Koaliciona vlast u Zemunu uprkos apsolutnoj većini SNS-a?!?!

Na izborima za odbornike u GO Zemun 02. juna lista „SNS - Aleksandar Vučić“ je osvojila 51,83% glasova, odnosno 39 od 57 odborničkih mandata, ili apsolutnu većinu dovoljnu za formiranje skupštinske većine i samostalno vršenje izvršne vlasti. Osim SNS-a, odborničke mandata su osvojili liste: „Ivica Dačić - SPS-PUPS-JS-SDPS-PV“ - 8 mandata, lista „Demokratska stranka - Sava Jerković“ - 6 mandata, i lista „DSS-Dveri - Vojislav Koštunica“ - 4 mandata.

Iako održani po proporcionalnom izbornom sistemu (1 izborna jednica, izborni prag 5%) koje pretpostavljaju politiku koaliranja nakon izbora (nijedna partija ne osvaja većinu, ulazi se u pregovore i dogovore oko formiranja vladajuće većine), desilo se to da je jedna partija (ne lista - bez koalicija, sama partija) osvojila apsolutnu većinu glasova i odborničkih mandata, što znači da smo nakon proglašenja rezultata izbora znali kako će izgledati skupštinska većina i ko će kreirati izvršne organe i voditi javnu politiku (što je inače karakteristika većinskih izbornih sistema, i gotovo nikad se ne dešava u proporcionalnim). Ovakvi rezultati izbora pre svega omogućavaju legitimitet izabranoj vlasti (nema koalicionih dogovora, pregovaranja i usaglašavanja politika, kadrova i sl.) jer znaju šta su ponudili građanima i dobili su podršku za to bez ikakvih organičenja.

Međutim, šta se dešava? Već na drugoj sednici skupštine opštine, na kojoj se biraju izvršni organi, dobijamo nešto sasvim neočekivano. U prethodnom mandatu (2009. - 2013.) GO Zemun su u koaliciji vodili SNS-DSS-SPS-PUPS-JS. Nakon izbora 2013. godine, iako je SNS osvojila većinu odborničkih mesta, opet imamo koalicionu vlast u Zemunu, jer je SNS odlučila da u okviru izvršnih organa i drugih pozicija funkcionera (sa poprilično visokim platama) zadrže prethodne koalicione partnere. U prethodnom periodu, SPS je imala zamenika predsednika opštine - ovaj put su ostali bez te pozicije, ali imaju zamenika predsednika skupštine opštine, kao i (koliko mi je poznato, a moguće je i više) sigurno jednog člana opštinskog veća. Takođe, kako je konstatovano na drugoj sednici skupštine opštine odbornički mandat zbog prelaska na drugu funkciju je ukinut i još jednom članu SPS-a (u prethodnom periodu članu veća), kao i članu DSS-a (u prethodnom periodu pomoćniku predsednika opštine).

Koji su razlozi da SNS ostavi dojučerašnje partnere u vlasti i na pozicijama koje donose sasvim solidnu moć i prihode?

Opcija 1. Na ovaj način SNS skida odgovornost za sebe, jer jednopartijske vlade (lokalne vlasti) imaju jasno lociranu odgovornost za (ne) učinjeno koju građani mogu da kazne. Ipak, građani znaju da je SNS osvojio većinu odborničkih mandata i da nema potrebe da za bilo koju odluku traži odobrenje drugih partija, te ovu opciju smatram manje izvesnom.

Opcija 2. Kartelizacija Zemuna - u teoriji kartel partija (Katz; Mair, 1995) se na ove tendencije gleda kroz nekoliko ključnih tačaka. Partije postaju deo državnog aparata, one traže subvencije od države (javno finansiranje), ali i ključno - smanjenje konkurencije, kao i formiranje stanja u kome poraz ili pobeda na izborima ne znače mnogo, odnosno formira se kartel partija u kojem sve partije dele resurse i opstaju na političkoj sceni. Ovde je bitna uloga lokalnih političara, koji su do juče sedeli zajedno u koaliciji. Kac i Mer tvrde da političari shvataju svoje političke protivnike kao kolege profesionalce, koji su vođeni istom željom za sigurnošću zaposlenja, i posmatraju ih kao kolege sa kojima će morati dugoročno da sarađuju u radu, pa su u skladu sa tim zadržali svoje partnere u vlasti iako to nisu morali da urade. Naravno, ostaje pitanje uloge centrale SNS-a u ovom procesu, pre svega jer je za predsednika GO Zemun izabran dugogodišnji prvo vozač, a zatim i šef kabineta Aleksandra Vučića, te se ova kartelizacija Zemuna može povezati sa interesima republičke koalicije.

Opcija 3. Neki raniji dogovori, moguće ucene i zajednički privatni poslovi lokalnih političara iz različitih partija. SNS je očigledno pronašao interes da u okviru vlasti u Zemunu zadrži i koaliciju oko SPS-a i DSS. Trošak deljenja vlasti sa njima je očigledno manji od mogućeg troška bez njih, a šta je razlog za to - možemo samo da naslućujemo.

Posmatrajući sve tri opcije, nije jasno šta je ragloz proširivanja koalicije i zadržavanje partnera iz koalicije oko SPS-a i DSS, ali je evidentno da građani na izborima nisu glasali za koalicionu vladu, već su želeli jednopartijsku vlast SNS-a. Sve u svemu - partije se igraju politike, a građani zbog toga trpe.

Katz, Richard; Mair, Peter (1995), „Chaning Models of Party Organization and Party Democracy:  The Emergence of the Cartel Party“, in: Party Politics, Vol.1; No.1, London: Sage.