Buđenje opozicije – šta dalje?

Prethodne subote u Beogradu je održan protest protiv političkog nasilja nakon što je Borko Stefanović napadnut u Kruševcu, a na sam protest je pozvao Savez za Srbiju (SzS), kao najveći opozicioni akter (a skoro pa i jedini). Deluje da je protest iznenadio čak i same lidere SzS i izgledalo je da zaista nisu očekivali ovoliki broj ljudi na protestu, uz sve organizacione probleme oko govornika i sl. Kada kažem da se opozicija “probudila”, tu mislim kako na ukrupljivanje i formiranje SzS, ali pre svega na buđenje opozicionih birača što je vrlo verovatno i bitnije. Nakon svega što se dešava u Srbiji i što se dešavalo u prethodnih nekoliko godina, protest u subotu je izuzetan korak napred koji se može tumačiti kao buđenje opozicije i njenih birača. Teško je ujediniti opoziciju, još teže opozicione birače – ali je izgleda situacija u Srbiji otišla predaleko.

Bojkot svih izbora jedina racionalna odluka

Autorski tekst za NIN:
http://www.nin.co.rs/pages/article.php?id=116952

U decembru će se održati lokalni izbori u četiri opštine u Srbiji. U Lučanima će se održati redovni lokalni izbori, dok su u preostale tri opštine (Kladovo, Kula i Doljevac) prema dostupnim podacima izbori raspisani mimo pravila i suprotno Zakonu o lokalnoj samoupravi. Odluka da se ovi izbori raspišu je isključivo politička i došla je od strane vladajuće partije i više je nego jasno da su u preostale tri opštine izbori raspisani kako opozicija ne bi mogla da izađe na njih i kako bi se manipulisalo izbornim rezultatima. Savez za Srbiju, kao najveći opozicioni akter je najavio da će učestvovati na regularnim izborima u Lučanima, a da na ostalima neće učestvovati, odnosno da će ih bojkotovati jer su neregularni. Nema dileme da će SNS pobediti u sve četiri opštine, ali je mnogo drugačije kada predstavite rezultate SNS-a iz sve četiri opštine zajedno, a npr. Saveza za Srbiju samo iz Lučana. Već vidim kako će u tu nedelju uveče Vučić izgovoriti da je SNS osvojila nekoliko desetina hiljada glasova u ovim opštinama, a kako je cela opozicija okupljena u Savez osvojila par hiljada.

Mladi žele da odu (intervju za nedeljnik Vreme)

Intervju za nedeljnik Vreme. Dostupan na linku: https://www.vreme.com/cms/view.php?id=1639275

"DVE TREĆINE MLADIH NE SMATRA DA JE DEMOKRATIJA NAJBOLJI OBLIK VLADANJA. ALI, KADA RAZMIŠLJAJU O DEMOKRATIJI, ONI JE NE POVEZUJU SA TEMELJNIM DEMOKRATSKIM VREDNOSTIMA VEĆ STANJE U ZEMLJI VEZUJU ZA RAZOČARANOST REZULTATIMA SVIH VLADA KOJE SU DOŠLE POSLE PETOG OKTOBRA"

Za "preletanje" biće krivi partijski lideri

Autorski tekst za Danas - LINK

Izbori za odbornike Skupštine grada Beograda će se održati 04. marta, a odbornici će nakon izbora izabrati kompletno izvršno rukovodstvo (gradonačelnika, zamenika gradonačelnika, članove gradskog veća).

Na izborima se ne biraju direktno ni gradonačelnik (koji se bira posredno u Skupštini grada), ali ni odbornici. Njih kandiduju političke partije, koalicije političkih partija i grupe građana, što znači da se oni biraju sistemom zatvorenih (partijskih) lista. Birač, kada glasa, zaokružuje samo ime liste, bez glasanja za bilo kog pojedinca. Odborničke mandate dobijaju kandidati prema redosledu na listi. Tu dolazimo do ključne teme ovog teksta. Opozicioni politički subjekti koji budu učestvovali na izborima, kao početak svoje borbe za Beograd i promenu vlasti – moraju odgovorno i pažljivo da sastave izborne liste, kako ne bi dozvolili da se izborna volja građana Beograda nakon izbora preinači. Drugim rečima, opozicija ne sme da dozvoli da se na beogradskim izborima desi situacija da rezultati izbora i matematika budu takvi da opozicija može da formira vlast, a da uz pomoć odbornika koji su izabrani na opozicionim izbornim listama aktuelna vlast dobije još četiri godine vladavine. Zato, prilikom sastavljanja izbornih lista, opozicioni lideri i najuže rukovodstvo svih političkih subjekata imaju najveću odgovornost.

Zašto je važno glasati na izborima?

Boban Stojanović i Ljubica Šanjević

Autorski tekst za sajt Danasa - LINK

Kada bismo svi verovali u to da naš glas nije važan – onda bi izbori zaista bili besmisleni

Demokratija je oblik političke vladavine zasnovana na ideji da građani mogu slobodno i jednako da učestvuju u političkom životu.

Odnosno, građani su ti koji svojim izborom daju legitimitet izabranim donosiocima odluka. Vekovima su se ljudi borili za pravo glasa i demokratski sistem je postao “najmanje loš” oblik vladanja zato što omogućava svima da biraju i budu birani pod jednakim uslovima. Danas se suštinska politička utakmica vodi za glas na biračkim mestima, a ne uz pomoć revolucija ili nasilja.