Izborna pravila i izbori za Studentski parlament FPN-a

U toku je izborna kampanja za izbor članova Studentskog parlamenta Fakulteta političkih nauka. Facebook je pun profil fotografija sa nekakvim brojevima, neke izborne liste su se kandidovale i sprovode svoje izborne kampanje sa ciljem da maksimalizuju broj glasova na izborima, pa posledično i broj članova u parlamentu, te da se dođe do mesta predsednika Studentskog parlamenta ili studenta prodekana.

Sa druge strane imamo one koji negoduju kampanju i koji smatraju da je kampanja manje – više „cirkus“, da niko ne zastupa studentske interese, da se snimaju filmovi, rade projekcije filmova, izbacuju plakati i saopštenja, lepe fotografije po fakultetu i sl. Ja nemam ništa protiv toga, kampanja kao kampanja, svako bira sredstva u skladu sa ciljem, a cilj je jasan i racionalan – osvojiti što više glasova.

Godinama unazad, znale su da se dešavaju razne „afere“ sa parlamentom Fpn-a. Uglavnom je studentsko organizovanje popularno u oktobru pre upisa akademske godine, i u aprilu kada su izbori. Opet, ne zameram nikom ništa, pitanje artikulacije studentskih interesa je uvek otvoreno, šta su studentski interesi, ko ih kreira i sprovodi i sl, ali to nije tema i više ima veze generalno sa političkom kulturom našeg društva, a ne samo sa FPN-om.

Tema ovog bloga su institucije, preciznije procedure i pravila za izbor članova Studentskog parlamenta. Ne mogu, a da ne primetim da tu nešto ne štima. Svi mi (koji se nikada nismo kandidovali) znamo da postoje neke studentske organizacije, neki predsednik parlamenta i student prodekan, koji predstavljaju sve studente – ali često im ni ime ne znamo, posebno što po nekom pravilu koje postoji na FPN-u, u skladu sa koalicionim pregovorima i dogovorima u periodu između izbora se menjaju po dva predsednika i prodekana.

Gde postoje izbori, tu postoje i izborna pravila. Kakva su ta pravila i da li tu može nešto da se učini da bismo stvorili efikasniji Studentski parlament? Kako nacionalni, lokalni, tako su i izbori za studentski parlament: „procesi iste vrste – radi se o borbi za ulazak u političku arenu na različitom niovu društvene moći, upravljanja i uticaja i institucija koje se izborima konstituišu (Jovanović, 2009: 177).“ Prema tome, i izbori za Studentski parlament odlučuju o nekoj raspodeli moći i kreiraju instituciju preko koje studenti ostvaruju svoja prava i štite svoje interese na Fakultetu (Statut FPN, član 60.)

Kada govorimo o izbornom sistemu, pre svega moramo videti formulu preko koje se „mandati“ (mesta u parlamentu) dele. Nisam uspeo da nađem na sajtu „Pravilnik o izboru članova Studentskog parlamenta Univerziteta u Beogradu – Fakulteta političkih nauka“, ali znam otprilike kako funkcioniše. Kandiduju se izborne liste studentskih organizacija, koalicija i grupa studenata, pravo glasa imaju svi studenti upisani na akreditovane studijske programe u tekućoj godini, a raspodela mandata se vrši proporcionalno.

Šta su posledice toga? Da studenti glasaju uglavnom preko neke „priče i molbe“, jer su ih zamolili direktno na kafi, ili uglavnom posledično – „Jer je Pera zamolio Miku da Mika zamoli Jecu da glasa za Dušana jer je Dušan Perin cimer iz I godine“, da studenti na kraju izaberu neke članove Studentskog parlamenta, parlament po dva puta bira predsednika i potpredsednika parlamenta, kao i studenta prodekana, i oni zastupaju neke interese i donose planove, programe itd. Većina studenata ne zna ni ko su ti njihovi „predstavnici“, a kada im i zatreba neka pomoć ne znaju kome da se obrate. U prevodu, ne postoji personalizovanost Studentskog parlamenta, a samim tim nema ni povratne odgovornosti ni efikasnosti.

Ukoliko se prebacimo na teoriju, moramo odmah otvoriti pitanje izbornog sistema – većinski ili proporcionalni? Tačan odgovor na ovo pitanje ne postoji! I jedan i drugi sistem imaju svoje prednosti i mane, ali ako pitanje prebacimo na nivo Studentskog parlamenta onda bez greške možemo reći da je većinski izborni sistem kao sistem za izbor članova Studentskog parlamenta više nego poželjan (čak i sa svojim manama). Ukoliko tome dodamo i direktan izbor studenta prodekana rešavamo sve probleme, a od Studentskog parlamenta pravimo efikasnu studentsku instituciju.

