Kako i zašto sam za 5 meseci izgubio više od 30kg

Na ovom blogu ste navikli dominantno na politikološke tekstove. Ovaj je poprilično drugačiji od svih ostalih. Da bih Vas zainteresovao da ga pročitate, odmah da vam kažem – ovo je blog koji govori o tome kako sam i zašto smršao preko 30 kg za manje od 5 meseci. Ali i da razbije neke generalne zablude o ishrani koje postoje.

Dosta ljudi me je ohrabrivalo da napišem blog o tom procesu, a kada sam od profesora koji je prošao kroz slično iskustvo dobio da na neki način „recenziram“ tekst koji se bavi uzrocima gojaznosti i ishranom, kao i nakon čestih razgovora o raznim dijetama i pravilima ishrane – rešio sam da kada uhvatim viška vremena i ja napišem nešto o svom iskustvu. Danas je tačno godinu dana kako sam rešio da promenim ishranu i "skinem se" sa ugljenih hidrata. Ovo nije tekst koji je zasnovan na naučnim dokazima jer se ja ne bavim ovom temom. Ovo je samo priča o iskustvu. Iz kog se mogu izvući određeni zaključci. Cilj teksta je pre svega da one koji imaju problem sa viškom kilograma ohrabri da ih skinu i da im pokaže poprilično lak i jednostavan način da to urade.

KAKO?

1.       Za početak, 15. jula 2015. godine sam prošao pored teretane koja se nalazi u mojoj neposrednoj blizini. Rešio sam da svratim i pitam za uslove. Otišao sam kući, pronašao opremu i vratio se i učlanio. Tada sam se izmerio na vagi u teretani i imao sam 109 kg. Telesni indeks, koji je jedna od mera gojaznosti mi je tada bio 32,55. „Indeks je količnik težine i kvadrata visine izražene u metrima. Smatra se da je normalan telesni indeks između 18,3-25. Osobe sa indeksom između 25-30 imaju višak kilograma, a osobe sa indeksom preko 30 se smatraju gojaznima.“ (Pavlović, 2016. radna verzija). To znači, ne da sam imao višak kilograma, nego da sam bio gojazan. Uzrok tome jeste bila i smanjena fizička aktivnost, ali i ishrana puna zašećerenih sokova (pio sam najmanje 2l coca cole dnevno), mesnih prerađevina i sve što sam jeo je bilo sa puno hleba (podrazumevaju se i  kifle, peciva itd).

2.      Tačno mesec dana kasnije (pre tačno godinu dana, 15. avgusta 2015. godine) sam imao 104 kg. Kroz trening sa puno trčanja sam skinuo 5 kg. To sam rekao vlasniku teretane koji me je pitao da li sam promenio ishranu. Rekao sam mu da nisam i ispričao sam mu šta jedem. On mi je tada rekao da ne zna kako sam uspeo jedan jedini gram da skinem s obzirom na ishranu i predložio mi je da pokušam sa proteinskom ishranom (tzv. KETO ishrana). Ukratko mi je obrazložio o čemu se radi. Ideja je da se iz ishrane u potpunosti izbace ugljeni hidrati (UH) kojih najviše ima u šećeru i testu (hlebu). Pogledao sam o čemu se radi i ishrana je podrazumevala unos proteina u ogromnim količinama. Gotovo da se ishrana zasnivala na unosu jaja i pilećeg belog mesa uz sveže salate. I to je to. Nema ni voća, ni prirodnih sokova. Ništa. Ishrana se preporučuje da traje od 6 do 8 nedelja. Otišao sam kući i izvadio belo meso iz zamrzivača. Rešio sam da istog momenta krenem sa tom ishranom (na kraju teksta se nalazi plan ishrane).

3.      Ispoštovao sam pravila ishrane celih osam nedelja (sa maksimalno 1% odstupanja). Petnaestog oktobra kada sam uveče skuvao poslednja dva jaja imao sam 87 kg. Za tačno 8 nedelja sam skinuo 17 kg. Naravno, trenirao sam minimum 6 dana nedeljno po nekoliko sati. Nijednom nisam bio gladan u toku ovih osam nedelja. Kada vidite plan ishrane videćete da ishrana apsolutno ne podrazumeva gladovanje. Nasuprot. Unosio sam verovatno više hrane nego u periodu pre 15. avgusta. Ali nisam unosio UH, već proteine.

