Wednesday, December 30, 2020

Има ли пилота у опозиционим авионима (НИН)

 


Ауторски текст за НИН (број: 3652, 24.12.2020)





Овај текст није „гажење“ опозиције док лежи на поду уништена од стране пропаганде која долази од власти свакодневно. Ово је апел за дозивање у памет – да се уради шта се може урадити (или макар да се сами не упуцају) јер за мање од 16 месеци, најкасније крајем априла 2022. године, одржаће се редовни председнички и локални избори у граду Београду, као и ванредни парламентарни избори. Александар Вучић и његова СНС су увлачењем СПС-а, а посебно СПАС-а у де факто једнопартијску владу осигурали да ове странке неће имати кандидате на председничким изборима, али и подршку и заједничку страну пре свега за изборе у Београду где Александар Шапић има некакву подршку од које може зависити владајућа већина и где ће избори сасвим сигурно бити неизвесни. Иако је захтев за ванредним изборима требало да буде један од првих корака опозиције након бојкота, Вучић их је заказао пре него што је и формирана Влада чиме је узео један од најједноставнијих захтева које је опозиција могла да испоручи. И не само то, већ сада их је сместио у заједнички оквир – у априлу 2022. године када њему истиче први председнички мандат, као и када је редовни термин за Београд. И Вучић је овим заокружио свој план за наредне изборе. 

Sunday, February 2, 2020

Odgovor Bošku Jakšiću na tekst u Politici - „Bojkot, krah u najavi“


U petak 24. januara u Politici u rubrici „Pogledi“, Boško Jakšić je objavio tekst pod imenom „Bojkot, krah u najavi“. U datom tekstu vidim niz nelogičnosti i spornih argumenata, te imam potrebu da na njega odgovorim. Ipak, pre toga želim da naglasim da prema uglednom spoljno-političkom komentatoru i autoru kolumne, odnosno prema njegovom dosadašnjem radu, gajim duboko poštovanje. U svojoj kolumni je izneo mnogo stvari koje se mogu preispitati i drugačije tumačiti, pa ovim želim i da dodatno podstaknem polemiku na datu temu, iako smatram da je 2019. bila godina velike debate o temi opozicionog bojkota nasuprot izlaska na izbore. Naglasio bih, takođe, da sam ovaj tekst prvo poslao listu Politika, ali nisam dobio odgovor.

Krenimo redom. Prvo, gospodin Jakšić u svojoj kolumni navodi da je opozicija koja bojkotuje izbore rešena da ignoriše priliku koja se biračima pruža jednom u četiri godine i da biračima uskraćuje pravo da listićem u glasačkoj kutiji odrede koga bi da nagrade, a koga da kazne. Iako argument zvuči razumno, oko građanskog prava svih nas da glasamo moramo znati i neka ograničenja. Izbori bi i trebalo da budu nagrada ili kazna za vlast, ili davanje prilike opoziciji  da preuzme upravljanje državom. Međutim, kada birači donose odluke na osnovu partijske propagande i zlatnog doba koje vide na televiziji, ili kada moraju da glasaju (a uz to često i da nateraju druge) da bi zadržali posao  - onda to nije nagrađivanje ili kažnjavanje od strane birača, nego maltretiranje i mučenje tih istih birača zarad partije na vlasti. Ja bih više voleo da čujem kako će se uskratiti mogućnosti vlasti da ukida osnovna politička prava mnogim građanima i kada će omogućiti medijima da objektivno informišu građane kako bi mogli samostalno i na osnovu sopstvenog ubeđenja, a pri tom i objektivno informisani, da donesu odluku o tome kome će dati svoj glas. To je, gospodine Jakšiću, uskraćivanje prava i ignorisanje osnovnih ljudskih sloboda, a ne poziv da se izbori bojkotuju kako bi se građanima upravo u budućnosti slobodan izbor omogućio. Zatim, bojkot nikome ne uskraćuje pravo da glasa – poziva ih da ne glasaju kako bi ukinuli privid da žive u normalnoj državi i kako od njih niko ne bi pravio botove, podanike i uplašene građane. Takođe, građanima (makar onima koji će bojkot podržati) je dosta razočarenja i gledanja kako SNS i Vučić vladaju uz pomoć propagande, novca, pritisaka i ucenjivanja i siguran sam da im je preko glave izbora na kojima je njihov glas unapred izgubljen jer su partije vlasti pomenutim metodama sve pripremila da joj vlast nikako ne bude ugrožena. To, gospodine Jakšiću, nije korišćenje prava, nego saučestvovanje u imaginarnom događaju koje neko zove „izborima“, a koji su sve samo ne slobodan i objektivan izbor za građane u ovoj zemlji.

