Zašto partije žele spajanje izbora? (republičkih, pokrajinskih i lokalnih)

Sinoć je objavljena vest (link) da su se sve partije složile sa inicijalnom idejom Srpske napredne stranke o istovremenom glasanju na svim nivoima (republički, pokrajinski i lokalni izbori). Mogućnosti za to postoje na proleće naredne godine kada je termin redovnih izbora na pokrajinskom i lokalnom nivou ukoliko se premijer odluči i za raspisivanje vanrednih parlamentarnih izbora (o čemu sam pisao još u martu, pogledati: ovde).

Prevremeni lokalni izbori? Jutro Online - Boban Stojanovic - (TV KCN 01.09.2015.)

Neefikasnost gradskih službi i BEOKOM servisa

Jedne večeri u Zemunu, vozeći se, točak od kola mi je upao u rupu. Pomislio sam : „Šta ovo bi?“ i nastavio sam svojim putem. Kada sam se vraćao, rešio sam da zastanem i pogledam u šta sam to upao. Tada sam video rupu na sred kolovoza u ulici Radoja Dakića u Zemunu. Ulica bi se u nekoj klasifikaciji od 1 do 5 na skali frekventnosti saobraćaja mogla svrstati na ocenu 3. Nije jedna od centralnih ulica, ali je ulica u kojoj svakodnevno prođe hiljade automobila. Rupa nije velike širine ni dužine, ali je izuzetno duboka. Što se može videti i na fotografiji. Tada sam video i da sam odštetio deo ratkapne na tom točku i da je rupa zaista opasna. Manje gume bi mogle biti probušene prilikom upada u rupu, a pomeranje trapa je sigurno. Vrlo su moguća i ozbiljnija oštećenja.

Pokrajinski i lokalni izbori pre roka?

Izmene zakona ne mogu biti opravdanje za lokalne izbore

Lokalni izbori se najavljuju već neki period. Licitira se sa datumima, najčešće se pominje 20. decembar. Iako ne postoji ustavna mogućnost za redovne izbore u decembru ove godine, kao jedno od obrazloženja zašto će se raspisati „redovni“ lokalni izbori nekoliko meseci pre roka, navodi se to što će se promeniti Zakon o lokalnoj samoupravi. „Nacrt Zakona o izmenama i dopunama Zakona o lokalnoj samoupravi“ koje je predložilo naldežno Ministarstvo državne uprave i lokalne samouprave je u fazi javne rasprave. U ovom blogu se osvrćem na dve stvari: 1) Koje promene nam donosi nacrt Zakona o izmenama i dopunama ZoLS, i 2) Da li se ove promene mogu uzeti kao obrazloženje za neophodnost raspisivanja prevremenih lokalnih izbora?

Razotkrivanje premijerovih selektovanih informacija - ekonomsko blagostanje i rast privrede?

U moru vesti koje dobijamo svakodnevno, jedna od ključnih – koja se iznova i iznova vrti, jeste da će Srbija ove godine ostvariti privredni rast od 0,5%, a možda i 1%. Premijer Vučić gotovo u svakoj izjavi ponavlja ovu konstataciju uz dodatak da je to pokazatelj ekonomskog oporavka Srbije.

Dok sam razmišljao o ovom blogu, morao sam da sa police skinem literaturu koja se bavi ekonomijom i makroekonomijom (Mankiw, 2004; Jakšić, Praščević, 2008; Jakšić, 2007; Vasiljević, 2008).

Da ne bih ušao u suvoparnost ekonomskih kategorija, ono čime se bavi ovaj blog se odnosni na tri stvari: definicija BDP-a i ekonomskog rasta, pitanje da li je BDP pravi i jedini pokazatelj „ekonomskog oporavka“ i upoređivanje BDP-a i stopa rasta u prethodnih par godina u Srbiji. Nećemo ulaziti u dodatna pojašnjenja realnog i nominalnog BDP-a, BDP-a po glavi stanovnika, korišćenja BDP deflatora itd.

