Duvan kao negativna eksternalija - regulacija ili oporezivanje?

U ovoj izbornoj kampanji retko se biračima nude konkretni policy predlozi već se kampanje zasnivaju na opštim mestima i ponavljanjima velikih reči. Od strane SPS gotovo da nije ponuđena nije konkretna mera. Jedino što se može posmatrati kao konkretan predlog, pre sve zbog načina predstavljanja jeste koncept Gradovi bez duvanskog dima koji podrazumeva potpunu i sveobuhvatnu zabranu pušenja na svim javnim mestima, a predlog je na jednoj konferenciji za medije predstavio državni sekretar Ministarstva zdravlja Periša Simonović. S obzirom da je predlog preneo sajt ove partije u vreme izborne kampanje, normalno je na ovo gledati kao na izborni policy predlog SPS-a.

Ukratko o reformama (kopiranje Dinkićevog modela subvencionisanja privrede nisu reforme)

Ključna izborna poruka koju nudi SNS na ovim izborima je: REFORME, REFORME, REFORME! Kao što je između ostalog bilo i 2012. godine, jer oni žele da reformišu zemlju i donesu viši životni standard građanima. Oni pod tim reformama podrazumevaju sveobuhvatnost, ali u njih neću sada da ulazim, već se bavim samo jednim delom - ekonomijom, odnosno politikom kreiranja privrednog rasta. Dominantna politika PPV-a kada se radi o stvaranju privrednog rasta (što mi deluje da se poistovećuje sa stranim investicijama), kao što smo imali priliku da vidimo večeras u Utisku nedelje prema rečima Nebojše Stefanovića jeste politika subvencionisanja i na taj način otvaranje novih radnih mesta i pokretanje novih poslova. U skladu sa tim, kako Stefanović kaže - potpuno je normalno da se Mišelinu (Michelin) pokloni 30 miliona evra novca poreskih obveznika, da bi oni uložili u Srbiju. I ne samo Mišelinu, već je izgleda cilj da strane investitore dovode pojedinci u vladi tako što će im se dati subvencije, određeni period oslobađanja od poreza i određene cene komunalnih usluga.

Dinkićev predlog besplatnih letovanja - koliko bi nas koštao i da li je društveno opravdan?

Pre nekoliko dana je stiglo jedno od verovatno mnogobrojnih suludih ’obećanja’ koje ćemo dobiti u izbornoj kampanji.  S obzirom od koga dolazi, nije čudna lakoća sa kojom se iznose određeni predlozi. Pogađate o kome je reč - šampion u obećanjima šta će ’država d'uradi’ - Mlađan Dinkić.

Obećanja i predlozi se u izbornim kampanjama iznose bez ikakve analize posledica tih mera, ili analize kako i odakle nešto obezbediti i finansirati.  Dinkić je u utorak najavio paket mera za brigu o porodici, pa je između ostalog naveo:

„da se ukine solidarni porez, uvedu besplatna letovanja i zimovanja za osnovce, besplatna užina, da se stipendijama pomogne siromašnim studentima i uvedu posebne mere za zapošljavanje starijih od 50 godina.“

Od ovih predloga nekako su mi najviše zapali za oko letovanja i zimovanja za osnovce kao i besplatna užina. Poslednja mera pre svega zato što mislim da osnovne škole već obezbeđuju besplatnu užinu za đake, ali njom neću da se bavim. U ovom blogu se bavim pitanjem letovanja i zimovanja za osnovce kroz dva pitanja - finansiranje i pitanje društvene opravdanosti takve mere. Unapred se izvinjavam na neažuriranim podacima (baratam sa podacima o broju učenika, izdvajanjima za obrazovanje i sl. iz 2008/9. godine, ali sam siguran da broj i podaci iz 2014. godine ne odstupaju previše, već da su na nivou statističke greške.

Državni posao: realnost i smeh

Generalno ljudi više vole vikend od radnih dana. Ali makar kod mene nije takav slučaj. Zašto? Odgovor je prost, vikendom nema Državnog posla, humorističke serije koja se emitije na RT Vojvodine. Relativno kratak format (max 10, 11 minuta), svakodnevne objave na Youtube kanalu, i analiza dnevno društvenih događaja na način koji svakodnevno mami osmeh na lica mnogih. Tri aktera, „priučena“ glumca na satiričan način nam približavaju stanje društva u kome živimo. Ali ne samo to. Verovatno bolje od bilo koga prikazuju stanje onakvo kakvo jeste. I što je bitnije, od njih trojice možemo mnogo toga da naučimo.

Analiza javnih politika i doprinos ministra Radulovića

Tekst objavljen i na blogu Grupe za analizu i kreiranje javnih politika (link).

U uvodu se definišu određeni pojmovi, a onda ispitujemo doprinos ministra Radulovića u političkom životu Srbije kroz pitanje analize javnih politika.

1. Javne politike: prvi intuitivni odgovor jeste da su to one politike koje nisu tajne. Međutim, suština je u nečemu drugom. U engleskom jeziku je pojmovno mnogo jasnije napravljena razlika između onoga što u našem jeziku nazivamo politikom, javnom politikom i sl. Javne politike (public policy ili samo policy) predstavljaju „političke izlaze - output“ (Wilson, 2008: 153). Sa druge strane neki ih definišu kao: „Javne politike rešavaju probleme“ (Goodin; Rein; Moran, 2008: 26), „Javna politika je aktivnost vlasti kao odgovor na društvene probleme“ (Đorđević, 2009: 15), „To su strategije i operativne metode koje grade država i njeni organi u cilju uređena i razvoja pojedinih oblasti od javnog interesa i značaja“ (Stojiljković, 2012: 13), ili možda i najbolja definicija „Javne politike su sve ono što vlasti izaberu da urade ili ne urade“ (Birkland, 2005: 18). Znači, politički izlazi (sve ono što vlast uradi u uređivanju društva, a utiče na građane) su javne politike, ali su javne politike i ono što vlast ne uradi - odnosno zadržavanje statusa quo je takođe odluka.

