Iskustvo sa birokratijom Vol. 2

Osnivač sam jedne nevladine organizacije, pre se može reći profesionalnog udruženja - grupe koja (će da) se bavi javnim politikama. Međutim, imamo ozbiljnih birokratskih problema u registraciji koje su nas koštale vremena i truda uloženog u pisanje i pripremu budžeta za dva ozbiljna projekta. Nakon velikog iznenađenja koje nam je APR priredio oko ovlašćenih lica i traženja potvrde  o onome što ti piše na ličnoj karti (videti o tome na ovom postu) došli smo da još većeg paradoksa.

Posle predate celokupne dokumentacije nakon konsultacija sa pravnom službom APR-a koja je rekla da je sve „u redu“ dobili smo obaveštenje da je predmet odbijen. Kada smo proverili zašto je odbijen dobili smo obrazloženje:

„Statuti nisu predati u originalu u tri primerka. Potrebno je dostaviti originale ili overene fotkopije.“

Imajući u vidu da statut nije dokument koje izdaje/overava neki organ uprave već ga NVO usvaja na osnivačkoj skupštini i preko ovlašćenih lica predaje u APR i na taj način on postaje validan, a aktom registracije i dobijanjem rešenja postaje zvaničan statut organizacije upisane u registar, otišao sam u APR sa ciljem da vidim šta to prestavlja ORIGINAL statuta. Naravno, prilikom predaje dokumenata mi smo jedan primerak odštampali, a ostale fotkopirali.

Službeno lice u APR-u na moje pitanje da mi pojasni pojam „originala“ mi je rekao da smo 1 primerak predali u originalu (odštampan), a da ostala 2 nisu bili originali  (već fotokopije) i da smo zato odbijeni. Opet ponavljam, statut nije dokument koji nam je neko izdao, ne sadrži pečat ili potpis, niti bilo šta čime bi se kopiranjem moglo manipulisati. Samo je poenta da sva 3 budu odštampana (nijedan kopiran). A još veći paradoks jeste pojam „overene fotkopije“, to bi značilo da vi odštampate statut na računaru, 2 primerka iskopirate i onde platite preko 1.000 rsd da vam overe ono što ste vi lično odštampali. Šta reći?

Sve u svemu, zbog toga što smo nešto iskopirali - a nismo odštampali, APR je odlučio da odbije zahtev i vrati nas na početak. Da ne zaboravim da novac za podnošenje zahteva za upis u registar moramo ponovo da uplatimo, kao i da ponovo dostavimo uverenje o prebivalištu i overenu fotokopiju lične karte o kojima sam pisao u prethodno blogu.

Birokratske procedure i pravila očigledno imaju samo jedan cilj: a to je da budu neefikasne i usporavajuće. Svaka čast, uspevaju u tome!