Državni posao: realnost i smeh

Generalno ljudi više vole vikend od radnih dana. Ali makar kod mene nije takav slučaj. Zašto? Odgovor je prost, vikendom nema Državnog posla, humorističke serije koja se emitije na RT Vojvodine. Relativno kratak format (max 10, 11 minuta), svakodnevne objave na Youtube kanalu, i analiza dnevno društvenih događaja na način koji svakodnevno mami osmeh na lica mnogih. Tri aktera, „priučena“ glumca na satiričan način nam približavaju stanje društva u kome živimo. Ali ne samo to. Verovatno bolje od bilo koga prikazuju stanje onakvo kakvo jeste. I što je bitnije, od njih trojice možemo mnogo toga da naučimo.

Analiza javnih politika i doprinos ministra Radulovića

Tekst objavljen i na blogu Grupe za analizu i kreiranje javnih politika (link).

U uvodu se definišu određeni pojmovi, a onda ispitujemo doprinos ministra Radulovića u političkom životu Srbije kroz pitanje analize javnih politika.

1. Javne politike: prvi intuitivni odgovor jeste da su to one politike koje nisu tajne. Međutim, suština je u nečemu drugom. U engleskom jeziku je pojmovno mnogo jasnije napravljena razlika između onoga što u našem jeziku nazivamo politikom, javnom politikom i sl. Javne politike (public policy ili samo policy) predstavljaju „političke izlaze - output“ (Wilson, 2008: 153). Sa druge strane neki ih definišu kao: „Javne politike rešavaju probleme“ (Goodin; Rein; Moran, 2008: 26), „Javna politika je aktivnost vlasti kao odgovor na društvene probleme“ (Đorđević, 2009: 15), „To su strategije i operativne metode koje grade država i njeni organi u cilju uređena i razvoja pojedinih oblasti od javnog interesa i značaja“ (Stojiljković, 2012: 13), ili možda i najbolja definicija „Javne politike su sve ono što vlasti izaberu da urade ili ne urade“ (Birkland, 2005: 18). Znači, politički izlazi (sve ono što vlast uradi u uređivanju društva, a utiče na građane) su javne politike, ali su javne politike i ono što vlast ne uradi - odnosno zadržavanje statusa quo je takođe odluka.

Možemo li u 2014. godini da budemo efikasni bez Facebooka i smart telefona?

Pre pet dana sam odlučio da krenem sa gašenjem društvenih mreža i aplikacija na pametnim telefonima koje služe za komunikaciju. Tada, za početak, odlučim da ugasim Facebook, a dan posle i WhatsApp, a sve sa namerom da ugasim sve društvene mreže, pa čak i aplikacije na telefonu za primanje mailova. Na pitanje zašto?, moj odgovor je bio da saznajem previše nepotrebnih informacija i da komuniciram sa širokim krugom ljudi, sa kojima sigurno ne bih komunicirao putem poziva, sms-ova ili mailova.

Prema tome, cilj je bio da se osim mail-a ugase svi „novi“ kanali komunikacije. Ali i aplikacija sa telefona za primanje mailova jer sam imao običaj da kada god primim mail, kao po obavezi odmah na njega odgovorim. S obzirom na posao kojim se bavim i druge aktivnosti, broj mailova na dnevnom nivou je bio ogroman. Ali uvek, telefon je uz mene, odgovaranje na mailove kao po automatizmu, kao da sam programiran za to. Sa druge strane u neposrednom okruženju bio sam izložen kritici da stalno „visim“ na telefonu uz pitanje: Pa šta sada radiš (neretko i u kasnim noćnim/ranim jutarnjim satima)?

Ministar Radulović - Sam protiv partijskih parazita

Dugo se nije desilo da neko ili nešto tako protrese političku scenu Srbije kao što je to učinio ministar Saša Radulović. Ili ga podržavaju ili ga mrze. Podržavaju ga svi pojedinci koji žele društvo zasnovano na zaslugama i radu, a mrze ga svi oni koji na bilo koji način izvlače pogodnosti (rentu) kroz javni sektor. Tema bloga nije izmena Zakona o radu, kao ni reforme javnih preduzeća, ukidanje subvencija itd. već će kroz tekst sve mere koje ministar preduzima biti predstavljene kao reforme. Da, REFORME! Ono što svi dugo čekamo. Tj, ono što moja generacija čeka od prvog susreta sa stvarnošću i razumevanja sveta oko sebe, neko bi rekao i od rođenja.

Blog se ukratko osvrće na tri stvari: 1) Neophodnost reformi i zašto ih treba podržati; 2) Pozicija SPS-a; i 3) Pozicija SNS-a.

Privatno VS. javno (dva iskustva koja dovoljno govore)

Ovaj blog ima za cilj da ukaže na razliku između javnog i privatnog sektora, načina ophođenja prema korisnicima usluga i efikasnost. Radi se o dve situacije, jednoj u javnom - drugoj u privatnom sektoru koje su mi se desile 02. oktobra. Iako nisam našao inspiraciju da napišem nešto o tome, danas - 22 dana kasnije, još jedna situacija povezana sa onom od 02. oktobra me je na to inspirisala.

Iako će neko možda reći da je loše poređenje sa jedne strane privatnog sektora i agencije koja se bavi registracijom vozila, sa drugom - javnom stranom, odnosno hitnom pomoći i bolnicom koja pruža zdravstvenu zaštitu, ali smatram da upravo to što se radi o bezazlenoj stvari i stvari od kojih životi zavise, samo može da potencira poentu bloga.

Šta se to dešava u Beogradu?

