Teorije pravde i javne politike

Deo master akademskih studija Javne uprave, lokalne samouprave i JAVNIH POLITIKA jeste i predmet pod nazivom Teorije pravde, kao izborni predmet. Međutim, sami rukovodici programa su sugerisali da ne uzimamo taj predmet jer je previše teorijski i nepraktičan. Hm? Jeste teorijski, ali smatram da bez razumevanja različitih koncepcija „pravde“ ne mogu da se razumeju ni javne politike kao jedno od ključnih polja mastera modula, ali ni samo postojanje države, njenih nadležnosti i intervencija pa samim tim ni javne uprave ili lokalne samouprave. Osim što su rukovodioci programa sugerisali da ne uzimamo predmet koji će nam pomoći da razumemo neke stvari, i moje kolege studenti su izbegli ovaj predmet. Što je još veći paradoks, ne samo sa ovog modula, nego ni sa drugih (predmet se pojavljuje na tri master modula - Politička teorija, politička sociologija i institucije & Političko nasilje i država) gotovo da se niko nije pojavio.

Pogled na silabus predmeta već dovoljno govori o nužnosti poznavanja ovih tema za analize i kreiranje javnih politika:

„Kurs se bavi različitim koncepcijama pravde koje su se razvile u poslednjih četrdesetak godina. Pojam pravde je postao jedan od središnjih normativnih principa koji ima višestruku ulogu: a) služi kao obrazac distribucije dobara u društvu, b) kao mera legitimnosti određenog poretka i v) kao obrazac poželjnog društvenog jedinstva. Prihvatanje određene koncepcije pravde ima dramatične implikacije kako po društvenu strukturu tako i po političko uređenje.

Cilj kursa jeste da se izlože i kritički vrednuju teorije distributivne pravde kojima se  alociraju i/ili preraspodeljuju društvena dobra i politička moć u jednom društvu. Argumenti u  prilog jednog ili drugog stanovišta o pravdi postavljaju granice legitimnom uplitanju države u pitanja raspodele, odnosno otvaraju pitanja oporezivanja, socijalne pomoći, pristupa obrazovanju, zdravstvu, političkog uticaja itd.

Od studenta  se  očekuje  da  na  kraju  kursa  može  da:  Razlikuje  različite  teorije  pravde   prema  njenim distributivnim kriterijumima; Razume i razlikuje različite aspekte pravde kao političkog pojma; (...) Samostalno  upotrebljava  stečene uvide u kritičkim procenama konkretnih društvenih  fenomena (oporezivanje, obrazovanje, socijalna pomoć itd.)

Sama definicija javnih politika govori o poveznosti javnih politika sa temom pravde:

„Javna politika  je aktivnost vlasti kao odgovor na društvene probleme. Društveni problem je stanje koje je za javnost neprihvatljivo pa stoga traži intervenciju, promenu datog stanja i rešenje.

Javne politike definišu se na različite načine. One su prakične, sektorske politike putem kojih se rešavaju brojni problemi građana i društva. Kako ove politike oblikuju život društva i pojedinaca, prirodno je da su privukle pažnju istraživača.“

Opšte je poznato da su neke od ključnih javnih politika u svakom društvu upravo: ekonomska, fiskalna, obrazovna, zdravstvena i socijalna politika. Kako analizirati ili kreirati ove javne politike bez poznavanja različitih koncepcija pravde?