Ne ulazeći u
pitanje kako pokret Dveri Srpske gledaju na osobe ženskog pola (jer je za to potrebno mnogo
više od jednog bloga) bavim se ovde jednim predlogom koji je ova izborna lista
iznela u izbornoj kampanji. Dveri tvrde da će ukoliko dođu u poziciju da
donose odluke, da donesu zakon koji će
ženama sa malom decom dati mogućnost da rade četiri sata, a da im se priznaje
puno radno vreme. Oni smatraju da „srpska žena zaslužuje više privilegija
kao majka, radnik, poslodac i da država mora ženi da omogući normalno radno
vreme kako bi mogla da se posveti svojoj porodici (link).“ Ponavljam, stav pokreta Dveri
prema ženama nije tema. Bavim se samo pitanjem kakve bi posledice mogla da
proizvede ovakva mera.
Ovde se ne radi o
elementima socijalne politike jer razlika od 4 sata radnog vremena se ne bi
dotirala iz budžeta kao vid socijalne pomoći, već bi iz predloga poslodavci
bili dužni (prema zakonu koji bi Dveri donele) da isplaćuju novac za puno radno
vreme. Sa jedne strane predlog Dveri se može okarakterisati kao human u smislu
da mala deca treba više vremena da provode sa roditeljima (u ovom slučaju sa
majkom, u skladu sa viđenjem društva od strane ovog pokreta) sa ciljem bolje
brige o njima, rane socijalizacije i sl. Takođe, nije precizirano na šta se
konkretno misli kada se kaže malo dete
(do 2, 3 ... 5 godina?), pa bi tako period u kome bi majke radile 4 sata možda
trajao godinu, dve ili pet.
Šta bi bila
posledica ovakve mere ukoliko bi ona stvarno bila doneta? U ovakvom privrednom
i fiskalnom stanju države? U državi u kojoj je nezaposlenost najveći problem i
kome za sada nema rešenja? Mišljenja sam da bi zakon doneo puno kontra efekata.
Sa jedne strane Dveri bi uspele u tome da majke budu više uz malu decu iz
razloga što bi se žene mnogo teže zapošljavale. U privredi koja ima (prema
poslednjem mesečnom statističkom biltenu Nacionalne službe za zapošljavanje iz
decembra 2013.) preko 750 000 evidentirano nezaposlenih, a od toga skoro 400
000 osoba ženskog pola - one bi ovim zakonom još teže dolazile do posla jer
poslodavac ne bi želeo da rizikuje pad produktivnosti (za 50% na jednom radnom
mestu) koji bi bio izazvan eventualnim zakonom koji predlažu Dveri. Poslodavac bi umesto mlađih žena koje bi
nosile ovaj „rizik“ (radile polovinu radnog vremena, a bile plaćeno za puno
radno vreme u za sada nepoznatom vremenskom periodu) bio podstaknut da zapošljava muškarce ili starije žene koje ređe (ne)
rađaju. Ovakvim zakonskim predlogom
bi oko 160 000 žena koje su nezaposlene, a mlađe od 34 godine bile u daleko težoj
situaciji da se zaposle. Ne treba zaboraviti ni problem koji već duže vreme postoji
prilikom zapošljavanja mladih žena, oko porodiljskog odsustva, gde poslodavci
iako to ne smeju - raspituju se o planovima mladih žena i uslovaljvaju ih za
prijem na posao da ne smeju da rađaju i sl. Ovakvo postupanje je protivzakonito,
ali je svakodnevnica i mlade žene se samim tim teže zapošljavaju. Zamislite tek
stanje sa zakonom koji je predlog Dveri.
Sa druge strane,
stupanjem na snagu ovakvog zakona, većina žena koje su u određenom starosnom
dobu (od 18 do 35 - 40 godina, u periodu kada češće rađaju ) bi nakon isteka
ugovora na određeno vreme ostajale bez posla, jer za poslodavca nose (opet) dodatni
rizik pada produktivnosti u uslovima u kojima gotovo ceo privatni sektor -
opterećen regulacijom, birokratijom i porezima jedva uspeva da preživi. Poslodavci bi bili podstaknuti da otpuštaju
mlade žene, a da na njihova mesta zapošljavaju muškarce ili starije žene. Samo
bi se dodatno povećavala nezaposlenost mlađih osoba ženskog pola.
Sa treće strane,
ovakva mera bi podstakla tzv. rad na crno,
odnosno poslodavci ne bi prijavljivali mlađe osobe ženskog pola, koje bi
svakako radile 8 sati i u periodu kada odgajaju malu decu, a bile bi uskrećene i
za plaćanje doprinosa. Takođe, država bi ostajala bez poreskih prihoda.
Prema tome, naizgled human predlog Dveri sa sobom povlači
niz negativnih implikacija koje dodatno pogoršavaju status žena, posebno
mlađih.
No comments:
Post a Comment