Parlamentarni izbori 2016. - Sve govori o tome da će ih biti

U martu ove godine sam pisao da se pripremimo za republičke izbore na proleće 2016. godine. Tada to nije bila tema u medijima. Nakon toga se pojavila priča da je moguće da imamo parlamentarne izbore. Iako su analitičari i članovi Vlade smatrali da od toga nema ništa, ta tema je i dalje aktuelna u medijima, u Vladi i u koalicionim odnosima. Tada sam dao nekoliko objašnjenja zašto predviđam izbore 2016. godine.

Osam meseci kasnije prolazim još jednom kroz svih sedam objašnjenja koja danas još bolje govore o tome da ćemo imati izbore sledeće godine.

1. O izborima odlučuje premijer - U martu sam napisao da o izborima i njihovom terminu odlučuje jedan čovek. Premijer. Došli smo do toga da je premijer u televizijskom emisiji u oktobru izjavio da izbora neće biti „za sada“, ali da ne zna šta će biti za šest meseci (link).

2. Izbori će se povezati sa pokrajinskim i lokalnim - Kada je u oktobru premijer gostovao na TV Pink, znalo se unapred da će tada saopštiti odluku da li će se ići na izbore. I laik je znao da se tada neće reći da će biti raspisani parlamentarni izbori. Premijer mora da sačeka da se raspišu pokrajinski i lokalni izbori. Za sada deluje da će Vlada AP Vojvodine izdržati pun mandat i tu se premijer ništa ne pita. Slično je i sa lokalnim izborima. Tražili su se modeli i opravdanja da se lokalni izbori raspišu ranije, ali do toga nije došlo. Videti moje komentare o prevremenim lokalnim izborima ovde i  ovde.

Premijer je svestan da građani ne bi odobrili prevremene parlamentarne izbore ukoliko nisu vezani za pokrajinske i lokalne. Takođe, to je ono što u martu nisam predvideo, ideja spajanja izbora je u interesu premijera da bi se podigli rezultati na lokalnom i pokrajinskom nivou opštom personalizacijom izbora i korišćenjem republičkih tema i potpunim zanemarivanjem lokalnih kandidata i lokalnih tema (to odgovara i svim ostalim političkim akterima, o tome sam pisao u septembru – ovde). Da je rekao u oktobru da će se na parlamentarne izbore ići zajedno sa pokrajinskim i lokalnim, vlada bi izgubila legitimitet i premijer to nije smeo da kaže.

3. Premijer voli da pominje da je njegov mandat u rukama građana i da uvek želi da proveri poverenje koje uživa – Juče je premijer to još jednom ponovio na konferenciji za medije. Izjavio je: „Ja iskreno vidim, da moj narod ne podržava najvećim delom reforme koje želim da sprovodimo i koje sprovodimo, i koje su uspešne. Moj narod to ne želi. Ja se zbog toga loše osećam i nema smisla to da radim ako to narod ne podržava, nema tu velike filozofije (link).“ Izjavio je da „vidi da se narod protivi reformama i da je uvek spreman da izađe na crtu svima“. Uvek je premijer govorio da narod odlučuje i da će biti premijer dok god narod to želi. Ovo je još samo jedan primer takve retorike.

4. Opozicije i dalje nema – Opozicije u Srbiji i dalje nema, šta više – možda je još urušenija u odnosu na mart ove godine. Borko Stefanović više nije šef poslaničkog kluba DS-a i sve smo bliži tome da napusti ovu partiju (link), to će verovatno značiti pravljenje nove partije ili pokreta. Nije se pojavio novi politički akter koji može računati na ozbiljniji izborni rezultat. Saradnja SDS-a i LDP-a kao udružene opozicije ne može imati značajniji efekat. To i dalje ide u potpunosti u korist premijera, u kontekstu da može bilo kada da raspiše izbore i da ne brine za rezultat.

5. Imajući u vidu stanje u DS-u, ali i ostatku „opozicije“, pobeda Vučića na izborima 2016. je i dalje više nego izvesna – Uprkos tome što kako je sam izjavio (link) 90% građana ne podržava reforme koje sprovodi, pobeda SNS-a na izborima i dalje ne dolazi u pitanje. SNS ima veliku bazu podrške i obimno članstvo (klijentelizam i nada da će imati korist od partije), dok sa druge strane ostatak građana (uglavnom) nema za koga da glasa. Bez obzira što ne vole premijera i politike koje sprovodi, alternative za glas ne postoje. U tom slučaju, niska izlaznost na izborima je očekivana, široka baza SNS glasača postoji, dok su ostale partije u problemu sa prelaskom izbornog praga, dok veliki broj građana neće izaći na izbore.

6. Da se ništa epohalno ne promeni u pogledu percepcije rada vlade kod građana koji podržavaju SNS, kao i da se ne dozvoli jačanje opozicije, za to su zaslužni strogo kontrolisani i „samokontrolisani“ mediji - Dovoljno je pogledati broj premijerovih direktnih uključenja u toku prethodne nedelje. Kao što naslov kaže: Redovniji nego vremenska prognoza (link). Dešavanja sa Kurirom neće mnogo promeniti stvari, a premijer je svestan da i dalje ima podršku od Pinka. Dok je tako, SNS će i dalje imati solidnu bazu podrške koja im garantuje dobar rezultat na izborima, a uz to nema mnogo prostora za opoziciju u medijima, a posebno ne za pojavu novog političkog aktera koji bi mobilisao podršku.

7. Rezultati vlade – „Povećanje“ plata i penzija, Beograd na vodi, korigovanja procena rasta srpske privrede i sl. To ćemo gledati u narednim mesecima. Dok izbori ne budu raspisani, a i kada budu. Tek onda ćemo biti zatrpani sa polu informacijama i sa pažljivo oblikovanim informacijama koje se prezentuju javnosti kroz kontrolisane medije. Najbolji primer jeste rast srpske privrede i prezentovanje te informacije u medijima. Korigovanje od strane MMF-a rasta BDP-a Srbije sa o, na o,5% je epohalno dostignuće za srpskog premijera. Sa druge strane, MMF je pre dva dana objavio zanimljiv pregled ekonomskih performansi u regionu, o rastu BDP-a, javnom dugu itd (videti više o tome ovde), a ja sam više o tome pisao u avgustu (link). Odnosno o tome kako se uvek propusti reći da je prethodne godine rast bio negativan -1,8% zbog poplava, i da je BDP Republike Srbije uprkos ovim korekcijama prognoza i dalje manji nego 2013. ili 2011. godine.

8. Dodatak: Odnosi sa SPS-om - Pažljivo i pripremljeno zatezanje odnosa sa SPS-om kao koalicionom partnerom može poslužiti kao dodatno opravdanje za raspisivanje izbora (link). Naravno, znamo da je sadašnja Vlada de facto jednopartijska Vlada i da premijer u svakom trenutku može da izbaci SPS iz Vlade. Ali mnogi građani to ne percipiraju tako, te se koalicioni odnosi mogu iskoristiti za opravdanje izbora. Naravno, premijer kroz držanje SPS-a u Vladi kontroliše njihovu popularnost (posebno imajući u vidu strukturu glasača SPS-a) i na taj način dodatno kontroliše rezultate izbora.

Sve u svemu, situacija u odnosu na mart se nije promenila. I dalje mislim da nas očekuju izbori na proleće 2016. godine. Odnosno, sled događaja koji je usledio samo potvrđuje moje najave. Ne očekujte da će premijer to saopštiti dok se ne raspišu pokrajinski i lokalni izbori.