Wednesday, January 15, 2020

Nova politička 2020. Izvesna samo - kriza

Tekst objavljen u NIN-u (broj. 3602 od 9. januara 2020. godine)



Nisam od onih koji beže od političkih najava, predikcija, predviđanja ili generalno promišljanja šta može da se desi. Često sam ispaljivao različite prognoze, nekada grešio, ali neretko bio u pravu. Politička dešavanja su takva da su zakonitosti i kauzalnosti retke, a predviđanja možete samo da zasnivate na nekoj od teorija i da se nadate da ste startne pozicije aktera i okolnosti dobro procenili. S obzirom na okolnosti koje ću zaista nazvati vanrednim – ipak ću u ovom tekstu preskočiti krajnja predviđanja, ali ću pokušati da ponudim nekoliko scenarija razvoja političkih dešavanja u godini koja je već tu i pre svega da otvorim pitanja i dileme koje ne znam kako će se zatvoriti. Ono što znam, za politikologe i novinare će godina pred nama sigurno biti zanimljiva, za sve političare poprilično neizvesna, a za građane može predstavljati godinu koja će im dati nadu da će se vanredno stanje završiti.

Saturday, August 10, 2019

Intervju za Vreme 1.8.2019.


Još pre nego što su krajem novembra 2018. širom Srbije izbili protesti zbog politički motivisanog nasilja, politikolog Boban Stojanović predlagao je bojkot izbora. U tekstu u NIN-u pisao je da "učestvovanjem na ovakvim izborima, opozicija daje legitimitet izbornim uslovima i samom političkom poretku", te da bi opozicija "morala da kolektivno bojkotuje izbore i uskrati taj legitimitet".
Potom, Stojanović je bio deo stručne grupe koja je u ime učesnika protesta #1od5miliona tokom prve polovine 2019. napravila spisak zahteva za slobodne i fer izbore, koji se najviše bave medijima u izbornoj proceduri. Postepeno, ideja o bojkotu izbora dobijala je na snazi i sada – osam meseci nakon što ju je Stojanović izneo u NIN-u – aktuelnija je nego ikad. No, pre priče o bojkotu, sa Stojanovićem razgovaramo o "Omči za Srbiju" – tekstu objavljenom i u državnom mediju ("Večernje novosti"), koji najavljuje moguće ubistvo nekog opozicionog politika od strane zapadnih sila, e da bi se naudilo Vučiću.

Monday, April 29, 2019

Vucic’s Path Towards Competitive Authoritarianism

Koautorski tekst za The Globe Post: https://theglobepost.com/2019/04/29/serbia-vucic-orbanization/



Serbians are finally rising up against President Aleksandar Vucic’s regime. For the last five months, massive protests against his reign, and especially the use of political violence against the opposition, have taken place in the capital Belgrade and across the country.

Serbia’s road towards illiberalism is nothing new. Articles about the celebration of the country’s early 2016 parliamentary and 2017 presidential elections have shown how Serbia’s democracy is progressively deteriorating, and how Vucic’s change from prime minister (more powerful) to president (more figurative) could even lead to the collapse of democracy in Serbia.

While democracy might not have collapsed yet, one thing is certain after seven years of Vucic’s reign characterized by his party’s capture of institutions, media, and the public sector: Serbia is no longer a “defective democracy,” but rather a “competitive authoritarian” one.