Nova politička 2020. Izvesna samo - kriza

Tekst objavljen u NIN-u (broj. 3602 od 9. januara 2020. godine)

Nisam od onih koji beže od političkih najava, predikcija, predviđanja ili generalno promišljanja šta može da se desi. Često sam ispaljivao različite prognoze, nekada grešio, ali neretko bio u pravu. Politička dešavanja su takva da su zakonitosti i kauzalnosti retke, a predviđanja možete samo da zasnivate na nekoj od teorija i da se nadate da ste startne pozicije aktera i okolnosti dobro procenili. S obzirom na okolnosti koje ću zaista nazvati vanrednim – ipak ću u ovom tekstu preskočiti krajnja predviđanja, ali ću pokušati da ponudim nekoliko scenarija razvoja političkih dešavanja u godini koja je već tu i pre svega da otvorim pitanja i dileme koje ne znam kako će se zatvoriti. Ono što znam, za politikologe i novinare će godina pred nama sigurno biti zanimljiva, za sve političare poprilično neizvesna, a za građane može predstavljati godinu koja će im dati nadu da će se vanredno stanje završiti.

Intervju za Vreme 1.8.2019.

Još pre nego što su krajem novembra 2018. širom Srbije izbili protesti zbog politički motivisanog nasilja, politikolog Boban Stojanović predlagao je bojkot izbora. U tekstu u NIN-u pisao je da "učestvovanjem na ovakvim izborima, opozicija daje legitimitet izbornim uslovima i samom političkom poretku", te da bi opozicija "morala da kolektivno bojkotuje izbore i uskrati taj legitimitet".

Potom, Stojanović je bio deo stručne grupe koja je u ime učesnika protesta #1od5miliona tokom prve polovine 2019. napravila spisak zahteva za slobodne i fer izbore, koji se najviše bave medijima u izbornoj proceduri. Postepeno, ideja o bojkotu izbora dobijala je na snazi i sada – osam meseci nakon što ju je Stojanović izneo u NIN-u – aktuelnija je nego ikad. No, pre priče o bojkotu, sa Stojanovićem razgovaramo o "Omči za Srbiju" – tekstu objavljenom i u državnom mediju ("Večernje novosti"), koji najavljuje moguće ubistvo nekog opozicionog politika od strane zapadnih sila, e da bi se naudilo Vučiću.

Vucic’s Path Towards Competitive Authoritarianism

Koautorski tekst za The Globe Post: https://theglobepost.com/2019/04/29/serbia-vucic-orbanization/

Boban Stojanović and Fernando Casal Bértoa

Serbians are finally rising up against President Aleksandar Vucic’s regime. For the last five months, massive protests against his reign, and especially the use of political violence against the opposition, have taken place in the capital Belgrade and across the country.

Serbia’s road towards illiberalism is nothing new. Articles about the celebration of the country’s early 2016 parliamentary and 2017 presidential elections have shown how Serbia’s democracy is progressively deteriorating, and how Vucic’s change from prime minister (more powerful) to president (more figurative) could even lead to the collapse of democracy in Serbia.

While democracy might not have collapsed yet, one thing is certain after seven years of Vucic’s reign characterized by his party’s capture of institutions, media, and the public sector: Serbia is no longer a “defective democracy,” but rather a “competitive authoritarian” one.

Partije i (ili) pokreti

Autorski tekst za NIN: http://www.nin.co.rs/pages/article.php?id=118692

U poslednjih nekoliko godina građanski pokreti su postali sve učestalija forma političkog okupljanja. Prvo moramo da pokušamo da odgovorimo na pitanje šta su građanski pokreti, zašto su pokreti, a ne partije i šta bi u stvari bio cilj tih građanskih pokreta? Da li su pokreti kritičari društva, predlagači politika iz sfere civilnog društva, borci za unapređenje kvaliteta života ili su ipak politički subjekti? Odnosno, šta bi bila ta razlika između pokreta i partija i na koji način se ona percipira kod nas?

Utisak nedelje 14.04.

Protesti: Dokle smo stigli posle dva meseca?

"Siguran sam da je Vučić već imao neke "neprijatne" i upozoravajuće razgovore sa međunarodnim akterima, čemu svake nedelje doprinosi opširno izveštavanje stranih medija. Opozicija kroz veću aktivnost na međunarodnom planu mora učiniti da taj pritisak postane još jači."

Već osam subota građani Beograda šetaju protiv aktuelne vlasti. Za to vreme protesti su zahvatili i preko 50 drugih gradova i opština u kojima građani svake nedelje iskazuju nezadovoljstvo situacijom u Srbiji. Do pre samo dva meseca politička situacija izgledala je potpuno drugačije, a, ako pogledamo godinu ili dve unazad, onda tek možemo govoriti o promenama. Sve ovo ukazuje na elemente tranzicionog društva, neukorenjenih demokratskih institucija, reverzibilnog talasa demokratizacije i niske institucionalizacije partijskog sistema.

