Zašto strateško glasanje 16. marta nije racionalno (Dušan Vučićević)

Gost autor: Dušan Vučićević (asistent na Fakultetu političkih nauka Univerziteta u Beogradu i istraživač-pripravnik Instituta za političke studije)

Ovo nije blog koji treba da vas ubedi da glasate za izbornu listu Saše Radulovića. Nije, jer me ne interesuje za koga ćete glasati. Ovo nije ni blog u kome se tvrdi da strateško glasanje ne postoji. Nije, jer na različitim horizonitima i u različitim tipovima izbornih sistema ljudi glasaju strateški. Ovo je, pre svega, blog koji treba da vam ukaže da strateško glasanje nije racionalno, iako možda verujete da jeste. Nije, jer ako već donesete odluku da na izbore izadjete i da je trošak odlaženja do biračkog mesta manji od koristi koju od tog čina imat, racionalna odluka jeste da glasate za partiju koja predstavlja vaš prvi izbor.

Institucija obaveznog glasanja i sutrašnji izbori - Dosta je bilo

Blog je mešavina predistraživanja na temu "Institucija obaveznog glasanja - potencijalni politički efekti u Srbiji" (koje pripremam za međunarodnu konferenciju Političko komuniciranje i izborno ponašanje u Milanu) i lične poruke namenjene pre svega onima koji ne planiraju da sutra izađu na izbore.

Šta predstavlja institucija obaveznog glasanja? Prosto rečeno to znači da svaki punoletni građanin sa biračkim pravom ima obavezu da glasa na izborima. Obavezno glasanje u tom smislu ne može biti obavezno ukoliko nema sankciju (kažete da je glasanje obavezno, ali ako ne uvedete sankciju to znači da ipak nije obavezno). Kao primer, sankcija može biti novčana u našim uslovima danas ona može iznositi 50 000 rsd. Ukoliko ne platite ovu kaznu jer niste izašli na izbore - uvede se pravilo da ne možete da izvadite nova lična dokumenta, ne možete da registrujete kola, ne možete da primate novčanu naknadu iz budžeta, kao ni platu ukoliko se ona isplaćuje iz budžeta. Šta bismo dobili time? Dobili bismo gotovo 100% izlaznost na izbore jer racionalnim pojedinicima je svakako korisnije da prošetaju do biračkog mesta nego da plaćaju ovoliku kaznu. Ovakva institucija bi ’naterala’ pojedince da glasaju (naravno, ne moraju da glasaju ni za jednu od ponuđenih lista, već da njihov glas bude nevažeći). Prosečna izlaznost na izborima u Srbiji ne prelazi 65%, dok je na lokalnim (ukoliko su odvojeni od republičkih) ona daleko ispod 50%. Takođe, moram da naglasim da ovakva institucija postoji već gotovo 2 veka, i da se i dan danas koristi u nekim demokratskim zemljama, a najbolji primer je Australija, a često se pominju Belgija, Grčka i Luksemburg. Izbori su gotovo jedini vid političke participacije za građane, a veliki deo društva apstinira. Posledice visoke apstinencije su takve da se slabi legitimnost, postoje otuđenost građana od države i politike, širok prostor za manipulaciju vlasti, jača se partokratija. Kakve političke efekte bi mogla da proizvede institucija obaveznog glasanja u Srbiji?

Dveri - Zakon za veću (ne)zaposlenost žena?

Ne ulazeći u pitanje kako pokret Dveri Srpske gledaju na osobe ženskog pola (jer je za to potrebno mnogo više od jednog bloga) bavim se ovde jednim predlogom koji je ova izborna lista iznela u izbornoj kampanji. Dveri tvrde da će ukoliko dođu u poziciju da donose odluke, da donesu zakon koji će ženama sa malom decom dati mogućnost da rade četiri sata, a da im se priznaje puno radno vreme. Oni smatraju da „srpska žena zaslužuje više privilegija kao majka, radnik, poslodac i da država mora ženi da omogući normalno radno vreme kako bi mogla da se posveti svojoj porodici (link).“ Ponavljam, stav pokreta Dveri prema ženama nije tema. Bavim se samo pitanjem kakve bi posledice mogla da proizvede ovakva mera.

