Preduzetništvo, regulacija i korupcija - kafići u Srbiji

Generalno svi znamo da država previše reguliše svaki deo našeg života. Međutim, dok ne uđete dublje u neku temu ni ne znate ustvari koliko je regulacija u Srbiji otišla predaleko. Danas sam se prvi put upoznao sa nekim stvarima i mogu samo da kažem da je jedini zakljukač da uopšte ne treba da nas čudi zašto je preduzetništvo na nivou na kom jeste i zašto ne postoje zdravi uslovi za razvoj biznisa kod nas.

Mladi u politici - dvostruki standardi

Čitao sam dosta komentara na račun Nikole Selakovića, koji će po svemu sudeći biti novi ministar pravde. To su uglavnom negativni komentari na račun njegovih godina (29). Negativni komentari uglavnom stižu od članova Demokratske stranke ili od, što mi je posebno čudno, mladih aktivista nevladinih organizacija.

Saveti za studiranje

Uz malo truda i posvećenosti, lako se može završiti fakultet. Naravno, potrebno je pre svega imati snage, volje i pre svega cilj. Međutim, čim ste upisali fakultet - pretpostavljam, s razlogom, da postoji cilj da se on završi.

Kako da budete uspešan student? Moji saveti su sledeći:

1. PREDAVANJA - obavezno da se ide na predavanja. Predavanja svakako ne traju puno, naravno u zavisnosti od kvaliteta predavača mogu da budu veoma zanimljiva, ali i veoma dosadna. Međutim - izdržite. Na predavanjima možete čuti mnoštvo podataka koji će vam kasnije pomoći da lakše savladate literaturu. Osim toga, možete čuti korisne primere i sl, koje možete da upotrebite na usmenom ispitu, a profesori vole kada studenti dolaze na predavanja i kada su aktivni na istim. Ne zaboravimo da studiramo "po bolonji", predavanja su obavezan deo nastave i trebalo bi da nose i određeni deo bodova. Međutim, čak iako niste zainteresovani da učestvujete, makar dobro slušajte, nešto od toga će vam sigurno pomoći da savladate literaturu.

Zašto mislim da će Mlađan Dinkić dugoročno gledajući pogrešiti sa ulaskom u vladu

Smatram da će Mlađan Dinkić (URS) ulaskom u vladu sa koalicijama okupljenim oko SNS-a i SPS-a dugoročno sebi napraviti problem, odnosno da će nakon narednih izbora definitivno otići u zasluženu istoriju.

Zašto tako mislim:

Pravo na slobodu mirnog okupljanja i slučaj Parade ponosa 2011. godine

LINK za pdf

Uvod

     Ovaj rad se bavi pitanjem da li je rešenjem Ministarstva unutrašnjih poslova da zabrani održavanje skupova za 01. i 02. oktobra 2011. godine (među kojima i Paradu ponosa zakazanu za 02. oktobar) prekrešno pravo na slobodu mirnog okupljanja. Rad ima za cilj da prikaže da ovo rešenje nije doneto u skladu sa međunarodnim deklaracijama i konvencijama koje je Republika Srbija ratifikovala i na sebe preuzela obavezu izvršavanja, kao i da nije u skladu sa unutrašnjim pravnim poretkom.

     Zanimljivo je reći da je ovo četvrta parada koja je pokušana da se održi, a da je samo jedna zaista i održana; jedna je prekinuta nasiljem, jedna je otkazana jer je usled nemogućnosti policije da garantuje bezbednost na predviđenom mestu predložena promena lokacije, a poslednja iz 2011. godine je zabranjena i na nama je da u radu prikažemo kako je Republika Srbija rešenjem o zabrani parade načinila povredu ljudskih prava.

Mogući scenariji vlade DS - SPS - LDP

     Sve je izvesnije da će Vladu RS formirati ove tri koalicije u kojima su najveće partije DS, SPS i LDP. Na prvi pogled to bi bila vlada koja je koherentna u nekim pitanjima, ali u mnogima ne. Svakako, "evropski put" bi bio potvrđen i to je možda i najveća stvar oko koje bi vlada bila jedinstvena. Sve ostalo je upitno. 

