Manipulacija građanima Srbije - kredit koji ne može da zakrpi rupe

U četvrtak je konačno objavljen ugovor sa Etihadom. Ili neki od ugovora, ili novi ugovor. Na to se čekalo dosta dugo pored čestih najava. Na kraju je objavljen tek nakon što je BIRN došao do delova i objavio ih. Ipak, to nije tema ovog bloga jer se ovde bavimo nečim što je pomenuto na toj famoznoj konferenciji, a to je vest da su UAE uplatili milijardu dolara Srbiji kao pomoć budžetu. „Govoreći o milijardi dolara koju su Srbiji uplatili Ujedinjeni Arapski Emirati kao pomoć budžetu, Mali kaže da mi zahvaljujući tome nećemo morati da se zadužujemo i da nećemo imati problem sa likvidnošću do marta sledeće godine (link).“

Organizaciona neozbiljnost u vođenju finansija i privrede

Jedna od prednosti u radu svake vlade može biti kontinuitet u organizacionom smislu. Ovde pre svega mislim na ministarstva kao organe državne uprave, koja realizuju/izvršuju politike vlade. Od suštinske je važnosti da organizacija državne uprave bude izuzeta od pretumbavanja i organizacionih promena. Kao što znamo, broj i poslovi ministarstava nisu normirani u Ustavu i nakon svakih izbora broj i poslovi pojedinih ministarstava se menjaju, prekrajaju, dele i sl. (promenama zakona o Vladi i ministarstvima) Na taj način se gubi dragoceno vreme u uhodavanju, upoznavanju i uopšte u počinjanju bilo kakvog posla. Nakon izbora su se ranije ministarstva organizovala prema principu podele političkog plena između koalicionih partnera.

Altruizam je racionalan izbor

Teorija racionalnog izbora ukratko kaže da su ljudi racionalni i da odluke donose na osnovu troška i dobiti određenog (ne)činjenja, odnosno da će nešto učiniti ukoliko dobit prevazailazi troškove. Takođe, mnogi interpretiraju racionalnog čoveka kao usko sebičnog i tvrde da je altruistično delanje neracionalno ili iracionalno.

Pretpostavlja se da (Little, 1991: 44) racionalni pojedinac meri korisnost svakog od oblika delovanja i da preferira opcije koje će doneti rezultate sa većom korisnosti za njega (racionalni pojedinci žele da maksimizuju korist za sebe), kao i da su moguće promene preferencija i odnosa korisnosi za pojedince. Takođe, pitanje je šta su ciljevi ljudskog delovanja, odnosno koje to koristi žele racionalni pojedinci da ostvare, pa ciljevi mogu biti – novac (prihodi), slobodno vreme, obrazovanje i sl.

Čemu služe gradske opštine u Beogradu?

Grad Beograd ima 17 gradskih opština (GO) koje osniva Grad i koje vrše poslove iz nadležnosti Grada prema Statutu. Međutim, gradske opštine nisu jednice lokalne samouprave (JLS), iako neki autori tvrde da time što postoje politički izbori na nivou gradskih opština, da se one mogu okarakterisati kao jedinice lokalne samouprave. Ipak, ostaćemo pri stavu da nisu JLS, jer nisu autonomne i grad Beograd ih u svakom trenutku može izmeniti ili ukinuti. U svakom slučaju, pitanje koje postavljam jeste da li su nam gradske opštine potrebne u statusu kakav trenutno imaju? Kao argument u prilog tome da su gradske opštine potrebne navode se: a) spuštanje nadležnosti na najniži nivo; b) lokalna predstavljenost građana.

Pitanje plagijata jeste udar na državu!

Iz naslova se možda može naslutiti nešto sasvim drugačije nego što je poenta ovog bloga. Ali. U „odbrani“ doktorata ministra unutrašnjih poslova Nebojše Stefanovića, mogli smo čuti kako je to pitanje političke kampanje, političkog udara i sl. Aleksandar Martinović, poslanik SNS-a tvrdi (link) da je pokretanje pitanja plagijata doktorata Nebojše Stefanovića politički udar na ministra i vladu (negde su mediji preneli i da je rečeno da je udar na državu) sa ciljem da se zaustave promene u zemlji. Naravno, rekao je da je to i udar na predsednika vlade (jer kako nešto reći, a ne pomenuti premijera) koji želi da korenito menja stvari. Posebno je isticao kako je to politički udar jer su Stefanović i Vučić počeli da menjaju stvari i da reformišu policiju.

GSP - između trećine manje autobusa, aleve paprike i hektolitara alkohola

U prethodnom blogu na temu gradskog prevoza (link) sam pisao o tome koliko je sistem neefikasan i koliko košta građane Beograda kroz subvencije iz gradskog budžeta javnom preduzeću GSP Beograd i privatnim prevoznicima koji su integrisani u sistem. U poslednjih pet godina ukupni iznos subvencija jeste skoro 400 miliona evra. U tom blogu sam, u skladu sa najavom nove gradske vlasti da će sistem naplate vratiti pod okrilje Grada Beograda, pisao da je potrebno osmisliti mehanizme za bolju naplatu karata i povećanje prihoda jer gradski prevoz u Beogradu koristi veliki broj građana koji mogu da finansiraju sistem.

