeDuc,  Richard G. Niemi,  Pippa Norris), Sage, London, 2010.
 Kasapović, Mirjana, „Kandidacijski postupci u demokratskim političkim sustavima“, Politička misao, Zagreb, br. 4/2001.
  Sawer, Marian, „Women and Elections“ in: Comparing Democracies 3; Elections and Voting in the 21st Century (eds: Lawrence LeDuc,  Richard G. Niemi,  Pippa Norris), Sage, London, 2010.
Стојановић, Бобан; Јовић, Никола, „Децентрализација одлучивања у граду Београду – ставови грађана о учинковитости“, Политичка ревија, Институт за политичке студије, Београд, бр. 04/2014.
  Стојановић, Бобан, „Локална демократија у Србији – стање и перспективе“, Српска политичка мисао, Институт за политичке студије, Београд, бр. 03/2014.




[1] Kонтакт: boban.fpn@gmail.com

[2] Бобан Стојановић, „Локална демократија у Србији – стање и перспективе“, Српска политичка мисао, Институт за политичке студије, Београд, бр. 03/2014.
[3] Бобан Стојановић, Никола Јовић, „Децентрализација одлучивања у граду Београду – ставови грађана о учинковитости“, Политичка ревија, Институт за политичке студије, Београд, бр. 04/2014.
[4] Бобан Стојановић, „Локална демократија у Србији – стање и перспективе“, Српска политичка мисао, Институт за политичке студије, Београд, бр. 03/2014, стр. 76.
[5] André Blais „Political Participation“, in: Comparing Democracies 3; Elections and Voting in the 21st  Century (eds: Lawrence LeDuc,  Richard G. Niemi,  Pippa Norris), Sage, London, 2010, p. 165
[6] Mirjana Kasapović, „Kandidacijski postupci u demokratskim političkim sustavima“, Politička misao, Zagreb, br. 4/2001, str. 4.
[7] Marian Sawer, „Women and Elections“ in: Comparing Democracies 3; Elections and Voting in the 21st  Century (eds: Lawrence LeDuc,  Richard G. Niemi,  Pippa Norris), Sage, London, 2010, p. 202.
[8] Статут Града Београда, чл: 77
[9] Жалбе су упућене по истеку рока од 15 дана након што су захтеви за слободан приступ информацијама од јавног значаја  послати свим градским општинама и граду Београду, а на које нисам добио одговор у законом предвиђеном року.
[10] Од града Београда нисмо добили податак о степену образовања за једног члана градског већа уз образложење да ту информацију град Београд не поседује.
[11] Видети фусноту број: 10 

No comments: