Generalno ljudi
više vole vikend od radnih dana. Ali makar kod mene nije takav slučaj. Zašto?
Odgovor je prost, vikendom nema Državnog posla, humorističke serije koja se
emitije na RT Vojvodine. Relativno kratak format (max 10, 11 minuta),
svakodnevne objave na Youtube kanalu, i analiza dnevno društvenih događaja na
način koji svakodnevno mami osmeh na lica mnogih. Tri aktera, „priučena“ glumca
na satiričan način nam približavaju stanje društva u kome živimo. Ali ne samo
to. Verovatno bolje od bilo koga prikazuju stanje onakvo kakvo jeste. I što je
bitnije, od njih trojice možemo mnogo toga da naučimo.
Dragan Jove
Torbica, glavni arhivator Čvarkov Đorđe i Boškić su novi idoli u Srbiji. Retko
ko zna njihova prava imena i zanimanja. Niko od njih nije školovani glumac što
im je verovatno i prednost, zbog toga i jesu toliko zanimljivi. Inžinjer
petrohemije, profesor istorije koji radi u dizajn studiju i muzički umetnik su
postali deo svakodnevnog života mnogih ljudi u Srbiji. Što je najbitnije, moj
utisak je da su zanimljivi svima, bez obzira na godine (od 7 do 107), mesto u
kome žive (iako je serija pre svega namenjena građanima Vojvodine) itd. Tri
lika, koji rade u arhivarskom i ŽALBENOM J odeljenju oslikavaju sadašnjicu jednog podneblja (ne samo Novog
Sada), sa naravno prenaglašenim osobinama svakog od njih. Državni posao nije
prvi posao ove trojke (više o tome u tekstu kolege Krstića - link) .
Ono što mene
najviše fascinira jeste koliko su poznati sporedni likovi iz serije koje niko
nikada nije video. Pomenuta trojica su jedina tri igrana lika u seriji, ali
serija je puna izmišljenih likova koji upotpunjuju seriju. Samo neki od njih,
koje svi znamo u bilo koje doba dana i noći su: pijanac Žika Ra’osavljević („d“
se ne čita), baba, Frau Šilovicka i Šanjika - okruženje glavnog arhivatora
Čvarkova, Torbicina porodica - Smiljka, Mil’ca i sinovi, kao i rođaci Zdravko i
Dane, i prijatelji - više njih sa imenom Joja (takođe postoji i Joja junior).
Tu su i likovi čiji predmeti arhivari nisu rešili 30 i više godine - Kornjača
Rade, Kurotresina Anka, Mitar Mitra Mitar. Nezaobilazni su i kolege sa posla -
Sabo i Klać, portir Miloš, direktor Dobrosavljev i nekadašnji direktor
Marjanović, kao i Magda i praistorijski arhivator Laza Malinački poznatiji kao
Laza Masni koji nikada nije oprao sako. Nezaobilazni su i Boškićevi drugari - Boban
i Deki, kao i njegova uža porodica - njegov „bata“, tata u dugačkom mantilu i
mamička. Sve ove likove stalni pratioci serije negde zamišljaju i pitaju se
kako bi izgledali u stvarnosti. Tu je Višekruna kao i piliKar iz Bugarske,
Đoletov saradnik u poslu sa cverglankama - za mene čuveni Hristo Bonev.
Sa druge strane,
Državni posao osim sjajnog prikaza stanja u društvu na jedan poseban i
zanimljiv način, može da posluži i kao literatura na najvišim nivoima studija u
šta sam imao priliku sam da se uverim, jer nam je profesor na predavanjima na
doktorskim studijama kroz inserte iz nekih epizoda državnog posla na najbolji
način prikazao određene tipove argumentacije u društvenim naukama. Takođe, i
sam na nekim predavanjima koje držim puštam inserte iz Državnog posla jer u 3-4
minuta oni kažu ono za šta bi’ meni bilo potrebno makar 15 minuta, a naravno da
oni to urade na mnogo zanimljiviji način i tako opuste i relaksiraju publiku. Pojedine reči koje smo prvi put čuli u Državnom poslu postaju deo svakodnevnog govora: "dođoš", "zapatiti", "otići na kvasinu" itd. A neretko kada me pitaju "Koji Boban?" krećem da odgovaram sa "Kako koji Dragan? Dragan Torbica, tvoj rođak iz Novoga Sada!"
Konačno, pre
nekoliko dana su snimili 300 epizodu. Od tih 300 epizoda, gotovo da je nemoguće
izabrati - ne najbolju, ne ni top 5 ili 10, već je pitanje da li bih mogao da
izaberem i najboljih 20. Ono što mogu da im poželim jeste da snime makar još 10 000
milijardi epizoda. J
A naravno,
preporučujem neke od omiljenih, ali svima koji su željni smeha ipak
preporučujem da uđu na playlistu i da pogledaju svih 300 i kusur epizoda. Ne
samo da će se nasmejati, nego dosta toga i naučiti.
No comments:
Post a Comment