Analiza javnih politika i doprinos ministra Radulovića

Tekst objavljen i na blogu Grupe za analizu i kreiranje javnih politika (link).

U uvodu se definišu određeni pojmovi, a onda ispitujemo doprinos ministra Radulovića u političkom životu Srbije kroz pitanje analize javnih politika.

1. Javne politike: prvi intuitivni odgovor jeste da su to one politike koje nisu tajne. Međutim, suština je u nečemu drugom. U engleskom jeziku je pojmovno mnogo jasnije napravljena razlika između onoga što u našem jeziku nazivamo politikom, javnom politikom i sl. Javne politike (public policy ili samo policy) predstavljaju „političke izlaze - output“ (Wilson, 2008: 153). Sa druge strane neki ih definišu kao: „Javne politike rešavaju probleme“ (Goodin; Rein; Moran, 2008: 26), „Javna politika je aktivnost vlasti kao odgovor na društvene probleme“ (Đorđević, 2009: 15), „To su strategije i operativne metode koje grade država i njeni organi u cilju uređena i razvoja pojedinih oblasti od javnog interesa i značaja“ (Stojiljković, 2012: 13), ili možda i najbolja definicija „Javne politike su sve ono što vlasti izaberu da urade ili ne urade“ (Birkland, 2005: 18). Znači, politički izlazi (sve ono što vlast uradi u uređivanju društva, a utiče na građane) su javne politike, ali su javne politike i ono što vlast ne uradi - odnosno zadržavanje statusa quo je takođe odluka.

Možemo li u 2014. godini da budemo efikasni bez Facebooka i smart telefona?

Pre pet dana sam odlučio da krenem sa gašenjem društvenih mreža i aplikacija na pametnim telefonima koje služe za komunikaciju. Tada, za početak, odlučim da ugasim Facebook, a dan posle i WhatsApp, a sve sa namerom da ugasim sve društvene mreže, pa čak i aplikacije na telefonu za primanje mailova. Na pitanje zašto?, moj odgovor je bio da saznajem previše nepotrebnih informacija i da komuniciram sa širokim krugom ljudi, sa kojima sigurno ne bih komunicirao putem poziva, sms-ova ili mailova.

Prema tome, cilj je bio da se osim mail-a ugase svi „novi“ kanali komunikacije. Ali i aplikacija sa telefona za primanje mailova jer sam imao običaj da kada god primim mail, kao po obavezi odmah na njega odgovorim. S obzirom na posao kojim se bavim i druge aktivnosti, broj mailova na dnevnom nivou je bio ogroman. Ali uvek, telefon je uz mene, odgovaranje na mailove kao po automatizmu, kao da sam programiran za to. Sa druge strane u neposrednom okruženju bio sam izložen kritici da stalno „visim“ na telefonu uz pitanje: Pa šta sada radiš (neretko i u kasnim noćnim/ranim jutarnjim satima)?