Kako predstaviti i razumeti liberalizam?

septembar 2010. godine

Kako predstaviti i razumeti liberalizam?

     U Srbiji ljudima nije lako predstaviti liberalizam. Da li zbog socijalističkog nasleđa, klanjanja i prihvatanja kolektivističkih ideologija i identiteta ili možda zbog pogrešno predstavljenog liberalizma. Mislim da su sve tri relacije podjednako zastupljene. Svedoci smo da su ljudi u Srbiji potupuno zaboravili
na ličnu odgovornost, na odgovornost za sopstveni život, pa im je u neku ruku teško da prihvate liberalizam jer on upravo pretpostavlja individualnu odgovornost. Nadovezaću odmah i drugi argument, jer bežanje od odgovornosti, kreativnog učešća i kritičkog mišljenja nije ništa drugo nego utapanje u kolektivni identitet i inferiornu, lakovernu, netolerantnu i neodgovornu „masu“. Takođe, u Srbiji se dosta toga od strane demagoga iz suprotnih „ideoloških pravaca“ stavlja pod liberalizam, pa građani ove zemlje nekritički prihvataju ove sugestije i apriori odbijaju liberalizam. Dovoljno je reći da se u poslednjih desetak godina, prelaz Srbije iz nedemokratskog u demokratski sistem i ekonomska komponenta tranzicije naziva neoliberalnom. Što je još jedan od savremenih termina koji tek unosi zabunu i dalje sprečava kvalitetno predstavljanje i potpuno razumevanje liberalizma kao pre svega „škole mišljenja“. Navešću samo da (neo)liberalizam predstavlja deregulaciju i uklanjanje države iz ekonomije što predstavlja tekovinu klasičnog liberalizma, ali naravno da o ovakvom vidu ekonomske tranzicije u Srbiji nije bilo ni reči. Već je država kao entitet, shodno savremenim verzijama intevencionističke države i dalje glavni ekonomski akter na tržištu. Dok je osnova liberalizma čvrsta vera u mehanizme „slobodnog tržišta“ i najbolje funkcionisanje ekonomije kada se država (Vlada) u nju ne meša. Na ove probleme nerazumevanja liberalizma, nadovezaću se onim šta liberalizam zaista jeste i kakvo je društvo u kojima nepreovlađuju liberalne ideje kakva je realnost Srbije u današnje vreme.

Vrednosti na kojima se zasniva liberalizam jesu pre svega individualnost i sloboda. Mnogi će nadovezati niz drugih, ali bih se zadržao na ove dve. Takođe bih kao glavnu odliku naveo i odnos liberalizma prema zajednici i odnos prema državi.

    Ono što pre svega interesuje liberalizam jesu pojedinci. Individue. I njihova sloboda. Liberalizam predstavlja takvo učenje da  jedini suštinski interes u društvu jeste interes pojedinca. Interes zajednice, ako o njemu uopšte možemo govoriti, predstavlja samo zbir svih pojedinačnih interesa. Zbog toga, individue moraju da imaju slobodu da samostalno uređuju svoje živote, da odlučuju kako će živeti, bez obzira na vrednosti kojima se rukovodi šira zajednica u kojoj se pojedinci kreću i deluju. Često ćemo slušati primedbe sa raznih strana kako je ta sloboda nedopustiva, kako moraju postojati više vrednosti koje ćemo svi poštovati, neke moralne, verske ili ideološke univerzalnosti. Međutim liberalizam ne podrazumeva totalnu slobodu, jer bi to značilo da se može sasvim legitimno i opravdano ugroziti tuđa sloboda. I upravo je tu jedini vid ograničenja slobode. Sloboda jednog pojedinca, može biti ograničena samo slobodom drugog pojedinca i to je osnova liberalizma. Osnova jedne ideje, jednog načina života, jedne škole mišljenja. Da je ljudski život i ono kako se mi osećamo najbitnije od svega. Jer šta bi nam moglo biti važno osim toga kakav osećaj svog života imamo? Jer samo sledeći svoje interese i svoje kocepte dobrog života, ljudi će motivisano stvarati i raditi na boljem društvu za sve. Naravno, kao vid ograničenja naših postupaka javljaju se prava drugih individua. Ovo je i odgovor na primedbu na egoističnost liberala, jer svoje interese mogu da sledim samo u meri u kojoj je to u skladu sa obavezom da pravedno postupam prema drugome, poštujući njegovu individualnost, prava i posebnost.