Duvan kao negativna eksternalija - regulacija ili oporezivanje?

U ovoj izbornoj kampanji retko se biračima nude konkretni policy predlozi već se kampanje zasnivaju na opštim mestima i ponavljanjima velikih reči. Od strane SPS gotovo da nije ponuđena nije konkretna mera. Jedino što se može posmatrati kao konkretan predlog, pre sve zbog načina predstavljanja jeste koncept Gradovi bez duvanskog dima koji podrazumeva potpunu i sveobuhvatnu zabranu pušenja na svim javnim mestima, a predlog je na jednoj konferenciji za medije predstavio državni sekretar Ministarstva zdravlja Periša Simonović. S obzirom da je predlog preneo sajt ove partije u vreme izborne kampanje, normalno je na ovo gledati kao na izborni policy predlog SPS-a.

Ukratko o reformama (kopiranje Dinkićevog modela subvencionisanja privrede nisu reforme)

Ključna izborna poruka koju nudi SNS na ovim izborima je: REFORME, REFORME, REFORME! Kao što je između ostalog bilo i 2012. godine, jer oni žele da reformišu zemlju i donesu viši životni standard građanima. Oni pod tim reformama podrazumevaju sveobuhvatnost, ali u njih neću sada da ulazim, već se bavim samo jednim delom - ekonomijom, odnosno politikom kreiranja privrednog rasta. Dominantna politika PPV-a kada se radi o stvaranju privrednog rasta (što mi deluje da se poistovećuje sa stranim investicijama), kao što smo imali priliku da vidimo večeras u Utisku nedelje prema rečima Nebojše Stefanovića jeste politika subvencionisanja i na taj način otvaranje novih radnih mesta i pokretanje novih poslova. U skladu sa tim, kako Stefanović kaže - potpuno je normalno da se Mišelinu (Michelin) pokloni 30 miliona evra novca poreskih obveznika, da bi oni uložili u Srbiju. I ne samo Mišelinu, već je izgleda cilj da strane investitore dovode pojedinci u vladi tako što će im se dati subvencije, određeni period oslobađanja od poreza i određene cene komunalnih usluga.

Dinkićev predlog besplatnih letovanja - koliko bi nas koštao i da li je društveno opravdan?

Pre nekoliko dana je stiglo jedno od verovatno mnogobrojnih suludih ’obećanja’ koje ćemo dobiti u izbornoj kampanji.  S obzirom od koga dolazi, nije čudna lakoća sa kojom se iznose određeni predlozi. Pogađate o kome je reč - šampion u obećanjima šta će ’država d'uradi’ - Mlađan Dinkić.

Obećanja i predlozi se u izbornim kampanjama iznose bez ikakve analize posledica tih mera, ili analize kako i odakle nešto obezbediti i finansirati.  Dinkić je u utorak najavio paket mera za brigu o porodici, pa je između ostalog naveo:

„da se ukine solidarni porez, uvedu besplatna letovanja i zimovanja za osnovce, besplatna užina, da se stipendijama pomogne siromašnim studentima i uvedu posebne mere za zapošljavanje starijih od 50 godina.“

Od ovih predloga nekako su mi najviše zapali za oko letovanja i zimovanja za osnovce kao i besplatna užina. Poslednja mera pre svega zato što mislim da osnovne škole već obezbeđuju besplatnu užinu za đake, ali njom neću da se bavim. U ovom blogu se bavim pitanjem letovanja i zimovanja za osnovce kroz dva pitanja - finansiranje i pitanje društvene opravdanosti takve mere. Unapred se izvinjavam na neažuriranim podacima (baratam sa podacima o broju učenika, izdvajanjima za obrazovanje i sl. iz 2008/9. godine, ali sam siguran da broj i podaci iz 2014. godine ne odstupaju previše, već da su na nivou statističke greške.

Državni posao: realnost i smeh

Generalno ljudi više vole vikend od radnih dana. Ali makar kod mene nije takav slučaj. Zašto? Odgovor je prost, vikendom nema Državnog posla, humorističke serije koja se emitije na RT Vojvodine. Relativno kratak format (max 10, 11 minuta), svakodnevne objave na Youtube kanalu, i analiza dnevno društvenih događaja na način koji svakodnevno mami osmeh na lica mnogih. Tri aktera, „priučena“ glumca na satiričan način nam približavaju stanje društva u kome živimo. Ali ne samo to. Verovatno bolje od bilo koga prikazuju stanje onakvo kakvo jeste. I što je bitnije, od njih trojice možemo mnogo toga da naučimo.

