Ovo je prvi u seriji tekstova koji će prikazati
kako institucije u Srbiji ne funkcionišu.
Već treći ponedeljak se budimo sa novim tekstom
KRIK-a (Mreža za istraživanje kriminala i korupcije), organizacije koja se bavi
istraživačkim novinarstvom. KRIK je
otrkio tri posla (24 stana, 10 hektara zemlje, privatizacija Bratstva) kojima se bavio aktuelni gradonačelnik
grada Beograda – dr Siniša Mali, a koji ozbiljno diskredituju ličnost gradonačelnika.
Afera od prošle godine oko plagijata doktorske disertacije je već zaboravljena.
Cilj ovog teksta nije da kaže da li su tvrdnje iz tekstova KRIK-a tačne ili ne, kao ni
prognoziranje da li će se pokrenuti postupci protiv gradonačelnika, ni šta će
biti odgovor Agencije za borbu protiv korupcije, niti da li će gradonačelnik
podneti ostavku ili ne.
Cilj ovog teksta je da pokaže da institucije ne funkcionišu. Zašto ne funkcionišu? Svima je
jasno da odluku o tome da li će Siniša Mali ostati gradonačelnik donosi
premijer Republike Srbije Aleksandar Vučić. Vaninstitucionalno. Preko svoje političke partije. Zato su i slobodni mediji, kada se radi o ovim pitanjima,
okrenuti ka premijeru i od njega traže odgovore.
Međutim,
šta su pravila i procedure kada se radi o ovom pitanju?
·
Veliki značaj i odgovornost se
prebacuju na Agenciju za borbu protiv korupcije. Međutim, Agencija nema
mehanizme da smeni gradonačelnika ako utvrdi da je bio u sukobu interesa.
Isključiva mogućnost (prema nadležnostima) Agencije je da preporuči razrešenje (Zakon o agenciji za
borbu protiv korupcije, čl. 51).
·
Grad Beograd je jedinica
lokalne samouprave u Republici Srbiji. Premijer Vlade Republike Srbije nema
institucionalna ovlašćenja da bira ili razrešava gradonačelnika niti da utiče
na rad jedinica lokalnih samouprava.
·
Gradonačelniku mandat prestaje
u tri slučaja: ostavkom, razrešenjem i prestankom mandata Skupštine grada
Beograda.
·
Mogućnost da razreše gradonačelnika imaju isključivo odbornici u
Skupštini grada Beograda (Zakon o glavnom gradu, čl. 29).
Kao što
vidimo, institucionalni okvir je takav da o gradonačelniku odlučuju isključivo
odbornici koji su ga izabrali. Međutim, situacija je takva da o gradonačelniku
odlučuje isključivo premijer. Ne zato
što premijer ima ovlašćenja za to, već zato što je predsednik partije koja ima
većinu odborničkih mesta u Skupštini grada. Odbornici su mandate osvojili posredno,
na izborima preko partijske liste. Posledično, oni su odgovorni predsedniku
partije, a ne građanima koji su glasali. Jednostavno rečeno - odbornici se ni o čemu ne pitaju. Sačekaće direktive od šefa partije.
Kao što ni
mediji ne pitaju odbornike da li će da smene gradonačelnika zbog afera, tako ni
građani ne mogu da utiču na odbornike da smene gradonačelnika. O svemu odlučuje
šef najjače partije. A on će u skladu sa svojim interesima odlučiti ko
će biti gradonačelnik Beograda u narednom periodu.
Jasno je. Institucije ne
funkcionišu.
No comments:
Post a Comment