Ministar Radulović - Sam protiv partijskih parazita

Dugo se nije desilo da neko ili nešto tako protrese političku scenu Srbije kao što je to učinio ministar Saša Radulović. Ili ga podržavaju ili ga mrze. Podržavaju ga svi pojedinci koji žele društvo zasnovano na zaslugama i radu, a mrze ga svi oni koji na bilo koji način izvlače pogodnosti (rentu) kroz javni sektor. Tema bloga nije izmena Zakona o radu, kao ni reforme javnih preduzeća, ukidanje subvencija itd. već će kroz tekst sve mere koje ministar preduzima biti predstavljene kao reforme. Da, REFORME! Ono što svi dugo čekamo. Tj, ono što moja generacija čeka od prvog susreta sa stvarnošću i razumevanja sveta oko sebe, neko bi rekao i od rođenja.

Blog se ukratko osvrće na tri stvari: 1) Neophodnost reformi i zašto ih treba podržati; 2) Pozicija SPS-a; i 3) Pozicija SNS-a.

1) Reforme? Zbog čega? I šta se to reformiše? Reformiše se okoštao i uljuljkan javni sektor u najširem smislu, i oni koji izvlače pogodnosti od njega. Sektor koji troši skoro polovinu svega što celokupno društvo stvori. Sektor u kom odgovornost i efikasnost ne postoje. Sektor koji bez obzira na rezultate, dobija platu od poreskih obveznika. Sektor koji izvlači i daje rentu svojim „prijateljima“ i koji finansira partijske aparate. Subvencijama koje su se delile šakom i kapom se mora stati na kraj. Moraju se uvesti red, efikasnost i odgovornost u javni sektor, koji se mora smanjiti. Sektor koji vode političari i partijske birokrate, a od koga egzistiraju svi oni koji su "u talu" sa partijama.

Sa druge strane, mora se reformisati politička i birokratska regulacija sa kojom se suočava privatni sektor. Onaj koji je odgovoran za svoje poslovanje i koji dobija benefit ili snosi posledice na osnovu rezultata koje postiže. Naravno, ne treba zaboraviti da upravo taj sektor, finansira ovaj gore uljuljkani javni sektor. Zašto podržati reforme? Jer će smanjiti zloupotrebe novca poreskih obveznika, jer će ograničiti političke partije i njihov kriminalan rad, i jer će poreskim obveznicima ostati više novca kojim će sami da raspolažu. Zašto bi pojedinci: radnici (DA RADNICI, jer se često potpuno pogrešno tumače promene koje ministar želi da sprovede) i preduzetnici finansirali birokrate ili pojedince koji su „u talu“ sa partijama? Da li je potrebno bilo šta drugo reći u odbranu reformi? Nije!

Reforme treba da donesu šansu milionima da se zaposle, a treba da uskrate pristup novcu poreskih obveznika birokratama i političarima koji nemaju podsticaj da taj novac racionalno troše, već ga uglavnom zloupotrebljavaju. Video sam mnogo negativnih komentara na ukidanje subvencija za neke stvari, ali ko razume osnovne zakone ponude i tražnje (koje logički može da zaključi svako sa više od 7 godina), zna da se prepuštanje tim zakonima određenih sektora mogu postići samo pozitivni efekti (a pozitivan je efekat i kada se privatnik u talu sa političarima spreči da izvlači rentu na osnovu subvencija).

2) SPS - Evidetno je da komunističko/socijalistička svita u SPS-u ne podržava ove reforme. Iz dva razloga. Jedan je taj ideološki o ulozi države i upravljanju ekonomijom, a drugi je što SPS (uz nekada Mlađana Dinkića) najbolje netržišno izvlači rentu za svoje političko rukovodstvo, članove i prijatelje. Uljuljkani u javnom sektoru u ogromnom broju, ne vide ništa dobro za sebe u reformama. Racionalno. Ali to samo govori u prilog argumentaciji za reforme, jer će to doneti dobro svim ostalim građanima.

To da SPS ne podržava reforme, iako ih sprovodi ministar u Vladi RS čiji je premijer predsednik te partije, govori i debata na Pravnom fakultetu koju je pokušao da prekine član SPS-a i sindikata Sloga (u doba interneta su se pronašle njegove fotografije sa skupova te partije i sa partijskim prvacima). SPS nije u poziciji da utiče na ministra Radulovića niti da javno ozbiljnije kritikuje njegov rad, zbog toga što a) svvoj stav ne mogu da ga odbrane; važnije b) znaju da SNS svakog momenta može da raspiše izbore, a sa rejtingom SNS-a koji i dalje raste, pozicija SPS-a nakon tih izbora ne bi bila ni približna ovoj koju sada imaju (pozicije, resursi, partijska aparatura u javnom sektoru itd).

3) SNS - pisao sam više puta o tome da SNS za sebe radi sjajnu stvar. Skupljaju poene na, za masama, bitnim temama i to medijskom manipulacijom jako dobro rade. Sa druge strane, nemaju odgovornost za najbitnije teme poput privrede i finansija. Pre rekonstrukcije se time bavio Dinkić, nakon rekonstrukcije - Krstić i Radulović, nepartijske ličnosti. Ne mogu da razaznam da li reforme koje sprovodi i koje želi da sprovede Radulović, želi i SNS ili su samo svesni da ćemo bez njih pasti u još teži ekonomski položaj.

Ključna stvar jeste što Radulović ima ozbiljne protivnike i kočničare reformi. To je skoro ceo javni sektor i onaj koji je u „kombinacijama“ sa javnim sektorom. Onaj okoštao i uljuljkan. Ali, to je ozbiljna baza birača, ogroman broj ljudi koji je u javnom sektoru, plus njihove porodice i svi oni koji izvlače rentu. SNS nije želeo da teret odgovornosti za reforme preuzme na sebe jer nije politički isplativ (opet podsećam na pitanje šta je ustvari cilj SNS-a). Mada je ovde ključno pitanje odnosa toga šta želi Vučić, a šta članstvo SNS-a. Jer sam siguran da veliki deo članstva, a pre svega oni koji su se ušuškali u javni sektor ne vide reforme kao nešto pozitivno. Ipak, u SNS-u odluke donosi Vučić, a opet kažem - nisam siguran zbog čega je njegov izbor bio Radulović. Prema tome, javni sektor i partijski kadrovi su ogorčeni na Radulovića i trude se da mu otežaju posao, a ne na partije u vlasti (pre svega određene političare, pre svega Vučića). Samo na njega.

E zbog toga, građani zainteresovani za svoj život, građani koji ne žele privilegije i povlastice zbog svog odnosa sa vlastima, moraju da podrže reforme ministra Radulovića. I tu podršku vidim u društvu. Među kolegama studentima, među običnim ljudima koji se „ne petljaju“ u partijsku politiku. A ta podšrka nije ništa drugo nego zdrav razum i stajanje na put onima koji žive od rada nekog drugog.

U svakodnevnim razgovorima sa prijateljima i kolegama sam uvek govorio da partije i političari nikada neće pokrenuti reforme upravo iz razloga političke neisplativosti, odnosno želje za reizborom, već da to može samo neko ko ne zavisi od podrške na izborima (jer javni sektor i partijska aparatura željna renti ima ozbiljan glasački potencijal). A to je danas ministar Radulović. I možemo samo da se nadamo da će ostati što duže na poziciji ministra, a svi oni koji ne izvlače rentu moraju da mu daju podršku.