Naslov knjige Đovanija Sartorija je sjajan naziv za ovaj tekst, odnosno to pitanje se mora postaviti, a odgovor na to pitanje reći novoj vladi, naravno ako se složimo oko odgovora.
Prateći deo parlamentarne rasprave uvideo sam sukob oko "demokratije" na teorijskom nivou. O čemu se zapravo radi? Sa jedne strane demokratiju možemo posmatrati kroz proceduru, odnosno proceduralne definicije (Šumpeter, Hantington); sa druge kao "volju većine"; i sa treće kao (liberalnu) konstitucionalnu demokratiju. Ako prvu ostavimo po strani imajući u vidu ipak institucionalne mehanizme kojima je proceduralna demokratija prihvaćena u našem političkom sistemu i osvrnemo se na druge dve, videćemo u stvari sukob o kome se tih dana govorilo u parlamentu.
Dosta se prašine diglo oko Zakona o Narodnoj banci Srbije. Nisam poznavalac teme centralne banke, te ekonomski aspekti ovog pitanja nisu tema teksta.
Prateći deo parlamentarne rasprave uvideo sam sukob oko "demokratije" na teorijskom nivou. O čemu se zapravo radi? Sa jedne strane demokratiju možemo posmatrati kroz proceduru, odnosno proceduralne definicije (Šumpeter, Hantington); sa druge kao "volju većine"; i sa treće kao (liberalnu) konstitucionalnu demokratiju. Ako prvu ostavimo po strani imajući u vidu ipak institucionalne mehanizme kojima je proceduralna demokratija prihvaćena u našem političkom sistemu i osvrnemo se na druge dve, videćemo u stvari sukob o kome se tih dana govorilo u parlamentu.
a) Sa jedne strane su stajali poslanici vladajuće većine koji su pokušali da argumentuju Zakon o NBS tezom o nepogrešivosti "većine". Ostao mi je u glavi govor poslanika Jedinstvene Srbije Petra Petrovića, koji je poprilično laički i kafanski pokušavao da građanima objasni kako je ta većina nepogrešiva i kako ima moralno pravo da kontroliše i uređuje sve u ovoj zemlji. Iznosio je argumente o tome kako je parlament dobio zadatak i podršku od građana, i da mora da vodi računa o svemu. Preciznije, reč suverentitet je upotrebio makar 50 puta kao argument, smatrajući da time što imaju 126+ poslanika u parlamentu mogu da izglasaju bilo šta, jer jelte, imaju legitmitet, prenet narodni suverentitet i podršku naroda za to.
Naravno, demokratija bi se mogla i tako interpretirati. Neki bi rekli da je sve legitimno. Građani su na izborima preneli svoj suverenitet u ruke poslanicima koji sada za njih i u njihovo ime nešto izglasavaju, a tiče se svih! i za sve što odluče, imaju podršku građana. Međutim, jasno je da se takva predstava o demokratiji može pretvoriti pre svega u ono što Tokvil naziva tiraniju većine (tiraniju javnog mnjenja), ili u tiraniju (samo) parlamentarne većine.
b) Sa druge strane stoji ono što se naziva liberalna konstitucionalna demokratija. Odnosno, poslanici i "volja većine" je ograničena principima ograničene vladavine, odnosno pre svega individualnim slobodama građana. Uloga konstitucionalizma je odbrambena. Ili kako je to (opet) Tokvil rekao: Demokratiji (onoj čistoj "volji većine") su potrebne konstitucionalne institucije, tj. "hladna voda koja hladi (pripitomljava) političku moć". Konstitucionalizam predstavlja ograničenje vlasti i moći. Odnosno, prestavlja zaštitu individualnih sloboda građana od vlade. Principe konstitucionalizma je najlakše ugraditi u sam Ustav, ali principi ograničenja vlasti se mogu uvesti i drugim načinima.
Ovde se govori o NBS. Ona spada u nezavisne samostalne institucije koja polaže račune Narodnoj skupštini RS. Narodna banke je ustavna kategorija, međutim samo šturo je pomenuta i njeno bliže uređenje se čini zakonom. To je ono što je problem. Ovim se otvara mogućnost za ono što se desilo pre nekoliko dana. Svaka vlada (partija/e) koja preuzme vlast ima mogućnost da donese novi zakon i na taj način promeni suštinu rada NBS (nezavisne i samostalne institucije), promeni njeno rukovodstvo i sl., i praktično na mala vrata uvodi vezanost mandata guvernera za mandat vlade.
