Razotkrivanje premijerovih selektovanih informacija - ekonomsko blagostanje i rast privrede?

U moru vesti koje dobijamo svakodnevno, jedna od ključnih – koja se iznova i iznova vrti, jeste da će Srbija ove godine ostvariti privredni rast od 0,5%, a možda i 1%. Premijer Vučić gotovo u svakoj izjavi ponavlja ovu konstataciju uz dodatak da je to pokazatelj ekonomskog oporavka Srbije.

Dok sam razmišljao o ovom blogu, morao sam da sa police skinem literaturu koja se bavi ekonomijom i makroekonomijom (Mankiw, 2004; Jakšić, Praščević, 2008; Jakšić, 2007; Vasiljević, 2008).

Da ne bih ušao u suvoparnost ekonomskih kategorija, ono čime se bavi ovaj blog se odnosni na tri stvari: definicija BDP-a i ekonomskog rasta, pitanje da li je BDP pravi i jedini pokazatelj „ekonomskog oporavka“ i upoređivanje BDP-a i stopa rasta u prethodnih par godina u Srbiji. Nećemo ulaziti u dodatna pojašnjenja realnog i nominalnog BDP-a, BDP-a po glavi stanovnika, korišćenja BDP deflatora itd.

1) Definicije:

·         Bruto domaći proizvod (BDP) je tržišna vrednost svih finalnih dobara i usluga proizvedenih u jednoj zemlji u određenom vremenskom periodu.

Koje su komponente BDP-a?

BDP (Y) je suma:

•         potrošnje (C),

•         investicija (I),

•         državnih izdataka (G) i

•         neto izvoza (NX):

Y = C + I + G + NX

·         Ekonomski rast je porast ukupnog proizvoda jedne privrede u određenom ekonomskog periodu (uglavnom se posmatra na godišnjem nivou, ali se meri i kvartalno radi osvrta na isti kvartal prethodne godine ili davanja procena).

2) Ekonomski oporavak – ekonomsko blagostanje

Uvek se može postaviti pitanje da li je rast BDP-a dovoljan pokazatelj oporavka privrede? Jakšić i Praščević (2008: 289 – 290) smatraju da su za utvrđivanje stanja jedne privrede najčešće korišćene vremenske serije tri ključne veličine: inflacije, nezaposlenosti  i realnog rasta. Prosperitet zemlje i njenih građana obezbeđen je ukoliko su prisutne stabilne i niske stope inflacije i nezaposlenosti, uz visok i stabilan privredni rast.

BDP je samo jedan od pokazatelja ekonomskog života jedne države. Mankju tvrdi da BDP nije najbolji pokazatelj ekonomskog blagostanja jedne države (Mankiw, 2004: Chapter. 22). Međutim, ostaćemo pri konstataciji da je BDP-a bitan pokazatelj blagostanja jedne države.

3) Šta predstavlja privredni rast Srbije od 0,5 – 1%?

Ekonomija se zasniva na brojkama. I zaista, šta predstavlja rast BDP-a od 0,5% ili 1%? I da li ovaj podatak sam po sebi može da se čita i tumači kao “oporavak ekonomije” ili mora da se uporedi sa rastom BDP-a prethodnih godina, vrednostima BDP-a, kao i sa još nekim drugim ekonomskim pokazateljima da bi se govorilo o oporavku? Najveću zabunu je izazvao MMF koji je prognozirao negativan rast od minus 0,5%, da bi se nakon toga spekulisalo o tome da će se korigovati na 0 ili na plus 0,5%, a da je premijer ubeđen da će na kraju čak ipak biti i 1%.

U čemu je trik? Kada se govori o rastu srpske privrede od 0,5 do 1% u 2015. godini to je jedina informacija koja se prezentuje javnosti. Prosečna osoba u Srbiji to vidi kao mali rast, ali ipak rast. Uz tu jedinu informaciju koju nam premijer Vučić govori ide uvek i najava da će Srbija u 2016. i 2017. godini imati najveći rast u Evropi. Iz svega ovoga bi lako mogla i da se izvuče “politikološka formula” koja bi glasila:

Y = a + b + c , gde su:

Y = stabilizovana izborna podrška koja garantuje novi mandat

a = selektovana informacija koja lepo zvuči građanima

b = najava, odnosno obećanje velikih rezultata i lepšeg života u budućnosti

c = diskreditovana i ugušena opozicija

Premijer Vučić jako dobro ume sa svim delovima formule, s tim što mu je i opozicija pomogla jer se u prethodnom periodu sama urušila i “pokazala”.

