Vučićeva promena populističkog obrasca

Prethodnog meseca sam pisao rad koji se bavio izbornom kampanjom ove godine u Srbiji i za te potrebe radio komparaciju sa prethodnim kampanjama (2012. i 2014.). Čitajući vesti i izveštaje iz te tri kampanje, zapazio sam jednu stvar za koju sam se posle pitao – kada i kako se ovo desilo i zašto to ranije nisam uvideo? U pitanju je promena populističkog obrasca lidera SNS-a i premijera Srbije – Aleksandra Vučića.

Često se populizam poprilično različito tumači u Srbiji. Bez prevelikog ulaženja u teorijski pojam populizma, odnosno u definisanje da li je populizam politička orijentacija/ideološki obrazac ili je način politike/politička komunikacija ili obuhvata obe ove stvari koje se prepliću, za potrebe ovog bloga zadržaćemo se viđenja populizma kao načina političke komunikacije i promene koja se u tom obrascu desila kod Aleksandra Vučića. Populizam svako predstavlja koncept koji se zasniva na podeljenosti društva, odnosno populistička retorika mora da stvara društvo podeljeno na pošteni narod i iskvarenu elitu.

Kako je Aleksandar Vučić koristio populistički obrazac do 2016. godine? Iako se danas sve više zaboravlja, aktuelni premijer je svoju popularnost stekao „na krilima“ borbe protiv korupcije. U kampanji 2012. godine SNS je birače privukla na mantri borbe protiv korupcije. Setimo se da je AV postao prvi potpredsednik Vlade RS zadužen za, između svih ostalih stvari, za borbu protiv korupcije i kriminala. Njegova retorika je postala jasna – mi pošteni se borimo protiv korupiranih bivših vlasti i tajkuna. Hiljade izgovorenih rečenica da korupcija više neće biti opcija i da će ON uništiti korupciju i kriminal u Srbiji. Najlakši put da se svidite većinskom osiromašenom narodu i da se jasno postavite kao njihov zaštitnik nasuprot „multimilonera tajkuna“ i korumpiranih političara iz prethodne vlasti. Setimo se samo koliko hapšenja je bilo, pritvora za velika imena (Mišković) koje narod u Srbiji generalno percipira kao tajkune i sl.

Vučić je ove teme jako dobro eksploatisao prethodne četiri godine. Na krilima borbe protiv korupcije je dominantno pobedio na izborima 2014. godine, a njegov rejting je nastavio i dalje da raste.

Međutim, ako malo bolje pogledamo Vučićevu komunikaciju u 2016. godini – deluje da je poprilično smanjio populističku retoriku u ovom kontekstu. Nekako pitanja borbe protiv korupcije i krimanala više nisu dominantna tema (deo toga je prebacio na ministra Stefanovića). Verovatno svestan da će u nekom trenutku, ovakva retorika da se okrene protiv njega samog, s obzirom da značajniji pomaci nisu ostvareni.

Kao što je prethodnih godina sve teme o kojima je govorio kombinovao sa temama borbe protiv korupcije, u nekom momentu Vučić je počeo da stavlja naglasak u retorici na težak i mukotrpan rad (što je slučaj od 2012. godine, ali u mnogo manjoj meri do 2016.). Kao što populistički obrazac nalaže, uvek mora da se nađe i „drugi“, odnosno protivnik, neko kao što su tajkuni kriminalci i korumpirani političari.

Novi populistički obrzac Vučića je takav da su on i njegova stranka oni koji mukotrpno i teško rade, dok su njihovi protivnici oni koji su neradnici i lenjivci, zamišljena „iskvarena elita“. Ako pogledate malo bolje premijerovu komunikaciju, ona je uvek usmerena na mantru o teškom i mukotrpnom radu predsednika Vlade i ministara, a svi ostali se optužuju za lenjost, nerad i kako je jedino što mogu da ponude večito kukanje i nezadovoljstvo. I dalje su prethodne vlasti protivnik, ali ne samo oni, već i građani koji spavaju do podne, sede po kafićima i usuđuju se da „rade“ manje od njega, a uz to se usuđuju i da nekoga/nešto kritikuju. Na taj način je Vučićev populistički obrazac komunikacije promenjen u odnosu na ranije godine.

Populistički obrazac i podela na ‘mi’ i ‘oni’ u kojoj su ‘oni’ bili lopovi i tajkuni koji su opljačkali Srbiju, a ‘mi’ smo pošteni i radimo u javnom interesu i borimo se protiv njih, obrazac je promenjen da su ‘oni’ neradnici i lenjivci, a ‘mi’ mukotrpno radimo, ne spavamo i borimo se za Srbiju. Kada se veliki deo Srbije koji zaista mukotrpno radi i jedva spaja kraj sa krajem svakodnevno obasipa takvim porukama, logično je da će premijer skupljati političke poene i na toj kreaciji stvaranja onog „drugog“ („elite“ koju čine oni koji rade „samo“ 8 sati i popiju kafu u kafiću), onih koji se ne sviđaju poštenom narodu. Na taj način Vučić pokušava da održi svoj visok rejting jer uvek drži motivisane one kojima se kroz populistički obrazac obraća.