Potpuno neočekivano - Jovana Joksimović preispitala Sultana

U petak se desilo nešto što niko nije očekivao, pa ni ja. U emisiji Intervju na TV Pink, gost kod Jovane Joksimović je bio sultan (zašto sultan: link). Aleksandar Vučić lično. Svi smo očekivali još jedan nastup kakav se viđa na predizbornom mitingu i niz pohvala na račun Vlade RS i samog sultana. Imajući u vidu medijsku scenu u Srbiji, a pre svega da se cela stvar odvija uživo na TV Pink koja je javno glasilo sultana (glasilo koje često prelazi ispod svakog nivoa zdravog razuma, setimo se samo Pinkovih vesti u vezi sa Zaštitnikom građana, mislim da je i samog Mitrovića bilo sramota tih vesti), dešava se nešto što nismo videli od kada je slutan postao prvo PPV, a zatim i premijer.

"Izborni sultanizam" Aleksandra Vučića

Ako se zapitamo kakav je oblik vladavine današnji režim Aleksandra Vučića možemo upasti u zamku klasifikacija i tipologija političkih režima, ali možemo makar prikazati kakav je model ka kome se krećemo.

Autoritarne partije kao ključna prepreka demokratizacije Srbije

Dvadeset pet godina traje proces demokratizacije Srbije iz nedemokratskog jednopartijskog sistema. Čitajući sjajnu studiju koleginice Dolenec pod nazivom „Democratic Institutions and Authoritarian Rule in Southeast Europe“ koja objašnjava razlike u demokratizaciji između Centralne, Istočne i Jugoistočne Evrope došao sam do jednog bitnog zaključka.

Put ka Vučićevom jedoumlju uz pomoć izmena Zakona o finansiranju političkih aktivnosti

Prethodne nedelje su u Narodnoj skupštini usvojene izmene Zakona o finansiranju političkih aktivnosti. Nekako je ova tema ostala bez kritike, ne samo masovnih medija poput televezije što ni ne treba da nas začudi, već nije bilo ozbiljnijih reči ni preko blogova i društvenih mreža.

Osnovna izmena u zakonu jeste da će partije ubuduće dobijati 30% manje sredstava iz budžeta, odnosno da se sredstva umanju sa 0,15 na 0, 105% za redovno finansiranje kao i sa 0,1% na 0,07 za finansiranje predizbornih aktivnosti. Ja sam prvi idejno protivnik državnog finansiranja partija, ali da li danas u Srbiji smemo da dozvolimo to? O čemu se zapravo ovde radi i zašto se premijer (jer premijer jedini donosi odluke i iznosti predloge) odlučio na ovakav korak? I zašto je to štetno za demokratiju?

Veliki vođo, da li ste nas lagali u septembru ili danas o bankrotu Srbije?

Premijer Srbije je 19. septembra, najavljujući smanjenje plata u javnom sektoru i penzija rekao da je Srbija hiljada miljama daleko od bankrota. Tada na konferenciji za medije je rečeno: „Govoreći o trenutnoj ekonomskoj situaciji, predsednik Vlade je rekao da je Srbija likvidna, da imamo novca do aprila sledeće godine bez zaduživanja, i da smo hiljadama milja daleko od bankrota (link).“

Danas, 24. oktobra, tek nešto više od mesec dana od izjave da smo miljama daleko od bankrota, premijer je na sednici Narodne skupštine, povodom rebalansa budžeta i mera kojima se smanjuju plate u javnom sektoru i penzije izajvio: „Bez mera koje smo preduzeli, Srbija bi bankrotirala (link).“

Nakon ove dve potpuno različite izjave, ja mogu samo da pitam premijera: Da li ste nas lagali u septembru ili nas lažete sada? Ili ste možda svojom nesposobnošću uspeli da napravite hiljade milja i Srbiju dovedete do ivice bankrota?

Kako nam se desio Vučić?

Odgovor na pitanje iz naslova je suština ovog bloga, ali osim toga pokušavam da klasifikujem oblik režima kakav danas postoji u Srbiji. Od 2012. godine u Srbiji ne postoji jasna institucionalna podela zaduženja i funkcija. Nakon izbora 2012. godine Aleksandar Vučić je osoba koja se pita za sve. Apsolutno sve. Ono što je ključno, on je 2014. godine na izborima ostvario neverovatan rezultat i dobio ogromnu podršku biračkog tela. Upravo je to tema. Kako nam se to desilo?

Vučićeva patetična ekonomska demagogija

Premijer Vučić je juče javnosti predstavio „mere štednje“ u još jednoj patetičnoj predstavi (link za vest o tome). Osim mera štednje, on je izneo plan ekonomskog oporavka, koji je sve osim plana. Makar plana koji može da ima mogućnost uspešne realizacije.

Manipulacija građanima Srbije - kredit koji ne može da zakrpi rupe

U četvrtak je konačno objavljen ugovor sa Etihadom. Ili neki od ugovora, ili novi ugovor. Na to se čekalo dosta dugo pored čestih najava. Na kraju je objavljen tek nakon što je BIRN došao do delova i objavio ih. Ipak, to nije tema ovog bloga jer se ovde bavimo nečim što je pomenuto na toj famoznoj konferenciji, a to je vest da su UAE uplatili milijardu dolara Srbiji kao pomoć budžetu. „Govoreći o milijardi dolara koju su Srbiji uplatili Ujedinjeni Arapski Emirati kao pomoć budžetu, Mali kaže da mi zahvaljujući tome nećemo morati da se zadužujemo i da nećemo imati problem sa likvidnošću do marta sledeće godine (link).“

Organizaciona neozbiljnost u vođenju finansija i privrede

Jedna od prednosti u radu svake vlade može biti kontinuitet u organizacionom smislu. Ovde pre svega mislim na ministarstva kao organe državne uprave, koja realizuju/izvršuju politike vlade. Od suštinske je važnosti da organizacija državne uprave bude izuzeta od pretumbavanja i organizacionih promena. Kao što znamo, broj i poslovi ministarstava nisu normirani u Ustavu i nakon svakih izbora broj i poslovi pojedinih ministarstava se menjaju, prekrajaju, dele i sl. (promenama zakona o Vladi i ministarstvima) Na taj način se gubi dragoceno vreme u uhodavanju, upoznavanju i uopšte u počinjanju bilo kakvog posla. Nakon izbora su se ranije ministarstva organizovala prema principu podele političkog plena između koalicionih partnera.

Altruizam je racionalan izbor

Teorija racionalnog izbora ukratko kaže da su ljudi racionalni i da odluke donose na osnovu troška i dobiti određenog (ne)činjenja, odnosno da će nešto učiniti ukoliko dobit prevazailazi troškove. Takođe, mnogi interpretiraju racionalnog čoveka kao usko sebičnog i tvrde da je altruistično delanje neracionalno ili iracionalno.

Pretpostavlja se da (Little, 1991: 44) racionalni pojedinac meri korisnost svakog od oblika delovanja i da preferira opcije koje će doneti rezultate sa većom korisnosti za njega (racionalni pojedinci žele da maksimizuju korist za sebe), kao i da su moguće promene preferencija i odnosa korisnosi za pojedince. Takođe, pitanje je šta su ciljevi ljudskog delovanja, odnosno koje to koristi žele racionalni pojedinci da ostvare, pa ciljevi mogu biti – novac (prihodi), slobodno vreme, obrazovanje i sl.