Ovde u priču, osim nezavisnih i samostalnih institucija kakva je NBS treba uvesti i kontorlna tela. Iako rade po nešto drugačijem principu, cilj im je isti. Odnosno, ove institucije su liberalne i konstitucionalne institucije, odnosno predstavljaju ograničenja izvršnoj i parlamentarnoj vlasti u cilju zaštite indivudalne slobode građana, a imaju i cilj kontrole vlasti. Uz ustavne konstitucionale principe i ograničenja, kontrolne i nezavisne institucije su još jedna brana od tiranije većine.
"Tačno je da su kontrolna tela demokratski nelegitimna (njihovi članovi se ne biraju na izborima i ne polažu račun biračima). Ipak, ovde tvrdim, ma koliko to paradoksalno zvučalo, kako nedemokratski izabrana regulatorna tela ne predstavljaju nikakvu smetnju demokratiji. Naprotiv. Ona su danas jedna od važnih uzdanica demokratije, jer – ukoliko se ispravno dizajniraju – imaju kapacitet da spasu demokratski poredak od tela koja imaju demokratski legitimitet (kurziv B.S.)."
U ovoj poslednjoj rečenici je suština. Konstitucionalne institucije štite demokratski poredak od tela (parlamenta i vlade pre svega) koja imaju demokratski legitimitet.
Zašto su nam potrebne konstitucionalne institucije? Možda se to najbolje može iskazati rečima Gaetana Moske: "Bez liberalnih institucija, naša sloboda je uvek u opasnosti da bude ukradena (prema Podunavac, 2010: 18)."
Dobra stvar jeste reizbor Saše Jankovića na mesto Zaštitnika građana i to što nova vlada za sada ne dira u ovu i sl. institucije (Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, Poverenik za zaštitu ravnopravnosti, Državna revizorska institucija itd.). Međutim, nakon politizacije i "ukidanja" nezavisnosti NBS, pitanje je kada će slične "promene" doživeti i druge konstitucionalne i liberalne institucije koje štite građane od vlade i državne uprave.
Ono što posebno privlači pažnju jeste i politizacija NBS, odnosno izbor Jorgovanke Tabaković na mesto guvernera. Svi tvrde da ni Šoškić nije bio nezavisan, ali samim tim što nije po volji Dinkića i URS-a znači da im je ipak oko nečega "zasmetao" i da nije hteo da igra po diktatu vlade i ministara, što za mene i jeste ključna karakteristika ove institucije. Jer da je Šoškić igrao tako, ne verujem da bi Dinkić imao želju da ga menja. Jorgovanka je rekla da će zamrznuti stranačku funkciju jer guverner ne treba da bude stranačka ličnost. Pa gospođo Tabaković, to se tako ne radi. Nije poenta u zamrzavanju, nego u tome da guverner stvarno bude nestranačka ličnost. Zanimljiv komentar je dao kolega Nikola Burazer:
"Ako SNS nastavi sa ovim zamrzavanjem statusa u stranci nakon preuzimanja funkcija, na kraju će ostati bez članova. Departizacija na naprednjački način."
Ovo je ključna stvar, očigledno su naprednjaci pogrešno shvatili termine nestranačka ličnost i departizacija.
Da se vratimo na početak, pitanje kakvu demokratiju želimo je ključno pitanje. Da li ćemo raditi na jačanju naših konstitucionalnih ustanova ili ne, veoma je važno pitanje našeg društva, jer se plašim naše budućnosti ukoliko ove institucije budu potpuno ugušene, a vlast većine neograničena.
*
Pavlović, Dušan (2011), Demokratija i kontrolna tela, Beograd: Politička blogonomija (blog prof. Pavlovića), dostupno na:
Podunavac, Milan (2010), "Država i demokratija", u: Podunavac, Milan (ur.), Država i demokratija , Beograd: FPN i Službeni glasnik.
No comments:
Post a Comment