Buđenje opozicije – šta dalje?

Prethodne subote u Beogradu je održan protest protiv političkog nasilja nakon što je Borko Stefanović napadnut u Kruševcu, a na sam protest je pozvao Savez za Srbiju (SzS), kao najveći opozicioni akter (a skoro pa i jedini). Deluje da je protest iznenadio čak i same lidere SzS i izgledalo je da zaista nisu očekivali ovoliki broj ljudi na protestu, uz sve organizacione probleme oko govornika i sl. Kada kažem da se opozicija “probudila”, tu mislim kako na ukrupljivanje i formiranje SzS, ali pre svega na buđenje opozicionih birača što je vrlo verovatno i bitnije. Nakon svega što se dešava u Srbiji i što se dešavalo u prethodnih nekoliko godina, protest u subotu je izuzetan korak napred koji se može tumačiti kao buđenje opozicije i njenih birača. Teško je ujediniti opoziciju, još teže opozicione birače – ali je izgleda situacija u Srbiji otišla predaleko.

Bojkot svih izbora jedina racionalna odluka

Autorski tekst za NIN:
http://www.nin.co.rs/pages/article.php?id=116952

U decembru će se održati lokalni izbori u četiri opštine u Srbiji. U Lučanima će se održati redovni lokalni izbori, dok su u preostale tri opštine (Kladovo, Kula i Doljevac) prema dostupnim podacima izbori raspisani mimo pravila i suprotno Zakonu o lokalnoj samoupravi. Odluka da se ovi izbori raspišu je isključivo politička i došla je od strane vladajuće partije i više je nego jasno da su u preostale tri opštine izbori raspisani kako opozicija ne bi mogla da izađe na njih i kako bi se manipulisalo izbornim rezultatima. Savez za Srbiju, kao najveći opozicioni akter je najavio da će učestvovati na regularnim izborima u Lučanima, a da na ostalima neće učestvovati, odnosno da će ih bojkotovati jer su neregularni. Nema dileme da će SNS pobediti u sve četiri opštine, ali je mnogo drugačije kada predstavite rezultate SNS-a iz sve četiri opštine zajedno, a npr. Saveza za Srbiju samo iz Lučana. Već vidim kako će u tu nedelju uveče Vučić izgovoriti da je SNS osvojila nekoliko desetina hiljada glasova u ovim opštinama, a kako je cela opozicija okupljena u Savez osvojila par hiljada.

Mladi žele da odu (intervju za nedeljnik Vreme)

Intervju za nedeljnik Vreme. Dostupan na linku: https://www.vreme.com/cms/view.php?id=1639275

"DVE TREĆINE MLADIH NE SMATRA DA JE DEMOKRATIJA NAJBOLJI OBLIK VLADANJA. ALI, KADA RAZMIŠLJAJU O DEMOKRATIJI, ONI JE NE POVEZUJU SA TEMELJNIM DEMOKRATSKIM VREDNOSTIMA VEĆ STANJE U ZEMLJI VEZUJU ZA RAZOČARANOST REZULTATIMA SVIH VLADA KOJE SU DOŠLE POSLE PETOG OKTOBRA"

Za "preletanje" biće krivi partijski lideri

Autorski tekst za Danas - LINK

Izbori za odbornike Skupštine grada Beograda će se održati 04. marta, a odbornici će nakon izbora izabrati kompletno izvršno rukovodstvo (gradonačelnika, zamenika gradonačelnika, članove gradskog veća).

Na izborima se ne biraju direktno ni gradonačelnik (koji se bira posredno u Skupštini grada), ali ni odbornici. Njih kandiduju političke partije, koalicije političkih partija i grupe građana, što znači da se oni biraju sistemom zatvorenih (partijskih) lista. Birač, kada glasa, zaokružuje samo ime liste, bez glasanja za bilo kog pojedinca. Odborničke mandate dobijaju kandidati prema redosledu na listi. Tu dolazimo do ključne teme ovog teksta. Opozicioni politički subjekti koji budu učestvovali na izborima, kao početak svoje borbe za Beograd i promenu vlasti – moraju odgovorno i pažljivo da sastave izborne liste, kako ne bi dozvolili da se izborna volja građana Beograda nakon izbora preinači. Drugim rečima, opozicija ne sme da dozvoli da se na beogradskim izborima desi situacija da rezultati izbora i matematika budu takvi da opozicija može da formira vlast, a da uz pomoć odbornika koji su izabrani na opozicionim izbornim listama aktuelna vlast dobije još četiri godine vladavine. Zato, prilikom sastavljanja izbornih lista, opozicioni lideri i najuže rukovodstvo svih političkih subjekata imaju najveću odgovornost.