Duvan kao negativna eksternalija - regulacija ili oporezivanje?

U ovoj izbornoj kampanji retko se biračima nude konkretni policy predlozi već se kampanje zasnivaju na opštim mestima i ponavljanjima velikih reči. Od strane SPS gotovo da nije ponuđena nije konkretna mera. Jedino što se može posmatrati kao konkretan predlog, pre sve zbog načina predstavljanja jeste koncept Gradovi bez duvanskog dima koji podrazumeva potpunu i sveobuhvatnu zabranu pušenja na svim javnim mestima, a predlog je na jednoj konferenciji za medije predstavio državni sekretar Ministarstva zdravlja Periša Simonović. S obzirom da je predlog preneo sajt ove partije u vreme izborne kampanje, normalno je na ovo gledati kao na izborni policy predlog SPS-a.

Pristup ovom policy predlogu se ogleda kroz pitanje negativnih eksternalija. Eksternalija se definiše kao aktivnost jednog subjekta koja utiče na blagostanje drugog na način koji je izvan tržišnog mehanizma (cene). Preciznije, eksternalije podrazumevaju da privatni troškovi nisu jednaki društvenim troškovima kada učesnici imaju neku aktivnost na tržištu sa ciljem maksimiziranja svojih koristi, a te aktivnosti uzrokuju efekte na druga lice koja ne učestvuju u toj tržišnoj aktivnosti. Efekti mogu biti pozitivni i negativni. Zadržavamo se samo na negativnim efektima, odnosno na onim situacijama kada neka naša aktivnost negativno utiče na ljude oko nas. Često se kao primeri uzimaju zagađivanje vazduha ili voda od strane fabrika ili drugih privrednih aktera, zagađivanje koje izazivaju motorna vozila jer time zagađuju okolinu drugih ljudi. Takođe, čest primer negativnih eksternalija jeste upravo konzumiranje duvana, što je tema bloga. Smatra se da su ljudi često na javnim mestima (zatvorenim, ali i otvorenim) izloženi duvanskom dimu i da je on štetan. Utiče na zagađenost vazduha, može da izazove zdravstvene probleme ili izazove kišu (kao što kaže crtež!) ispod.

Npr, u restoranu koji dozvoljava pušenje, konzumacija cigareta može imati negativan uticaj na uživanje drugih u jelu. Ovaj negativan efekat se ni u kom slučaju ne plaća. Ovo je primer negativne eksternalije, gde potrošnja dobra jednog pojedinca smanjuje dobrobit ostalih, što je gubitak za koji oni ne dobijaju kompenzaciju.

Evidentno je da ljudi sa strane „trpe“ štetu od konzumiranja duvana koja nije izražena u tržišnoj ceni. Postoji više načina rešavanja problema negativnih eksternalija. Neki od njih su: a) tzv. Piguovi porezi i subvencije; b) sistem ograničenja i trgovanja, i c)  sistem regulacije (odnosno naredbe i kontrole). Za nas su bitna dva načina, a to su tzv. Piguovi porezi i regulacija. Prvi jer je on na snazi trenutno u Srbiji, a regulacija jer se ona predlaže od strane državnog sekretara (SPS). Ispitujemo kakve efekte bi imalo uvođenje zabrane pušenja na svim javnim mestima.

Piguovi porezi, odnosno porezi kojim se internalizuju troškovi negativnih eksternalija (od sada govorimo o duvanu) pokušavaju da smanje nivo potrošnje. Plaćanje dodatnog poreza na aktivnosti koje izazivaju negativne eksternalije pokušava se naplatiti društveni trošak koji se izaziva. Piguovi porezi su u Srbiji poznati kao akcize. Država donosi zakon o akcizama kojim se uređuje oporezivanje putem akciza. Roba koja je obuhvaćena ovim zakonom jesu naftni derivati, alkoholna pića, kafa i duvanske prerađevine. Član 10. Zakona o akcizama uređuje oblast duvanskih prerađevina i navodi da je minimalna akciza na cigarete 100% ukupne akcize utvrđene za kategoriju prosečne ponderisane maloprodajne cene cigareta. Zakonom je predviđeno povećanje akciza na svakih 6 meseci do kraja 2016. godine (od 2012. do 2016. akciza treba da poraste za oko 20 rsd po kutiji), a danas akciza po kutiji iznosi 48,03 rsd (član 40a), ali se na ovu fiksnu akcizu plaća i dodatna od 33% od maloprodajne cene koju utvrđuje proizvođač ili uvoznik (član 40b). Naravno, na ove proizvode se uz ove akcize regularno plaća i pdv.