Dragan Đilas je smenjen sa pozicije gradonačelnika Beograda i to je sve što se zna o budućnosti Beograda. Iako su naprednjaci potajno najavljivali smenu Đilasa od kako su uzeli republičku vlast, čini se da je Vučić bio glavna prepreka tome. Zašto? Razlog je očigledan, a to je da Vučić zna da osvojiti vlast u Beogradu za SNS nije lako čak iako na republičkom nivou imaju rejting od preko 40%, i pored očiglednog „dogovora“ o svemu sa SPS-om. Osim toga, Vučić zna da se DS polako, ali sigurno urušava (o tome da će smena Đilasa najviše ustvari doneti samom DS-u pročitajte u blogu kolege Krstića - link).

Ipak, potrebno je obratiti pažnju na nekoliko stvari (uz napomenu da ovo nije blog podrške DS-u i Draganu Đilasu jer ja prvi imam milion zamerki na njihov rad):

Lazar Krstić - Vučićev žrtveni jarac

Izvesno je da će Lazar Krstić, nepartijska ličnost, mladi stručnjak iz inostranstva, biti novi ministar finansija. Iako ga Narodna skupština još nije ni postavila na mesto ministra, očekivanja od njega su velika. Kratko rečeno  - da uvede red u javne finansije i da krene na put neophodnih reformi. Lepo zvuči, zaista. Ali, u čemu je poenta?

Davno sam pisao kako je SNS-u bilo veoma lepo u prethodnom periodu jer nisu imali odgovornost za finansije i privredu, tako bolne teme koje su uvek u odluci (motivaciji) birača kada izlaze na izbore. Nakon toga se desio Dačićev „prevrat“ te su iz vladajuće koalicije izbačeni URS i Mlađan Dinkić, alfa i omega privrede i finansija u Srbiji od 2000. godine, a SNS-u „uvaljen“ vruć krompir. Nakon toga sam pisao kako je naprednjacima nakon tog poteza Dačića jedina dobitna kombinacija da ide na izbore i naplati svoju biračku podršku na istim. Oni se nisu odlučili na to, da li zbog dogovora u vezi sa sporazumom iz Brisela ili zbog „datuma“, ne zna se.

Jedina dobitna opcija za SNS jesu izbori!

Početkom februara, kada se na sve strane govorilo o izborima i o tome kako će SNS rešiti da kapitalizuje podršku u biračkom telu i rešiti da izađu na vanredne izbore, pisao sam o tome kako je njima sasvim dobro u tada postojećoj situaciji i da sigurno neće ići na izbore. Kao argumente u prilog tome sam ponudio to što se SPS i URS u vladi bave najosetljivijim pitanjima, na kojima se gubi podrška, a da se SNS bavi onim na čemu podrška raste. SPS i premijer Dačić su bili najodgovorniji za pitanje Kosova, a URS je odgovoran za ipak najosetljiviji resor - finansija i privrede. Tada sam poziciju SNS-a opisao kao „mnogo moći - nigde odgovornosti“.

Ipak, od februara su se okolnosti potpuno promenile. Danas, nakon što je Dačić izjavio da Mlađan Dinkić (URS) neće više biti član vlade, navodeći da ukoliko SNS ne pristane na to, jedina opcija su izbori, SNS koji je i pokrenuo priču o rekonstrukciji ima „uzmi ili ostavi“ ponudu na stolu. Deo osetljive priče oko Kosova je može se reći završena, a kako smo iz medija čuli SNS bi trebalo da preuzme URS-ove resore finansija i privrede. To znači, da bi SNS bez izbora dobio vruć krompir u ruke, krompir sa kojim se jako brzo topi biračka podrška. Ne treba zaboraviti da je borba protiv korupcije malo splasnula, i Mišković je pušten da se brani sa slobode, a nove vesti iz tog procesa nikako neće ići na ruku SNS-u.

Koaliciona vlast u Zemunu uprkos apsolutnoj većini SNS-a?!?!

Na izborima za odbornike u GO Zemun 02. juna lista „SNS - Aleksandar Vučić“ je osvojila 51,83% glasova, odnosno 39 od 57 odborničkih mandata, ili apsolutnu većinu dovoljnu za formiranje skupštinske većine i samostalno vršenje izvršne vlasti. Osim SNS-a, odborničke mandata su osvojili liste: „Ivica Dačić - SPS-PUPS-JS-SDPS-PV“ - 8 mandata, lista „Demokratska stranka - Sava Jerković“ - 6 mandata, i lista „DSS-Dveri - Vojislav Koštunica“ - 4 mandata.

Lokalna samouprava jača od Ustavnog suda - slučaj zabrane prodaje alkohola od 22 do 6h u Beogradu

Grad Beograd je 2011. godine doneo odluku o zabrani prodaje alkohola posle 22h. Odluka predviđa zabranu prodaje alkoholnih pića od 22 sata do 6 ujutru u prodavnicama, samouslugama, diskontima, robnim kućama, specijalizovanim prodavnicama za prodaju štampe i duvana, kioscima, trgovinskim centrima i benzinskim stanicama (link).

Ustavni sud je pre uvođenja odluke u Beogradu proglasio neustavnom ovakvu odluku u Novom Sadu, ali to nije smetalo kreatorima javnih politika da istu izglasaju u Beogradu. Ipak, Ustavni sud je u oktobru 2012. godine proglasio neustavnom istu odluku u Beogradu (link). Međutim, krajem juna ove godine Beograd opet usvaja istu odluku (link), a u sprovođenje iste sam se uverio pre nekoliko dana u Tempu.