"Krađa izbora" - lako je dokazati!

SNS nam je pokazao džak sa "nekim" listićima (pri tom je Toma rekao da su bez holograma - znači nisu važeći, odnosno nisu "maznuti" sa biračkog mesta). Tvrde da je bilo krađe i da su zapisnici prepravljani na putu od biračkog mesta do izborne komisije. 

Ovako:

Kopiju zapisnika sa svakog biračkog mesta dobijaju predstavnici četiri prvoplasirane liste (kandidata)... Znači, SNS ima minimum 95% kopija zapisnika sa biračkih mesta, ako ne i svih 100%.

Od izborne ka konsolidovanoj demokratiji: Srbija 2000 - 2011

Skraćena verzija teksta objavljena (pod nazivom: Nekonsolidovana Srbija) u časopisu: Slobodni student (Vol.2, No.8), oktobar 2011. godine, str. 14 - 15. link za časopis

_____

    Republika Srbija je u oktobru 2000. godine iz jedne vrste kompetativnog autoritarizma prešla u politički režim koji se zove demokratija i u kome se na vlast dolazi tako što se konkurentskom borbom politički akteri bore za glasove građana. Demokratizaciju jednog političkog sistema karakterišu tri faze: liberalizacija, tranzicija i konsolidacija. Srbija je uspešno prebrodila prve dve faze, ali danas 2011. godine mi se čini da smo i dalje poprilično daleko od konsolidovane demokratije što  i jeste cilj svakog demokratskog procesa i svake reforme političkog sistema od 2000. godine pa do danas. Samo postojanje poštenog i fer  izbornog procesa čini samo osnovni preduslov za uspostavljanje konsolidovane demokratije koja zahteva mnogo više od poštenih i fer izbora kako se definiše izborna demokratija.

     Među politikolozima koji  izučavaju demokratizaciju poseban trag su ostavili autori poput Linca i Stepana koji su konsolidovanu  demokratiju objasnili pomoću pet interaktivnih arena koje se prožimaju i koje su neohodne da bi se demokratija konsolidovala. Sledeći njihov teorijski okvir predstaviću koliko je Srbija za 11. godina uradila ne bi li postala kondolidovana demokratska država. Nažalost, rezultati pokazuju da se ide ka tome, ali i dalje jako sporo i možemo reći da smo daleko od konsolidovane demokratije.

Univerzalni standardi ljudskih prava?

(...)

"Nerealno  je  očekivati  od  ovog  pristupa  da  izdejstvuje  potpunu  saglasnost  o  tumačenju  i  primeni standarda,  svejedno  da  li  standarda  u  pogledu  postupanja  i  kažnjavanja  ili  bilo  kog  drugog  ljudskog prava. To očekivanje bi pretpostavljalo da postoji tumačenje oko kojeg se treba složiti. Ako razmišljamo o  tumačenju  koje  bismo  voleli  da  pretočimo  u  normu,  to  će  verovatno  biti  ono  tumačenje  koje  je formulisano  u  okviru  naše  kulture.  Dalja  refleksija  o  tome  kakav  bi  bio  naš  stav  prema  tumačenju nastalom u okviru neke druge kulture ilustruje neodrživost ove pozicije. 

Kako mediji ISKRIVLJUJU (kreiraju) vesti? PR Days i Slavica Đ. Dejanović!

    U toku nedelje sam bio učesnik seminara PR Days 2012 na FPN-u. U sredu je predavač bila predsednica Narodne skupštine RS ( i v.d. predsednika) - Slavica Đukić Dejanović na temu Imidža Narodne skupštine. Između ostalog, kao neizbežna tema, govorilo se o izbornoj kampanji, a neko od studenata je postavio pitanje i izbornog sistema. Ovo predavanje su ispratili mediji i uglavnom se oslonili na taj deo predavanja (iako je to ipak bio samo odgovor na pitanje) oko izbornog sistema, pa je čak i naslov na b92 "Pravi izbori kada se glasa za ime". Sličan tekst preuzet od agencije Tanjug preneo je i Mondo.