Zašto je informacija o rastu srpske privrede “selektovana” informacija? Tu se ustvari krije poenta ovog bloga. Kao što smo pokazali, ekonomski rast se meri u određenom vremenskom periodu. Odnosno, ovogodišnji rast srpske privrede predstavlja rast u odnosu na 2014. godinu. Ni u jednom trenutku od premijera Vučića nismo mogli da čujemo da je ekonomski rast prošle godine bio negativan, odnosno minus 1,8%. Naravno, negativan ekonomski rast je prošle godine bio posledica poplava (projektovani rast pre poplava je bio na 0,2%). BDP je prošle godine iznosio 33, 059 milijardi evra (izvori svih podataka o BDP-u u Srbiji: Narodna banka Srbije).

Imajući u vidu da smo prošle godine imali poplave, ove godine se mogao i morao očekivati znatno veći privredni rast u odnosu na prethodnu. Za merenje privrednog rasta jako su bitni podaci u odnosu na šta se meri i šta su početne vrednosti. Sa premijerovim najavljenim privrednim rastom od 0,5 do 1% za 2015. godinu, BDP Republike Srbije ove godine će i dalje biti manji nego što je bio 2013. godine (34, 262 milijarde evra), ali i manji u odnosu na 2011. godinu (33, 423 milijarde evra) kao i u odnosu na 2008. godinu (33, 704 milijarde evra). Ove podatke ne možemo da čujemo od premijera. Prema tome, dobro je da privreda makar raste u odnosu na prethodnu, poplavama obeleženu godinu, ali smo daleko, daleko od ekonomskog oporavka i blagostanja.

Ne bi trebalo zaboraviti spomenuti i neke druge ekonomske i fiskalne mere koje utiču na ekonomsko blagostanje jednog društva. Smanjenje plata u javnom sektoru i penzija, povećanje gotovo svih poreza i akciza, smanjenje budžetskog deficita kroz veću naplatu akciza i parafiskalnih nameta. Uz to, ne bi trebalo zaboraviti činjenicu o prosečnoj plati u Republici Srbiji (izvor: Republički zavod za statistiku):

Godina	Prosečna plata u evrima
2011.	363
2012.	350
2013.	365
2014.	370
2015.	366*

* Izvor informacija za avgust 2015. http://www.bizlife.rs/vesti/80065-najnize-plate-u-regionu-primaju-srbi-i-makedonci

Kada uporedimo prosečnu platu koja godinama gotovo da se nije promenila sa stopama inflacije i potrošačkom korpom, kao i sa povećanjem poreza, akciza, parafiskalnih nameta i sl, možemo samo doći do zaključka da je ekonomsko blagostanje u Srbiji u ogromnom padu.

Smanjenje budžetskog deficita, ali i rast javnog duga su teme za neki drugi blog. Ovde je samo bilo reči o selektovanim informacijama i predstavi koja želi građanima da se prikaže kao ekonomski oporavak Srbije. „Politikološku formulu“ koju sam izveo u ovom blogu premijer Vučić sjajno koristi. Ekonomski rast je rast, baš nam je dobar premijer, pomisliće građani. Suština je ipak malo drugačija.

Jakšić, Miomir; Praščević, Aleksandra (2008), Makroekonomska analiza, Beograd: Centar za izdavalačku delatnost Ekonomskog fakulteta u Beogradu.

Jakšić, Miomir (2007), Osnovi makroekonomije, Beograd: Centar za izdavalačku delatnost Ekonomskog fakulteta u Beogradu.

Mankiw, Gregory (2004), Principles of Economics, Harvard University.

Vasiljević, Branko (2008), Lekcije iz savremene političke ekonomije, Beograd: Zavet.