Put ka Vučićevom jedoumlju uz pomoć izmena Zakona o finansiranju političkih aktivnosti

Prethodne nedelje su u Narodnoj skupštini usvojene izmene Zakona o finansiranju političkih aktivnosti. Nekako je ova tema ostala bez kritike, ne samo masovnih medija poput televezije što ni ne treba da nas začudi, već nije bilo ozbiljnijih reči ni preko blogova i društvenih mreža.

Osnovna izmena u zakonu jeste da će partije ubuduće dobijati 30% manje sredstava iz budžeta, odnosno da se sredstva umanju sa 0,15 na 0, 105% za redovno finansiranje kao i sa 0,1% na 0,07 za finansiranje predizbornih aktivnosti. Ja sam prvi idejno protivnik državnog finansiranja partija, ali da li danas u Srbiji smemo da dozvolimo to? O čemu se zapravo ovde radi i zašto se premijer (jer premijer jedini donosi odluke i iznosti predloge) odlučio na ovakav korak? I zašto je to štetno za demokratiju?

Veliki vođo, da li ste nas lagali u septembru ili danas o bankrotu Srbije?

Premijer Srbije je 19. septembra, najavljujući smanjenje plata u javnom sektoru i penzija rekao da je Srbija hiljada miljama daleko od bankrota. Tada na konferenciji za medije je rečeno: „Govoreći o trenutnoj ekonomskoj situaciji, predsednik Vlade je rekao da je Srbija likvidna, da imamo novca do aprila sledeće godine bez zaduživanja, i da smo hiljadama milja daleko od bankrota (link).“

Danas, 24. oktobra, tek nešto više od mesec dana od izjave da smo miljama daleko od bankrota, premijer je na sednici Narodne skupštine, povodom rebalansa budžeta i mera kojima se smanjuju plate u javnom sektoru i penzije izajvio: „Bez mera koje smo preduzeli, Srbija bi bankrotirala (link).“

Nakon ove dve potpuno različite izjave, ja mogu samo da pitam premijera: Da li ste nas lagali u septembru ili nas lažete sada? Ili ste možda svojom nesposobnošću uspeli da napravite hiljade milja i Srbiju dovedete do ivice bankrota?

Kako nam se desio Vučić?

Odgovor na pitanje iz naslova je suština ovog bloga, ali osim toga pokušavam da klasifikujem oblik režima kakav danas postoji u Srbiji. Od 2012. godine u Srbiji ne postoji jasna institucionalna podela zaduženja i funkcija. Nakon izbora 2012. godine Aleksandar Vučić je osoba koja se pita za sve. Apsolutno sve. Ono što je ključno, on je 2014. godine na izborima ostvario neverovatan rezultat i dobio ogromnu podršku biračkog tela. Upravo je to tema. Kako nam se to desilo?

Vučićeva patetična ekonomska demagogija

Premijer Vučić je juče javnosti predstavio „mere štednje“ u još jednoj patetičnoj predstavi (link za vest o tome). Osim mera štednje, on je izneo plan ekonomskog oporavka, koji je sve osim plana. Makar plana koji može da ima mogućnost uspešne realizacije.

Manipulacija građanima Srbije - kredit koji ne može da zakrpi rupe

U četvrtak je konačno objavljen ugovor sa Etihadom. Ili neki od ugovora, ili novi ugovor. Na to se čekalo dosta dugo pored čestih najava. Na kraju je objavljen tek nakon što je BIRN došao do delova i objavio ih. Ipak, to nije tema ovog bloga jer se ovde bavimo nečim što je pomenuto na toj famoznoj konferenciji, a to je vest da su UAE uplatili milijardu dolara Srbiji kao pomoć budžetu. „Govoreći o milijardi dolara koju su Srbiji uplatili Ujedinjeni Arapski Emirati kao pomoć budžetu, Mali kaže da mi zahvaljujući tome nećemo morati da se zadužujemo i da nećemo imati problem sa likvidnošću do marta sledeće godine (link).“

Organizaciona neozbiljnost u vođenju finansija i privrede

Jedna od prednosti u radu svake vlade može biti kontinuitet u organizacionom smislu. Ovde pre svega mislim na ministarstva kao organe državne uprave, koja realizuju/izvršuju politike vlade. Od suštinske je važnosti da organizacija državne uprave bude izuzeta od pretumbavanja i organizacionih promena. Kao što znamo, broj i poslovi ministarstava nisu normirani u Ustavu i nakon svakih izbora broj i poslovi pojedinih ministarstava se menjaju, prekrajaju, dele i sl. (promenama zakona o Vladi i ministarstvima) Na taj način se gubi dragoceno vreme u uhodavanju, upoznavanju i uopšte u počinjanju bilo kakvog posla. Nakon izbora su se ranije ministarstva organizovala prema principu podele političkog plena između koalicionih partnera.

