Kako funkcioniše privreda u Srbiji jako se dobro vidi na
primeru proizvodnje i prodaje malina. Vest (link) koju sam pročitao u petak o
tome da je uništen veliki deo roda malina je još jednom pokazala deo sadašnjeg
privrednog mehanizma.
Pre svega, kada se radi o malinama potrebno je prikazati
neke osnovne podatke. „Proizvodnja maline je značajna baza poljoprivrednog
razvoja u nekim delovima Srbije, naročito u zapadnom delu naše zemlje. Preko
200.000 stanovnika Srbije se bavi proizvodnjom ovoga voća. Razvijenije zemlje
Evrope su izuzetno zainteresovane za otkup ovog voća, pa se oko 95% roda maline
izvozi. Površina na kojoj se uzgaja malina je 15 000 hektara, pa smo prema ovoj
statistici na drugom mestu u Evropi (Čolić, 2013: 1).“
Kao što podaci pokazuju, malina je proizvod za kojim
postoji tražnja, međutim javlja se problem na relaciji od proizvodnje maline do
skladištenja pa do distribucije. Ono što
je pre svega prvi problem, to je pitanje skladištenja i tu glavnu ulogu imaju
vlasnici hladnjača (u daljem tekstu: hladnjačari). Oni su u Srbiji udruženi
i drže jednu vrstu monopola (ista otkupna cena, ne postoji konkurencija).
Poenta je da se cena ne formira tržišno, već praktično jedna dobro organizovana
grupa hladnjačara određuje otkupnu cenu. Gotovo
svake godine su proizvođači malina (u daljem tekstu: malinari) nezadovoljni tom
cenom i iz godine u godinu se dešavaju određene vrste protesta, prosipanja i
gaženja malina, blokade puteva i sl. uglavnom sa (čuvenom) porukom „DRŽAVA D’URADI
NEŠTO“, a to nešto je uglavnom bio zahtev da država subvencioniše razliku
između otkupne cene koju traže malinari i koju nude hladnjačari. Postojale
su inicijative i da se formiraju određene asocijacije malinara koje bi za cilj
imale između ostalog i izgradnje hladnjača ne bi li se ukinuo monopolistički
položaj koji imaju hladnjačari.
Ipak, u celoj ovoj priči se javljaju dva fenomena. Prvi
je taj da dobro organizovana grupa hladnjačara koristeći svoj monopolistički
položaj može da određuje otkupnu cenu maline. Sa druge strane, problem
kolektivnog delanja je očigledno prisutan kod malinara i oni svake godine imaju
problem sa prodajom malina. Paradoks je u tome što se malinari opredeljuju za
strategiju da je neophodno da ih država zaštiti, pa se tako u svim inicijativama
za formiranje asocijacije malinara kao prvi cilj izdvaja dobijanje subvencija
od države. I tada malinari često rešavaju problem kolektivnog delanja, ali na
ad hoc način, izvlačenjem subvencija od države.
Ekonomija zasnovana na subvencijama! To je fenomen države
Srbije. Iako postoji tražanja za svakom
malinom koja se proizvede u Srbiji i na kojoj može odlično da se zarađuje, ovde
se stvorio sistem koji jedan takav posao moraju da plaćaju poreski obveznici.
Sa jedne strane hladnjačari koriste svoj položaj i otkupljuju maline po nižim
cenama. Sa druge strane, malinari na kraju (nakon protesta, blokada puteva itd.)
prodaju maline po traženoj ceni jer država subvencioniše razliku u otkupnoj/traženoj
ceni. Država ne štampa novac, da bi
subvencionisala malinare, taj novac mora da uzme od poreskih obveznika, svih
građana Srbije. Na taj način, malinari rešavaju svoj problem time što
unosan posao subvencionišu poreski obveznici, a hladnjičari dodatno profitiraju
jer koristeći monopolistički položaj plaćaju nižu cenu maline proizvođačima jer
država pokriva razliku. I jedni i drugi
na kraju dobro zarade (hladnjačari mnogo više), a sve to plaćaju poreski
obveznici koji teško žive plaćajući ogromne poreze.
Na ovu priču nadovezujem i vest od petka. Smatra se da je
sneg u aprilu uništio rod maline u vrednosti od 15 miliona evra. Ono što se prvo moglo čuti od malinara
jeste da se "nadaju da će im država pokriti tu štetu" (ponavljam, država =
poreski obveznici, svi mi). I to je jedini vid odgovora malinara na mogućnost propadanja roda maline. Nikakvo osiguranje roda kada se posadi. Ništa. Jedini vid zaštite vide u novcu poreskih obveznika.
Svaki biznis je rizičan. Kada otvarate frizerski
salon u Beogradu suočavate se sa rizikom neuspeha i propasti. Ako krećete da
uvozite automobile suočavate se sa tim rizikom. Ako proizvodite roletne imate
rizik da će posao propasti i da ćete biti na gubitku. Ako gajite kukuruz, žito
ili maline rizik je da rod neće uspeti i da će propasti. Međutim, ako ne propadne - profit i uspeh su samo
vaši, privatni. Sve što zaradite na onom poslu koji ste ste pokrenuli je
vaše (naravno kada se odbiju porezi). Ali, morate i da snosite sami rizik posla
i neuspeh ako do njega dođe. Ukoliko propadne frizerski salon u Beogradu ne
mogu svi građani, poreski obveznici snositi posledice. Isto je i sa malinama. Ukoliko je profit od malina kada dobro rode
- privatni, onda i šteta koja nastaje zbog snega mora da bude - privatna, a ne
javna. Privreda zasnovana na tome
da kada posao dobro funkcioniše, da je profit privatni, a kada nastaje gubitak
da je on javni (da ga pokrivaju svi poreski obveznici), ne funkcioniše. Posledice
ovakve privrede svi vidimo.
Čolić, Ivana (2013), Problem kolektivnog delanja - primer sprskih malinara, završni esej na predmetu Javni izbor.
Čolić, Ivana (2013), Problem kolektivnog delanja - primer sprskih malinara, završni esej na predmetu Javni izbor.
3 comments:
Svaka čast za tekst. Kratko, jasno i ubedljivo. Ovakve stvari treba osvestiti ljudima.
Хвала за чланак који је користан из разлога јер објашњава гдје је суштински проблем у случају "малинара".
Ја бих само додао нешто, али не као критику чланка већ чисто као размјену мишљења.
Чињеница је да су "хладњачари" и локалне власти овде криминалци (кратко и јасно).
Чињеница је да народ (у овом случају малинари) имају слабу свијест о појму "држава". Нема свијести о томе да сам ја, моја супруга, комшија и сви око мене у ствари држава.
Међутим у овом чланку се заборавља критиковање, не државе како би то неки рекли, већ конкретних људи који су на позицијама у врху власти. То је прије био Борис Тадић а сада је Александар Вучић и ЊЕГОВА Влада.
Неки ће рећи није то његов ресор или дужност. Тачно је да није, као што није и спашавање људи из снијега и поплава и возање у чамцима и лично уручивање помоћи. Његов посао и одговорност (прије свега) је управљање државом и друштвом. Тако је барем аутор овог чланка написао у мастер раду ;)
Дакле ајде да преиспитамо прво за кога гласамо, а затим шта су ти за које смо гласали обећали у предизборној кампањи а затим шта раде након добијених избора.
Поздрав свима и памет у главу!
Р.S.
можда се ово не уклапа у концепцију чланка, али мислим да је битно да се помене главни кривац, или боље речено најодговорнији у свему овоме. А ово није једини случај организованом криминалу у државним органима...
Post a Comment