Sve mane koje se pripisuju većinskom izbornom sistemu padaju u vodu kada se projektuju na izbore ovakvog tipa.

Šta je predloženo rešenje?

1)      Broj članova parlamenta jeste 24, a izbore treba pomeriti za kraj oktobra da bi studenti I godine , Ma i I godine Dr studija mogli da glasaju i budu birani.

2)      Svaki smer na svakoj godini daje po jednog člana (I, II, III, IV, Ma, Dr – P, M, S, N), u prevodu imamo 24 jednomandatne izborne jedinice, gde svaki smer sa svake godine bira po jednog svog kolegu/inicu sa smera koji će ih predstavljati u parlamentu i koji će biti odgovoran direktno njima, sa kojima je svaki dan na predavanjima i vežbama, i koga može svako da „vuče za rukav“ radi bilo čega. Naravno, treba uvesti mogućnost opoziva, uz potpise 50% + 1 studenata smera određene godine, da se izabrani predstavnik može opozvati i da se u tom slučaju organizuju dopunski izbori. Izbor je personalizovan – znamo za koga glasamo i znamo da ako ne bude radio svoj posao da ćemo ga kazniti naredne godine. Na taj način podstičemo odgovornost kod izabranog člana parlamenta. Takođe, ovakvim načinom izbora studentski predstavnici će biti oni koji uživaju ugled među kolegama, a ne oni koji su odani studentskoj organizaciji i koji su „vojnici organizacije“, jer u sadašnjem sistemu izbora članova Studentskog parlamenta, članove ne biraju studenti (glasači) nego studentske organizacije.

Zašto je sve ovo bitno, kada se u tom Studentskom parlamentu ne donose nikakve bitne odluke. Tako je, ali stvari nisu beznačajne. Verovatno ključna stvar koju bi Studentski parlament trebalo da radi, to je KOMUNIKACIJA! Sa jedne strane sa upravom fakulteta, a sa druge sa studentima i da bude medijum koji prave informacije prenosi od jednih ka drugima, a sve u cilju poboljšanja rada Fakulteta. I dalje smo u procesu „bolonjizacije“ i reforme našeg obrazovnog sistema, često za mnoga „nova“ pravila studiranja kasno saznajemo, nemamo načina da se na nešto žalimo ili pohvalimo, utičemo i pokušamo da promenimo – zašto je to tako? Jer ne postoji jasna i dobra komunikacija! Ko će bolje da prenese nova pravila studentima određenog smera određene godine od člana parlamenta koji zna ko ga ja izabrao. Naravno da će biti podstaknut da kolege upozna sa svim detaljima, jer će mu to doneti mogućnost za reizbor. Ko će bolje da prestavi probleme upravi na određenom predmetu od člana parlamenta koji predstavlja smer koji taj predmet sluša? Neće niko. Sa sadašnjim sistemom izbora članova Studentskog parlamenta ne postoji gotovo nikakva konkretna i direktna komunikacija (ako izuzmemo FB grupe za pitanja, gde zaista čestitam onima koji su u prethodnom periodu odgovarali na studentska pitanja i rešavali probleme – ali to su opet bili uglavnom samo predsednik parlamenta i student prodekan! Gde su tu članovi parlamenta?)

Samo iz razloga komunikacije, u cilju unapređivanja studijskih programa i rešavanja onih malih studentskih problema koje svi imaju kad – tad (koliko god bili mali), većinski izbor članova Studentskog parlamenta daje bolje rezultate: znate kome da se obratite i ko će vam oko toga pomoći. A to bi bio vaš kolega, koga znate i sa kojim ste svaki dan u istoj slušaonici.  Koga sutra na izborima za članove Studentskog parlamenta možete direktno kazniti za neodgovornost, neobaveštenost ili inertnost. Većinski izborni sistem, gde bi svaki smer sa svake godine imao svog predstavnika koga biraju njegove najbliže kolege bi doneo ODGOVORNOST članova i EFIKASNOST samog Studentskog parlamenta! Ništa od toga nije moguće sa sadašnjim načinom izbora.

Prema tome, male institucionalne promene mogu dosta toga dobrog doneti. Promene u izbornom sistemu su potrebne na svim nivoima vlasti u našoj zemlji - upravo da bismo dobili odgovornije i efikasnije institucije, a možda bi bilo dobro početi upravo od fakulteta.

­­­­­­­­­­­­­­

Jovanović, Milan (2009), „Izborni sistem lokalne samouprave u Srbiji – modeli za reformu izbornog prava“, u: Pavlović, Vukašin; Orlović, Slaviša (ur.), Beograd: demokratska metropola, Beograd: Fakultet političkih nauka i Centar za demokratiju Fakulteta političkih nauka.