Želim samo da navedem da je po liberalima, jedina uloga države u tome da zaštiti individualna prava, pre svega pravo na život, slobodu, imovinu i potragu za srećom. Kao što kaže američka Deklaracija nezavisnosti, države su stvorene isključivo zato da bi štitile ta prava. Ovo nam govori o tome, da apsolutno nikakvo uplitanje države u živote i odluke pojedinaca nije dozvoljeno. Kao ni užih zajednica ljudi. Nikakvi kolektivni identiteti ne mogu imati obavezujuću normu delanja i ponašanja pojedinaca.

Osvrnuo bih se sada na trenutnu situaciju u Srbiji i na to koliko je Srbija liberalna zemlja. Na početku sam naveo razloge za nerazumevanje i bežanje od liberalizma, međutim sada moram odgovoriti na taj problem iz perspektive pojedinca, koji samo želi da živi slobodno i da ima pravo na izbor, pritom prihvatajući odgovornost za ishode koji su posledica njegovog slobodnog opredeljenja. Takav pojedinac pritom nikoga ne ugrožava, ne povređuje, a opet raznorazne grupacije koje su oličenja nesvesnosti i kolektivističkog duha ne dozvoljavaju i ne priznaju ovakvom pojedincu slobodu i pravo na izbor. Direktno mislim na osobe homoseksualnog opredeljenja. Na današnji dan, tačno tri nedelje pred zakazanu paradu ponosa u Beogradu imam više nego dovoljno motiva i argumenata da iskažem nezadovoljstvo prema društvu u kom živim i zabrinutost za budućnost istog. U našem društvu se otvoreno poziva na linč pripadnika homoseksualnog opredeljenja, ali  i svih onih koji ih podržavaju u tome. Otvoreno se poziva na „razbijanje“ parade i krvav obračun sa propagatorima po njima nemoralnog čina. Država možda jeste uradila svoj deo posla, zakonodavstvo je omogućilo pravo na miran skup i javno okupljanje, normativnu nediskriminisanost i toleranciju, ali ovde je problem u društvu koje očigledno ne poštuje slobodu, ali ne poštuje ni život. Sakriveni u masi, iza niza organizacija i kolektiviteta nesvesni pojedinci pokušavaju da glume sudije i da nekome „govore“ kako da žive. Jer po njima svi moraju biti heteroseksaulci, verovatno zato što su oni takvi. Nameće se pitanje šta ustvari nekome može da smeta druga osoba koja nije kao što su oni, i šta nekoga briga kako neko provodi svoj život? Na ovo pitanje ni oni sami ne znaju odgovor.

U odbranu slobodnog izbora i prava na slobodno seksualno opredeljenje mogu navesti niz argumenata, ali zadržaću se na onim gore navedenim, o slobodi na izbor koncepcije dobrog života sve dok ne ugrožavamo druge. Ostaje bitno da ljudi imaju slobodu da žive životom u koji veruju, a ne da se od njih traži da žive onako kako drugi za njih odluče. Izbor seksualne orijentacije i partnera je nešto u šta svakako ne bismo smeli nikome da se mešamo u život, šta više čak ni da razmišljamo o tome. Svi mi imamo svoje sudove, vrednosti i koncepcije. Naravno dobre i loše. Čak iako želimo nekome „dobro“, to ne znači da je i za njega to „dobro“. Prosto, ljudi su pojedinci, različiti i zbog toga nikakva specijalizacija ili generalizacija vrednosti nije opravdana. Uvek se u ovakvim raspravama setim jednog političkog filozofa, koji je ovu temu jasno objasnio primerima života sa Platonom i života sa plejstejšnom. Recimo da iako smo uvereni da je život sa Platonom bolji od života sa plejstejšnom, apsolutno je nelegitimno  nametati nekome izbor i nekoga terati da čita Platona umesto da igra igre na plejstejšnu. Posebno je važno da ljudi sami odlučuju o svojim opredeljenjima i da žive prema njima jer ih to čini kritičkim i svesnim misaonim bićima.

    Za kraj, prikazati liberalizam jeste teško, razumeti ga je više nego lako, samo ljudi moraju da shvate da je život i traganje za srećom u njemu osnovna vrednost. Nikakvo tendenciono nametanje bilo kakvog stila života, unificiranog na kvazi kodeksima i moralnosti ne može doneti opštu ljudsku sreću. Jer pojedinac je sam mora pronaći. Kada ćemo doći do toga da u Srbiji svako traga za svojom, a ne ometa drugoga da traga za svojom srećom, pitanje je. Na nama ostaje da liberalizam, njegove tekovine i osobenosti prikazujemo i da se nadamo da će nas veliki broj ljudi znati razumeti.