Zašto premijer nije precizirao podatke o ekonomskom rastu Srbije i Evrope?

Danas je predsednik Vlade Republike Srbije na konferenciji "The Economist: Svet u 2017" izjavio: „Rast u Evropi će biti između 1,5 i 1,8 odsto, značajno niži od rasta Srbije, za koju MMF predviđa tri odsto, mi predviđamo 3,5 odsto, a ja se nadam i nešto veći“.

Ovo je informacija koja ne može da se ozbiljnije tumači sama po sebi. Makar ne bi trebalo. Ovako izrečena, bez ikakvih daljih informacija i preciziranja, zvuči kao zaista epohalan rezultat ekonomije u Srbiji. Može se razumeti kao podatak da je ekonomija u Srbiji u boljem stanju nego u Evropi.

Zašto nam informacija o rastu u Evropi i Srbiji ne govori mnogo i zašto može navesti građane na potpuno pogrešne zaključke? Pre svega zato što prosečan birač u Srbiji ne zna šta je ekonomski rast, kako se meri i u odnosu na šta. Ukratko: Ekonomski rast je porast ukupnog proizvoda jedne privrede u određenom ekonomskog periodu, uglavnom se posmatra na  godišnjem  nivou,  ali  se  meri  i kvartalno radi osvrta na isti kvartal prethodne godine ili davanja procena.

Pre svega, ekonomski rast izražen u procentima nam govori o porastu proizvoda jedne zemlje u odnosu na prethodnu godinu. Normalno je da su zemlje koje su razvijene i ekonomski bogate, sa proizvodom koji se meri u stotinama ili hiljadama milijardi dolara ne mogu ostvarivati konstatan visok procentualni rast proizvoda.

Ovako izrečena premijerova rečenica iz uvoda predstavlja neupotrebljivu informaciju koja ne govori da je u Srbiji sjajno, a posebno ne da je stanje u srpskoj ekonomiji bolje od stanja u ekonomijama Evrope.

Kao primer koliko nam ništa ne znači data rečenica, navešću samo nekoliko primera, koji nam govore koliko procentualni ekonomski rast pojedinih zemalja u stvari donosi rast u milijardama dolara što nam mnogo više govori o stanju ekonomija u ovim državama:

Država	BDP u 2015 ($)[1]	Rast BDP-a u 2016. (%)[2]	Rast BDP-a u 2016. ($)
Srbija	36,51 mlrd	3	1,09 mlrd
Nemačka	3355,77 mlrd	0,3	10,01 mlrd
Holandija	752,55 mlrd	0,4	3,01 mlrd
Finska	229,81 mlrd	1,1	2,53 mlrd
Mađarska	120,69 mlrd	2,1	2,53 mlrd
Hrvatska	48,73 mlrd	2,6	1,27 mlrd
Rumunija	177,95 mlrd	5,2	9,25 mlrd
Bugarska	48,95 mlrd	3,1	1,51 mlrd

Kao što vidimo, brojke umeju da budu varljive. Nemačka je npr. ostvarila 10 puta manji rast BDP u procentima od Srbije, ali je Nemačka sa rastom u 2016. od 0,3% povećala svoj BDP za 10,01 milijardu dolara. Za to vreme, Srbija je sa rastom od 3% povećala svoj BDP za 1,09 milijardi evra. Iz tabele se jasno vidi da najrazvijene zemlje imaju nizak procentualni rast BDP-a u 2016, ali da je njihov ekonomski rast u novcu daleko više povećan od Srbije. Zato je prosek rasta zemalja Evrope u 2016.-oj godini niži od Srbije i to je potpuno očekivano. Ovo preciziranje podataka nikada nećemo čuti od premijera.

Možda je zanimljivo istaći i da je rast npr. Rumunije i Bugarske iako imaju mnogo veći BDP od Srbije, svakako više i rastao u 2016 (pre svega Rumunije), kako procentualno gledano, tako i u novcu. Takođe, Hrvatska - iako sa manjim procentualnim rastom BDP-a od Srbije je više uvećala BDP mereći u novcu.

Prema tome, izjava premijera Vučića služi samo za skupljanje jeftinih političkih poena. Prosečan birač u Srbiji neće razumeti šta zaista znači (da li išta i znači?) to što je procentualni ekonomski rast Srbije duplo veći od rasta Evrope. To nikako ne znači da je stanje ekonomije u Srbiji bolje od stanja ekonomija u Evropi. Premijer sigurno nikada neće uz rečenicu iz uvoda navesti i ove ostale podatke. Na taj način, predstavljanjem pažljivo odabranih informacija pokušava da prikaže da je svojim ekonomskim politikama uspeo da dostigne sjajne ekonomske rezultate. Nije.

---

[1] Izvori podataka: http://www.tradingeconomics.com/

[2] Izvori podataka: http://www.eiu.com/