Možemo li u 2014. godini da budemo efikasni bez Facebooka i smart telefona?

Pre pet dana sam odlučio da krenem sa gašenjem društvenih mreža i aplikacija na pametnim telefonima koje služe za komunikaciju. Tada, za početak, odlučim da ugasim Facebook, a dan posle i WhatsApp, a sve sa namerom da ugasim sve društvene mreže, pa čak i aplikacije na telefonu za primanje mailova. Na pitanje zašto?, moj odgovor je bio da saznajem previše nepotrebnih informacija i da komuniciram sa širokim krugom ljudi, sa kojima sigurno ne bih komunicirao putem poziva, sms-ova ili mailova.

Prema tome, cilj je bio da se osim mail-a ugase svi „novi“ kanali komunikacije. Ali i aplikacija sa telefona za primanje mailova jer sam imao običaj da kada god primim mail, kao po obavezi odmah na njega odgovorim. S obzirom na posao kojim se bavim i druge aktivnosti, broj mailova na dnevnom nivou je bio ogroman. Ali uvek, telefon je uz mene, odgovaranje na mailove kao po automatizmu, kao da sam programiran za to. Sa druge strane u neposrednom okruženju bio sam izložen kritici da stalno „visim“ na telefonu uz pitanje: Pa šta sada radiš (neretko i u kasnim noćnim/ranim jutarnjim satima)?

Ministar Radulović - Sam protiv partijskih parazita

Dugo se nije desilo da neko ili nešto tako protrese političku scenu Srbije kao što je to učinio ministar Saša Radulović. Ili ga podržavaju ili ga mrze. Podržavaju ga svi pojedinci koji žele društvo zasnovano na zaslugama i radu, a mrze ga svi oni koji na bilo koji način izvlače pogodnosti (rentu) kroz javni sektor. Tema bloga nije izmena Zakona o radu, kao ni reforme javnih preduzeća, ukidanje subvencija itd. već će kroz tekst sve mere koje ministar preduzima biti predstavljene kao reforme. Da, REFORME! Ono što svi dugo čekamo. Tj, ono što moja generacija čeka od prvog susreta sa stvarnošću i razumevanja sveta oko sebe, neko bi rekao i od rođenja.

Blog se ukratko osvrće na tri stvari: 1) Neophodnost reformi i zašto ih treba podržati; 2) Pozicija SPS-a; i 3) Pozicija SNS-a.

Privatno VS. javno (dva iskustva koja dovoljno govore)

Ovaj blog ima za cilj da ukaže na razliku između javnog i privatnog sektora, načina ophođenja prema korisnicima usluga i efikasnost. Radi se o dve situacije, jednoj u javnom - drugoj u privatnom sektoru koje su mi se desile 02. oktobra. Iako nisam našao inspiraciju da napišem nešto o tome, danas - 22 dana kasnije, još jedna situacija povezana sa onom od 02. oktobra me je na to inspirisala.

Iako će neko možda reći da je loše poređenje sa jedne strane privatnog sektora i agencije koja se bavi registracijom vozila, sa drugom - javnom stranom, odnosno hitnom pomoći i bolnicom koja pruža zdravstvenu zaštitu, ali smatram da upravo to što se radi o bezazlenoj stvari i stvari od kojih životi zavise, samo može da potencira poentu bloga.

Šta se to dešava u Beogradu?

Dragan Đilas je smenjen sa pozicije gradonačelnika Beograda i to je sve što se zna o budućnosti Beograda. Iako su naprednjaci potajno najavljivali smenu Đilasa od kako su uzeli republičku vlast, čini se da je Vučić bio glavna prepreka tome. Zašto? Razlog je očigledan, a to je da Vučić zna da osvojiti vlast u Beogradu za SNS nije lako čak iako na republičkom nivou imaju rejting od preko 40%, i pored očiglednog „dogovora“ o svemu sa SPS-om. Osim toga, Vučić zna da se DS polako, ali sigurno urušava (o tome da će smena Đilasa najviše ustvari doneti samom DS-u pročitajte u blogu kolege Krstića - link).

Ipak, potrebno je obratiti pažnju na nekoliko stvari (uz napomenu da ovo nije blog podrške DS-u i Draganu Đilasu jer ja prvi imam milion zamerki na njihov rad):

Lazar Krstić - Vučićev žrtveni jarac

Izvesno je da će Lazar Krstić, nepartijska ličnost, mladi stručnjak iz inostranstva, biti novi ministar finansija. Iako ga Narodna skupština još nije ni postavila na mesto ministra, očekivanja od njega su velika. Kratko rečeno  - da uvede red u javne finansije i da krene na put neophodnih reformi. Lepo zvuči, zaista. Ali, u čemu je poenta?

Davno sam pisao kako je SNS-u bilo veoma lepo u prethodnom periodu jer nisu imali odgovornost za finansije i privredu, tako bolne teme koje su uvek u odluci (motivaciji) birača kada izlaze na izbore. Nakon toga se desio Dačićev „prevrat“ te su iz vladajuće koalicije izbačeni URS i Mlađan Dinkić, alfa i omega privrede i finansija u Srbiji od 2000. godine, a SNS-u „uvaljen“ vruć krompir. Nakon toga sam pisao kako je naprednjacima nakon tog poteza Dačića jedina dobitna kombinacija da ide na izbore i naplati svoju biračku podršku na istim. Oni se nisu odlučili na to, da li zbog dogovora u vezi sa sporazumom iz Brisela ili zbog „datuma“, ne zna se.