Altruizam je racionalan izbor

Teorija racionalnog izbora ukratko kaže da su ljudi racionalni i da odluke donose na osnovu troška i dobiti određenog (ne)činjenja, odnosno da će nešto učiniti ukoliko dobit prevazailazi troškove. Takođe, mnogi interpretiraju racionalnog čoveka kao usko sebičnog i tvrde da je altruistično delanje neracionalno ili iracionalno.

Pretpostavlja se da (Little, 1991: 44) racionalni pojedinac meri korisnost svakog od oblika delovanja i da preferira opcije koje će doneti rezultate sa većom korisnosti za njega (racionalni pojedinci žele da maksimizuju korist za sebe), kao i da su moguće promene preferencija i odnosa korisnosi za pojedince. Takođe, pitanje je šta su ciljevi ljudskog delovanja, odnosno koje to koristi žele racionalni pojedinci da ostvare, pa ciljevi mogu biti – novac (prihodi), slobodno vreme, obrazovanje i sl.

Čemu služe gradske opštine u Beogradu?

Grad Beograd ima 17 gradskih opština (GO) koje osniva Grad i koje vrše poslove iz nadležnosti Grada prema Statutu. Međutim, gradske opštine nisu jednice lokalne samouprave (JLS), iako neki autori tvrde da time što postoje politički izbori na nivou gradskih opština, da se one mogu okarakterisati kao jedinice lokalne samouprave. Ipak, ostaćemo pri stavu da nisu JLS, jer nisu autonomne i grad Beograd ih u svakom trenutku može izmeniti ili ukinuti. U svakom slučaju, pitanje koje postavljam jeste da li su nam gradske opštine potrebne u statusu kakav trenutno imaju? Kao argument u prilog tome da su gradske opštine potrebne navode se: a) spuštanje nadležnosti na najniži nivo; b) lokalna predstavljenost građana.

Pitanje plagijata jeste udar na državu!

Iz naslova se možda može naslutiti nešto sasvim drugačije nego što je poenta ovog bloga. Ali. U „odbrani“ doktorata ministra unutrašnjih poslova Nebojše Stefanovića, mogli smo čuti kako je to pitanje političke kampanje, političkog udara i sl. Aleksandar Martinović, poslanik SNS-a tvrdi (link) da je pokretanje pitanja plagijata doktorata Nebojše Stefanovića politički udar na ministra i vladu (negde su mediji preneli i da je rečeno da je udar na državu) sa ciljem da se zaustave promene u zemlji. Naravno, rekao je da je to i udar na predsednika vlade (jer kako nešto reći, a ne pomenuti premijera) koji želi da korenito menja stvari. Posebno je isticao kako je to politički udar jer su Stefanović i Vučić počeli da menjaju stvari i da reformišu policiju.

GSP - između trećine manje autobusa, aleve paprike i hektolitara alkohola

U prethodnom blogu na temu gradskog prevoza (link) sam pisao o tome koliko je sistem neefikasan i koliko košta građane Beograda kroz subvencije iz gradskog budžeta javnom preduzeću GSP Beograd i privatnim prevoznicima koji su integrisani u sistem. U poslednjih pet godina ukupni iznos subvencija jeste skoro 400 miliona evra. U tom blogu sam, u skladu sa najavom nove gradske vlasti da će sistem naplate vratiti pod okrilje Grada Beograda, pisao da je potrebno osmisliti mehanizme za bolju naplatu karata i povećanje prihoda jer gradski prevoz u Beogradu koristi veliki broj građana koji mogu da finansiraju sistem.

U poslednja dva dana stigle su najave za tri potencijalne mere. Jedna od njih je povećanje cene mesečne karte za studente, kao i uvođenje plaćanja prevoza na mesečnom nivou za penzionere. Da povećanje cena karata za ove kategorije građana ne bude kontra produktivno najavljena je i mera da će se povećati broj kontrolora u prevozu, a da će kontrolori biti prebačeni u sektor komunalne policije sa ovlašćenjima da legitimišu korisnike prevoza bez karte (link). Iz gradske vlasti smatraju da će ovom merom smanjiti broj švercera za 10% i da će na taj način uvećati prihode. Ova mera može imati pozitivne efekte na naplatu karata.