Zašto naprednjaci ipak neće izbore

Naprednjaci su danas rekli da ipak neće biti izbora, iako bi njima najviše odgovarali (videti ovde). Iskreno od njih, makar ovaj deo gde kažu da bi im najviše odgovarali. Odgovarali bi im najviše od svih partija - to je sigurno, ali se meni čini da je njima sasvim lepo u trenutnoj situaciji.

 Mnogi tvrde da je uticaj SNS-a mali u odnosu na podršku koju trenutno uživaju, a ona iznosi oko 36% (Faktor plus) i da ova partija treba da izađe na izbore ne bi li maksimizovala broj glasova, broj mesta u parlamentu i da bi ostvarila veći uticaj u Vladi. SNS u ovoj Vladi radi ono što je obećala, krenula je u borbu protiv korupcije i kriminala, pa podrška ovoj partiji iz dana u dan raste. Kako nam kaže Dušan Pavlović: „Oni su već obezbedili sigurnih 35-40% glasova. Na izbore se i ide da bi se ta popularnost pretvorila u odgovarajući broj mesta u Skupštini i Vladi.“

 Racionalna pretpostavka, ali čini mi se da ova partija ne diskontuje budućnost, odnosno da veoma razmišlja šta će biti za dve, četiri, šest ili više godina.

Upravo je Dušan Pavlović neko ko tvrdi da naprednjaci samo čekaju pravi trenutak ne bi li raspisali prevremene izbore i o tome je pisao više puta: ovde, ovde (sa Ivanom Stanojevićem) i ovde. Između ostalog kaže da SNS čeka da DS „što dublje propadne“ i da onda izađu iz koalicije i da se raspišu prevremeni izbori. Ja imam suprotnu teoriju, a to je da - iako bi naprednjaci maksimizovali broj glasova i uvećali uticaj u Vladi kroz broj resora i mesto premijera za Vučića, da to možda njima i ne odgovara (preciznije - bolja im je trenutna situacija) i to ću pokušati da argumentujem sa dve teze:

1) Mnogo moći - nigde odgovornosti

Aleksandar Vučić se bavi korupcijom, kriminalom i drugim politički opipljivim i lako unovčivim izbornim temama. Kao što smo videli svakodnevno raste podrška i njemu i partiji. Pretpostavimo da će Vučić mnoge afere da dovede do kraja. Možda čak i neće, i ne mora, svakako sudski procesi kod nas traju dugo. Za dve ili tri godine će iza sebe imati „broj uhapšenih, „broj pokrenutih procesa“, mnogo „zakačenih“ velikih „zverki“ itd. Naravno, vidimo da ni premijer nije nedodirljiv, a kako nije premijer - nije onda ni niko iz vlasti, niti iz opozicije. Ne mora Vučić da ih hapsi, dovoljno je da priče isplivaju, da se za njih čuje - rejting Vučiću raste, a glasači SPS-a, URS-a, DS i drugih se polako rasipaju. Zašto bi Vučić propustio da na svakih par meseci potkači pre svega nekoga iz vladajuće koalicije? Pa ne bi.

Jasno je da iako nije premijer, danas je Vučić najmoćniji čovek u zemlji. Vučić je uhapsio Miškovića (to svima deluje kao bauk), a sa premijerom se „sprdaju“ kojekakve Nemoguće misije i skrivene kamere.

Sa druge strane, SNS-u sasvim odgovara da su tu Dačić i Dinkić. Zašto? Pa zato što se Dačić bavi nacionalno najosetljivijim pitanjem - pitanjem Kosova. Zašto Dinkić?, zato što se on bavi veoma bitnim pitanjima - ekonomijom i finansijama. U prevodu, Dačić se bavi onim što je neminovno, Srbija se sve više odaljava od bilo kakvog uticaja na Kosovu (ako ga je ikad i imala od 1999.), a u glavama birača će za to biti odgovoran baš on. Zašto bi SNS nakon prevremenih izbora na sebe uzimala breme tog pitanja, kada može Dačić da ga rešava i da na redovnim  izborima „plati“ za to.

Isto je i sa URS-om i Mlađanom Dinkićem. Ne verujem da bi SNS imala drugačiju ekonomsku politiku od Dinkićeve koja je osuđena na propast sama po sebi. Naravno, kada malo skrenemo glavu sa Vučićeve korupcije i Dačićevog Kosova videćemo prazne novčanike i parazitsku državu. Ko je odgovoran za to? Pa SNS nije. Zašto bi SNS želela izbore u 2013.-oj i ključnu ulogu u ekonomskoj politici? Ne žele je.

Prema tome, zaključujem da danas SNS ima mnogo političke moći, a nema odgovornost ni za jednu od bitnih tema. Ima moć da se bavi isplativim izbornim temama i da to za dve, tri godine iskoristi i naplati na izborima, a nema odgovornost za ono što je neminovno izborni balast: loša ekonomska politika, siromašni građani i put ka priznanju Kosova kao nezavisne republike, i zato SNS nema podsticaj da ide na prevremene izbore, jer će svoj „uspeh“ moći da materijalizuje i kasnije, a neke bitne i neodložive nepopularne stvari će drugi raditi za njih.

2) Koalicioni potencijal SNS-a

Drugi razlog zašto SNS ne raspisuje danas izbore je njen budući koalicioni potencijal. Ukoliko bi sutra pohapsili zverke SPS-a i URS-a, deo DS-a i sl, nakon prevremenih izbora bi se postavilo pitanje koalicionog potencijala SNS-a, odnosno time bi sebi veoma smanjili krug potencijalnih postizbornih partnera. To bi praktično ostao samo DSS(?), a pitanje je koliko bi ova partija bila raspoložena za saradnju, znajući da je veoma tvrda oko pitanja evopskih integracija, a još tvrđa po pitanjima Kosova, a ipak je teško za očekivati da bi SNS mogla i pored velikog rasta rejtinga da uz podršku poslanika manjina dođe do 126 poslanika, jer ipak moramo imati u vidu birače koji su partijski čvrsto identifikovani i koji ni pod kojim uslovima i promenama ne menjaju svoje preferencije, a deo glasača DS-a i SPS-a zaista spada u takve.

Prema tome, SNS mora da vodi računa o sadašnjim koalicionim partnerima kako im ne bi zalupila vrata za buduću saradnju i to je još jedan od razloga zašto mislim da neće biti izbora 2013. godine. Vučić sme da „pecka“ i sl. članove Vlade, da nagoveštava njihovu umešanost u afere, ali nešto ne verujem da će da ih hapsi i ulazi u sukobe sa njima. Otvaraće delimično pitanja njihove odgovornosti, više medijski nego stvarno, rušeći pomalo njihov rejtintg, ali će ih držati u koaliciji i truditi se oko njih, jer su mu potrebni ne bi li radili „prljav posao“ za njega, kao i imajući u vidu buduću potencijalnu saradnju sa njima koja će naprednjacima biti potrebna.

Jedino odstupanje od ovog može biti mogući dogovor o „velikoj koaliciji“ nakon prevremenih izbora uz dogovore o izmeni izbornog zakona i sl; ali ova mogućnost mi za sada ne deluje realna.