Analiza javnih politika i doprinos ministra Radulovića

Tekst objavljen i na blogu Grupe za analizu i kreiranje javnih politika (link).

U uvodu se definišu određeni pojmovi, a onda ispitujemo doprinos ministra Radulovića u političkom životu Srbije kroz pitanje analize javnih politika.

1. Javne politike: prvi intuitivni odgovor jeste da su to one politike koje nisu tajne. Međutim, suština je u nečemu drugom. U engleskom jeziku je pojmovno mnogo jasnije napravljena razlika između onoga što u našem jeziku nazivamo politikom, javnom politikom i sl. Javne politike (public policy ili samo policy) predstavljaju „političke izlaze - output“ (Wilson, 2008: 153). Sa druge strane neki ih definišu kao: „Javne politike rešavaju probleme“ (Goodin; Rein; Moran, 2008: 26), „Javna politika je aktivnost vlasti kao odgovor na društvene probleme“ (Đorđević, 2009: 15), „To su strategije i operativne metode koje grade država i njeni organi u cilju uređena i razvoja pojedinih oblasti od javnog interesa i značaja“ (Stojiljković, 2012: 13), ili možda i najbolja definicija „Javne politike su sve ono što vlasti izaberu da urade ili ne urade“ (Birkland, 2005: 18). Znači, politički izlazi (sve ono što vlast uradi u uređivanju društva, a utiče na građane) su javne politike, ali su javne politike i ono što vlast ne uradi - odnosno zadržavanje statusa quo je takođe odluka.

Možemo li u 2014. godini da budemo efikasni bez Facebooka i smart telefona?

Pre pet dana sam odlučio da krenem sa gašenjem društvenih mreža i aplikacija na pametnim telefonima koje služe za komunikaciju. Tada, za početak, odlučim da ugasim Facebook, a dan posle i WhatsApp, a sve sa namerom da ugasim sve društvene mreže, pa čak i aplikacije na telefonu za primanje mailova. Na pitanje zašto?, moj odgovor je bio da saznajem previše nepotrebnih informacija i da komuniciram sa širokim krugom ljudi, sa kojima sigurno ne bih komunicirao putem poziva, sms-ova ili mailova.

Prema tome, cilj je bio da se osim mail-a ugase svi „novi“ kanali komunikacije. Ali i aplikacija sa telefona za primanje mailova jer sam imao običaj da kada god primim mail, kao po obavezi odmah na njega odgovorim. S obzirom na posao kojim se bavim i druge aktivnosti, broj mailova na dnevnom nivou je bio ogroman. Ali uvek, telefon je uz mene, odgovaranje na mailove kao po automatizmu, kao da sam programiran za to. Sa druge strane u neposrednom okruženju bio sam izložen kritici da stalno „visim“ na telefonu uz pitanje: Pa šta sada radiš (neretko i u kasnim noćnim/ranim jutarnjim satima)?

Ministar Radulović - Sam protiv partijskih parazita

Dugo se nije desilo da neko ili nešto tako protrese političku scenu Srbije kao što je to učinio ministar Saša Radulović. Ili ga podržavaju ili ga mrze. Podržavaju ga svi pojedinci koji žele društvo zasnovano na zaslugama i radu, a mrze ga svi oni koji na bilo koji način izvlače pogodnosti (rentu) kroz javni sektor. Tema bloga nije izmena Zakona o radu, kao ni reforme javnih preduzeća, ukidanje subvencija itd. već će kroz tekst sve mere koje ministar preduzima biti predstavljene kao reforme. Da, REFORME! Ono što svi dugo čekamo. Tj, ono što moja generacija čeka od prvog susreta sa stvarnošću i razumevanja sveta oko sebe, neko bi rekao i od rođenja.

Blog se ukratko osvrće na tri stvari: 1) Neophodnost reformi i zašto ih treba podržati; 2) Pozicija SPS-a; i 3) Pozicija SNS-a.