"Prosvetljenje" Ivice Dačića

 U petak je Ivica izjavio: 

"Zato će vlada sledeće nedelje predložiti antikrizne mere čiji je cilj ušteda od milijardu evra. (...) Srbiji je potrebno više milijardi evra i da zato treba razgovarati sa Međunarodnim monetarnim fondom, kao i sa Rusijom, Kinom, Azerbejdžanom, Švajcarskom i svima koji imaju interes da daju novac."

Dačić je za sledeću nedelju najavio paket vladinih antikriznih mera, kroz rebalans budžeta i drastično kresanje troškova države, u cilju uštede od milijardu evra. Koliko Srbiji nedostaje teško je proceniti iz dostupnih podataka, a sam premijer je izneo okvirnu procenu od "nekoliko milijardi" (link). 

Pretpostavljam da se svi sećate kampanje SPS-a i Ivice Dačića. Bilo je tu puno agresivnosti, pretnji i vike upravo oko teme štednje i javne potrošnje. Ivica je kao pravi socijalista,  i kao neko sklon autoritarnim tendencijama govorio da npr. MMF ne može od Srbije da traži da štedi i da će ukoliko se on bude pitao "pokazati vrata" MMF-u. Pa je tako jednom prilikom rekao: 

"Ja idem u narod, slušam svoj narod, ja sam jedini predstavnik svog naroda i da se ja pitam, MMF treba da ode iz Srbije (link)."

Takođe, Ivica je uvek bio protiv štednje. Njegova parola je bila: "rast, a ne štednja!", iako je ovo nonsens i dihotomni par štednje nije rast, već jedino može da bude potrošnja. On je smatrao da štednja koju MMF nameće, samo šteti Srbiji. Pa je u jeku svoje predsedničke kampanje ocenio da politika "stezanja kaiša koju nameće MMF stvara velike štete Srbiji" (link).

Ivica je čak i u svom ekspozeu naveo: "Ekonomska politika nove vlade, kako je naglasio, neće pozivati na štednju i stezanje kaiša građana (link)."

Danas, kada se traži novac za popunjavanje rupe u budžetu, dobar je i MMF i naravno da Ivici ne pada na pamet da traži da odu iz Srbije. Takođe, kada je uvideo da novac neće tako lako naći, da je Srbija postala "rizična" i da ne možemo više tako lako da se zadužujemo i peglamo budžetski deficit, premijer se okrenuo štednji (što, da se razumemo, aposlutno podržavam).

Naravno, siguran sam da Ivica ima mogućnosti, da bi kao svaki socijalista odbacio štednju i okrenuo se uvećanju javne potrošnje (posledično kupovao vreme na vlasti i uvećavao sebi šanse na sledećim izborima), ali očigledno je došlo do kraja i reforme su postale neophodne, odnosno drastično smanjenje javne potrošnje postaje "moranje".

Ivica je "osvojio" izbore na svojoj priči o teranju MMF-a i odbacivanju programa štednje, a danas radi upravo suprotno, jer je prosto nateran na to. Neko bi rekao da nije bio upućen u stanje javnih finansija, ali teško da se može poverovati u to znajući da je bio prvi potpredsednik prethodne vlade. Prema tome, svi koji ste glasali za Ivicu - zapitajte se koliko vas je prevario...