PERSONALIZUJMO POLITIKU U BEOGRADU Jutro Online - Boban Stojanovic - (TV KCN 30.06.2015.)

Vaučeri za letovanje - ekonomski, društveni i politički efekti

Ne tako davno, u izbornoj kampanji 2014. godine je Mlađan Dinkić predlagao besplatna letovanja i zimovanja za osnovce (link), i sa tim predlogom je bio jedan od „šampiona“ te izborne kampanje. Pre dva dana smo dobili najavu iz Vlade Republike Srbije da će građani (penzioneri, nezaposleni i oni sa platom do 60.000 rsd) dobiti vaučere u vrednosti od 5.000 rsd koji mogu da iskoriste za smeštaj u domaćim turističkim destinacijama. Ideja sa vaučerima je deo kampanje da se letuje u Srbiji, da se novac troši u Srbiji i da se na taj način podstakne domaći turizam.

Subvencionisanje privrede je bio osnovni element svake ekonomske politike u prethodnih sedam godina. Sada smo prešli i na neku vrstu subvencionisanja građana. U trenutku kada se javni dug Republike Srbije približava brojci od 26 milijardi evra i kada se svake sekunde zadužujemo po 92 evra (izvor: link), pitanje je ekonomske opravdanosti ovakvog projekta. Pozivi da se letuje u Srbiji su jedna stvar i verujem da su dobronamerni, vaučeri su nešto sasvim drugo. Ukoliko pogledamo društvene kategorije koje su obuhvaćene ovim predlogom podela vaučera – jedini zaključak koji se izvlači jeste da je najmanje 3/5 stanovništva u ovoj kategoriji. Što znači da je potencijalni broj vaučera koje država može da podeli - ogroman.

Zanimljivosti beogradskog političkog života

Malo zanimljivosti iz političkog života gradskih opština i grada Beograda (na uzorku od 9 gradskih opština* + grad Beograd):

- Prosečan politički funkcioner/ka ima 44,7 godina.

- Najmlađi pol. funkcioneri su na Vračaru sa prosekom od 39 godina, a najstariji su na Čukarici sa 53,3 godine.

- U proseku, od petoro funkcionera - četvoro su muškarci i samo je jedna žena (ukupno 128 muškaraca i 32 žene).

- Najviše funkcionerki ima Vračar - njih sedam, najmanje ima Zemun - nijednu.

- Od deset predsednika opština/gradonačelnika i deset njihovih zamenika - devetnaestoro je muškaraca, samo je jedna žena (novoizabrana predsednica GO Vračar)

- Svih desetoro predsednika/ca opština/gradonačelnika ima najmanje visoko obrazovanje (sedmi stepen).

- Od deset njihovih zamenika njih troje ima srednje obrazovanje (četvrti stepen).

- U GO Vračar svih 16-oro političkih funkcionera ima visoko obrazovanje.

- U GO Zemun devet političkih funkcionera ima srednje obrazovanje, a sedam visoko obrazovanje. U GO Palilula osam političkih funkcionera ima srednje obrazovanje, dvoje ima više (šesti stepen), a šestoro ima visoko obrazovanje.

* Gradske opštine: Zemun, Novi Beograd, Vračar, Palilula, Zvezdara, Voždovac, Stari grad, Rakovica i Čukarica

Većinski VS. proporcionalni - uvek aktuelna rasprava

Rezultati izbora i raspodela mandata u Velikoj Britaniji na jučerašnjim izborima su ponovo otvorili nikada završenu raspravu o prednostima i manama izbornih sistema. Ovoj raspravi nikada neće ni biti kraja, jer zagovornici obe strane imaju argumente u prilog svojih stavova. Ključno pitanje u odabiru izbornog sistema jeste kakve političke „izlaze“ (posledice) želimo? Izborni zakoni i pravila prevođenja glasova u mandate su osnovna „pravila igre“ u jednoj političkoj zajednici.