U poslednja dva dana stigle su najave za tri potencijalne mere. Jedna od njih je povećanje cene mesečne karte za studente, kao i uvođenje plaćanja prevoza na mesečnom nivou za penzionere. Da povećanje cena karata za ove kategorije građana ne bude kontra produktivno najavljena je i mera da će se povećati broj kontrolora u prevozu, a da će kontrolori biti prebačeni u sektor komunalne policije sa ovlašćenjima da legitimišu korisnike prevoza bez karte (link). Iz gradske vlasti smatraju da će ovom merom smanjiti broj švercera za 10% i da će na taj način uvećati prihode. Ova mera može imati pozitivne efekte na naplatu karata.

U lice cenzuri

U danima kada, usled nemara, nesposobnosti i neodgovornosti vlasti, hrabri i humani građani preuzimaju funkcije države i pomažu unesrećenima iz poplavljenih i ugroženih područja – vlast troši vreme i energiju na kršenje slobode izražavanja, napadajući i gaseći internet stranice koje pozivaju na odgovornost.

Za samo nekoliko dana, privremeno su onesposobljeni blog „Druga strana“ i portal „Teleprompter“, a obrisan je ceo blog Dragana Todorovića na portalu „Blica“ nakon što je Todorović preneo tekst u kome se navode razlozi za ostavku Aleksandra Vučića. Prinuđeni smo da pretpostavimo da će sličnih primera cenzure biti i ubuduće.

Gradski prevoz u Beogradu – budžetska rupa bez dna

Blog objavljen na sajtu Grupe za analizu i kreiranje javnih politika (www.gajp.org) u okviru Policy Ponedeljka.

Politika linijskog prevoza putnika na teritoriji Grada Beograda, ili kako se popularno naziva – gradskog prevoza proizvodi posledice koje predstavljaju veliku štetu Gradu Beogradu.

Veliki problem u funkcionisanju ove politike vidimo i kroz rashode grada koji odlaze na subvencionisanje gradskog prevoza.

Ono što se moglo čuti od novog gradonačelnika i gradskog menadžera jeste da je problem bio u samom Bus plus sistemu i da je potrebno sistem naplate vratiti pod okrilje grada i da je to rešenje za problem slabe naplate karata i visokih subvencija.

Jednostavno, veliki deo građana će se švercovati – neće plaćati kartu, sve dok ne moraju. Ono što Grad Beograd mora da osmisli, to je skup pravila i da ih implementira na taj način da švercovanje neće biti moguće, odnosno da će svako ko koristi gradski prevoz kao uslugu – tu uslugu morati i da plati.

Opcija ima dosta i naš predlog gradskoj upravi jeste da sprovede analizu svih mogućih mera, uporedi troškove tih mera i pokuša da predvidi njihove efekte i efikasnost.

Ceo tekst pročitajte na sledećem linku:  Gradski prevoz u Beogradu – budžetska rupa bez dna

Funkcionisanje srpske privrede: profit privatni, gubitak javni

Kako funkcioniše privreda u Srbiji jako se dobro vidi na primeru proizvodnje i prodaje malina. Vest (link) koju sam pročitao u petak o tome da je uništen veliki deo roda malina je još jednom pokazala deo sadašnjeg privrednog mehanizma.

Pre svega, kada se radi o malinama potrebno je prikazati neke osnovne podatke. „Proizvodnja maline je značajna baza poljoprivrednog razvoja u nekim delovima Srbije, naročito u zapadnom delu naše zemlje. Preko 200.000 stanovnika Srbije se bavi proizvodnjom ovoga voća. Razvijenije zemlje Evrope su izuzetno zainteresovane za otkup ovog voća, pa se oko 95% roda maline izvozi. Površina na kojoj se uzgaja malina je 15 000 hektara, pa smo prema ovoj statistici na drugom mestu u Evropi (Čolić, 2013: 1).“

Sistem zapošljavanja nastavnika kao prepreka kvalitetnijem obrazovanju

Unija sindikata prosvetnih radnika Srbije (USPRS) je u toku nedelje zatražila od Ministarstva prosvete da izmeni Uredbu o zapošljavanju u obrazovanju jer je neprimenjiva i štetna za budžet (link). Ukratko, u saopštenju traže da se formira lista zaposlenih nastavnika koji nemaju puno radno vreme i koji bi se bez konkursa primali na upražnjena mesta nastavnika, a ne da se u prosvetu bespotrebno zapošljavaju nova lica. Takođe, navodi se da se prvo mesta moraju popunjavatu sa liste tehnoloških viškova, a onda zaposleni sa nepotpunim radnim vremenom, a tek na kraju bi se otvorila mogućnost o zaposlenju novih ljudi. Gledajući iz ugla sindikata, potpuno racionalan zahtev jer time žele da zaštite (verovatno) svoje članove kojima preti opasnost da ostanu bez posla i one koji nemaju puno radno vreme, a od kojih sindikat ima korist.