Često slušamo na
ulici, u prolazu negativna iskustva sa birokratijom. Kada se i sami nađemo u
sitaciji da nam je potrebno nešto od nje, onda uvidimo i zašto se svi žale.
Primer oko APR-a i potrebnih dokumenata za registraciju NVO nam samo govori o
teorijskom problemu poznatijem kao “birokrate proizvode više output-ova od
potrebnih”, i ovo je primer koji datu tezu potvrđuje.
U teoriji javnog
izbora, konkretno u analizi birokratije postoji teza da su birokrate budžet
maksimizatori (Niskanen prema Dunleavy, 1991; Shepsle, 2010; Hindmoor, 2006) i
da teže da uvećaju budžete svoje birokratske organizacije. Niskanen tvrdi da
birokrate da bi uvećale ili zadržale visoke budžete “proizvode previše” (čime
god se ove birokratske organizacije bavile). U konkretnom primeru potvrde ovoga, može se reći
da MUP i njihove područne uprave u saradnji sa APR-om “proizvode previše”, a to
se ogleda na primeru ličnih karti i korišćenja istih.