Sa jedne strane povećanje akciza na duvanske prerađevine se pravda dobronamernim razlozima kako na taj način država želi da smanji broj pušača (time brine o njihovom zdravlju, zagađenosti i sl; ali i o tzv. pasivnim pušačima, odnosno želi da smanji njihovu izloženost duvanskom dimu). Sa druge strane, stvarni razlozi stalnog povećanja akciza jeste budžetski prihod. U republičkom budžetu za 2014. godinu planira se prihod od 850 miliona evra samo od akciza na duvanske prerađevine, što čini nešto više od desetine ukupnih republičkih prihoda. Ovo praktično znači da su pojedinci koji konzumiraju duvanske proizvode jako bitni, jer ozbiljan pad tražnje bi značio probleme za državu. Smatra se da je tražnja za duvanskim proizvodima neelastična, odnosno da rast cena neće preterano uticati na tražnju. Međutim, potrošači duvana imaju niz supstituta, odnosno oni koji nisu spremni da plaćaju uvećane cene će prosto preći na jeftinije proizvode (jeftinije cigarete, ili prelaze na samostalno „motanje“ duvana; uglavnom rezultat svega jeste konzumacija duvana lošijeg kvaliteta, tako da se može reći da odluka o povećanju akciza negativno utiče na njihovo zdravlje i sl; potpuno suprotno od izrečenih ’želja’ kreatora politika). Praktično se može reći da je tražnja za duvanom neelastična, ali je tražnja za određenim duvanskim proizvodima veoma elastična, te da rast akciza neće previše uticati na nivo generalne tražnje cigareta, već samo na tražnju određenih proizvoda. Potrošnja čak može da bude i veća, a da budžetski prihodi kroz akcize opadnu, ali svakako akcize na duvanske prerađevine su veoma ozbiljan izvor prihoda za državu.

Pređimo na predlog koji dolazi iz SPS-a. Njihova mera jeste potpuna zabrana pušenja na svim javnim mestima (pitanje je koliko je to zadiranje u slobode građana, ali postoji primer zabrane u Kini). Ovakva mera predstavlja regulacionu aktivnost, zabranu određenog ponašanja, sa ciljem korigovanja negativnih eksternalija. Ukoliko zabranite sveobuhvatno javno konzumiranje duvanskih prerađevina, vi uklanjate negativne eksternalije koje izaziva duvan* i na osnovu kojih ste ubirali akcize. Samim tim, više ne postoji opravdanje za postojanje piguovih poreza (akciza na duvanske prerađevine).

Prema tome, uvođenje zabrane pušenja na svim javnim mestima i takav način rešavanja problema negativnih eksternalija koje proizvodi duvan sa sobom bi trebalo da povlači ukidanje akciza. To znači oko 850 miliona evra manje u budžetu Republike Srbije, ili više od jedne desetine prihoda. Ne treba zaboraviti ni da bi kontrola zabrane pušenja na javnim mestima koja bi morala da se sprovodi bila znatno teška i skupa. Ovakva mera bi bila sjajna za potrošače duvanskih prerađevina jer bi cena proizvoda znatno pala i pojedincima bi ostajalo mnogo više novca sa kojim raspolažu. Međutim, za državu bi ovakva mera značila odricanje od velikog dela budžetskih prihoda koje ne znam kako bi u ovakvom trenutku nadokandila (sa konstantnim budžetskim deficitom preko 5% i javnim dugom preko 60% BDP-a, i bez želje glavnih političkih aktera da ozbiljno smanje rashodnu stranu, a posebno tih želja nema SPS). Čini mi se da predlagač ove mere, apsolutno nije mislio niti razmatrao  ovakve posledice. Naravno, postoji opcija da akcize ostanu, a da se potpuno zabrani pušenje na javnim mestima, ali bi to značilo da su takve mere sve - samo ne opravdane.

____________ 

* postoji teza da svakako postoj negativna eksternalija jer će pušači koji konzumiraju duvan (sada samo u kućnim uslovima) biti skloniji zdravstvenim oboljenjima i da je negativna posledica toga veći izdatak na lečenje takvih pojedinaca, ali u našem slučaju zdravstveni sistem se zasniva na zdravstvenom osiguranju, a ne na direktnom plaćanju iz budžeta, te plaćanje akciza koje idu u republički budžet nije opravdano.