4.      Pitao sam se: "Šta dalje? Kako sada?". Vlasnik teretane mi je dao savet da pre svega proširim ishranu (jedina mana keto ishrane je njena nediversifikovanost). Zatim da slobodno jedem masnu hranu (bilo koje meso), mlečne proizvode, da kombinujem sa bilo kojim povrćem. Ali da nastavim da izbegavam UH. Odnosno da njihov unos smanjim što je više moguće (pre svega šećere kojih ima u slatkišima, sokovima itd; kao i hleb i namirnice od testa), jer je nemoguće u potpunosti izbaciti UH jer ih ima i povrću, ali naravno mnogo manje nego u pomenutim namirnicama. Tako sam i učunio. I nastavio sam da gubim kilograme iako sam počeo da jedem masnu hranu, mlečne proizvode itd. To je jedna od većih zabluda da ćete se ugojiti ako jedete masnu hranu (svinjsko meso, slaninu, čvarke, sireve itd). Nećete. Počeo sam da jedem sve to. Kobinujući sa povrćem. I nastavio sam da gubim kilograme. Već 28. novembra sam prvi put spao na tačno 80 kg. Za manje od pet meseci kako sam počeo da treniram, a za manje od četiri meseca od kako sam počeo ishranu da zasnivam na redukovanju UH sam telesni indeks smanjio sa 32,55 na 23,88 i iz kategorije gojazne osobe prešao u kategoriju normalne osobe.

5.      Od kraja novembra do danas sam nastavio da se hranim sa redukovanim unosom UH. Mesecima sam bio na kilaži od 76-78 kg. U poslednje vreme sam to podigao na oko 80kg. Ponekad varira malo gore – malo dole. Trenutni telesni indeks mi iznosi oko 23,5. Jedem masnu hranu, jedem sve vrste mesa, mlečne proizvode, povrće. Ali od 15. avgusta 2015. godine gotovo da: ne pijem sokove, ne jedem hleb niti bilo kakva peciva, ne jedem slatkiše (u suštini incidentne pojave). Naravno, iako relativno često pojedem nešto iz brze hrane, popijem pivo i sve ono što se smatra lošim - to jednostavno ne može uticati na moju kilažu s obzirom da je generalni unos UH poprilično ograničen. I to je suština normalne kilaže. Smanjite unos UH i izgubićete kilograme. Nema potrebe da ne jedete masne namirnice, meso i sl. Šta više – može biti i kontraproduktivno. Kako mi je rekao vlasnik teretane: „Ko ne želi da se ugoji ili ko želi da skine kg - neka ne ulazi u pekaru, neka ne jede slatkiše i ne pije sokove. Gotove sve drugo je dozvoljeno.“ I naravno – fizička aktivnost.

ZAŠTO?

Odgovor na ovo pitanje verovatno nisam znao tog 15. jula ili 15. avgusta prošle godine. Osim da želim da se malo dovedem u red. Ubrzo nakon toga sam dobio pravi odgovor na to pitanje. Zato što je sjajno biti u formi. Čim sam video kako se kilogrami "tope", a forma raste - želja za sve više treninga je bila sve veća. 

Nakon što sam izgubio 20-ak kilograma i to saopštio vlasniku teretane kada sam došao na trening, on mi je rekao: „Hajde molim te, donesi mi teg od 20kg.“ Nisam znao šta će mu i pomislio sam da se šali sa mnom, ali sam otišao po teg od 20kg i doneo mu. On mi je rekao: „Zar ti nije teško da se krećeš sa tim? To si bio ti pre dva-tri meseca. Zar se ne osećaš mnogo bolje sada?“ Da, zaista sam se osećao mnogo bolje. Mnogo, mnogo bolje. Jako je bio lep osećaj kada sam shvatio da mogu da istrčim odjednom 10km, uradim XY sklekova, propadanja, zgibova, podignem XYZ kilograma iz određenih vežbi i slične stvari. Ali generalno, osećaj kada nemaš višak kilograma je fizički mnogo bolji. A verovatno i psihički.

Siguran sam da svako ko ima višak kilograma, ali i ako nema – a ne bavi se fizičkom aktivnošću – onog momenta kada dođe do određene forme i fizičke spreme, da će se mnogo bolje osećati. Posle godinu dana ne mogu da zamislim život bez treninga. Nedavno sam povredio leđa. Stvar koja mi je najviše nedostajala u 10-ak dana oporavka jeste upravo trening. Jednostavo, u nekom trenutku to pređe u naviku i ne možete da zamislite život bez redovnog treninga kojim održavate formu.

Potrebna je samo želja! 

Pre i posle:

KETO ishrana: