U lice cenzuri

U danima kada, usled nemara, nesposobnosti i neodgovornosti vlasti, hrabri i humani građani preuzimaju funkcije države i pomažu unesrećenima iz poplavljenih i ugroženih područja – vlast troši vreme i energiju na kršenje slobode izražavanja, napadajući i gaseći internet stranice koje pozivaju na odgovornost.

Za samo nekoliko dana, privremeno su onesposobljeni blog „Druga strana“ i portal „Teleprompter“, a obrisan je ceo blog Dragana Todorovića na portalu „Blica“ nakon što je Todorović preneo tekst u kome se navode razlozi za ostavku Aleksandra Vučića. Prinuđeni smo da pretpostavimo da će sličnih primera cenzure biti i ubuduće.

Gradski prevoz u Beogradu – budžetska rupa bez dna

Blog objavljen na sajtu Grupe za analizu i kreiranje javnih politika (www.gajp.org) u okviru Policy Ponedeljka.

Politika linijskog prevoza putnika na teritoriji Grada Beograda, ili kako se popularno naziva – gradskog prevoza proizvodi posledice koje predstavljaju veliku štetu Gradu Beogradu.

Veliki problem u funkcionisanju ove politike vidimo i kroz rashode grada koji odlaze na subvencionisanje gradskog prevoza.

Ono što se moglo čuti od novog gradonačelnika i gradskog menadžera jeste da je problem bio u samom Bus plus sistemu i da je potrebno sistem naplate vratiti pod okrilje grada i da je to rešenje za problem slabe naplate karata i visokih subvencija.

Jednostavno, veliki deo građana će se švercovati – neće plaćati kartu, sve dok ne moraju. Ono što Grad Beograd mora da osmisli, to je skup pravila i da ih implementira na taj način da švercovanje neće biti moguće, odnosno da će svako ko koristi gradski prevoz kao uslugu – tu uslugu morati i da plati.

Opcija ima dosta i naš predlog gradskoj upravi jeste da sprovede analizu svih mogućih mera, uporedi troškove tih mera i pokuša da predvidi njihove efekte i efikasnost.

Ceo tekst pročitajte na sledećem linku:  Gradski prevoz u Beogradu – budžetska rupa bez dna

Funkcionisanje srpske privrede: profit privatni, gubitak javni

Kako funkcioniše privreda u Srbiji jako se dobro vidi na primeru proizvodnje i prodaje malina. Vest (link) koju sam pročitao u petak o tome da je uništen veliki deo roda malina je još jednom pokazala deo sadašnjeg privrednog mehanizma.

Pre svega, kada se radi o malinama potrebno je prikazati neke osnovne podatke. „Proizvodnja maline je značajna baza poljoprivrednog razvoja u nekim delovima Srbije, naročito u zapadnom delu naše zemlje. Preko 200.000 stanovnika Srbije se bavi proizvodnjom ovoga voća. Razvijenije zemlje Evrope su izuzetno zainteresovane za otkup ovog voća, pa se oko 95% roda maline izvozi. Površina na kojoj se uzgaja malina je 15 000 hektara, pa smo prema ovoj statistici na drugom mestu u Evropi (Čolić, 2013: 1).“

Sistem zapošljavanja nastavnika kao prepreka kvalitetnijem obrazovanju

Unija sindikata prosvetnih radnika Srbije (USPRS) je u toku nedelje zatražila od Ministarstva prosvete da izmeni Uredbu o zapošljavanju u obrazovanju jer je neprimenjiva i štetna za budžet (link). Ukratko, u saopštenju traže da se formira lista zaposlenih nastavnika koji nemaju puno radno vreme i koji bi se bez konkursa primali na upražnjena mesta nastavnika, a ne da se u prosvetu bespotrebno zapošljavaju nova lica. Takođe, navodi se da se prvo mesta moraju popunjavatu sa liste tehnoloških viškova, a onda zaposleni sa nepotpunim radnim vremenom, a tek na kraju bi se otvorila mogućnost o zaposlenju novih ljudi. Gledajući iz ugla sindikata, potpuno racionalan zahtev jer time žele da zaštite (verovatno) svoje članove kojima preti opasnost da ostanu bez posla i one koji nemaju puno radno vreme, a od kojih sindikat ima korist.

Zašto strateško glasanje 16. marta nije racionalno (Dušan Vučićević)

Gost autor: Dušan Vučićević (asistent na Fakultetu političkih nauka Univerziteta u Beogradu i istraživač-pripravnik Instituta za političke studije)

Ovo nije blog koji treba da vas ubedi da glasate za izbornu listu Saše Radulovića. Nije, jer me ne interesuje za koga ćete glasati. Ovo nije ni blog u kome se tvrdi da strateško glasanje ne postoji. Nije, jer na različitim horizonitima i u različitim tipovima izbornih sistema ljudi glasaju strateški. Ovo je, pre svega, blog koji treba da vam ukaže da strateško glasanje nije racionalno, iako možda verujete da jeste. Nije, jer ako već donesete odluku da na izbore izadjete i da je trošak odlaženja do biračkog mesta manji od koristi koju od tog čina imat, racionalna odluka jeste da glasate za partiju koja predstavlja vaš prvi izbor.

Institucija obaveznog glasanja i sutrašnji izbori - Dosta je bilo

Blog je mešavina predistraživanja na temu "Institucija obaveznog glasanja - potencijalni politički efekti u Srbiji" (koje pripremam za međunarodnu konferenciju Političko komuniciranje i izborno ponašanje u Milanu) i lične poruke namenjene pre svega onima koji ne planiraju da sutra izađu na izbore.

Šta predstavlja institucija obaveznog glasanja? Prosto rečeno to znači da svaki punoletni građanin sa biračkim pravom ima obavezu da glasa na izborima. Obavezno glasanje u tom smislu ne može biti obavezno ukoliko nema sankciju (kažete da je glasanje obavezno, ali ako ne uvedete sankciju to znači da ipak nije obavezno). Kao primer, sankcija može biti novčana u našim uslovima danas ona može iznositi 50 000 rsd. Ukoliko ne platite ovu kaznu jer niste izašli na izbore - uvede se pravilo da ne možete da izvadite nova lična dokumenta, ne možete da registrujete kola, ne možete da primate novčanu naknadu iz budžeta, kao ni platu ukoliko se ona isplaćuje iz budžeta. Šta bismo dobili time? Dobili bismo gotovo 100% izlaznost na izbore jer racionalnim pojedinicima je svakako korisnije da prošetaju do biračkog mesta nego da plaćaju ovoliku kaznu. Ovakva institucija bi ’naterala’ pojedince da glasaju (naravno, ne moraju da glasaju ni za jednu od ponuđenih lista, već da njihov glas bude nevažeći). Prosečna izlaznost na izborima u Srbiji ne prelazi 65%, dok je na lokalnim (ukoliko su odvojeni od republičkih) ona daleko ispod 50%. Takođe, moram da naglasim da ovakva institucija postoji već gotovo 2 veka, i da se i dan danas koristi u nekim demokratskim zemljama, a najbolji primer je Australija, a često se pominju Belgija, Grčka i Luksemburg. Izbori su gotovo jedini vid političke participacije za građane, a veliki deo društva apstinira. Posledice visoke apstinencije su takve da se slabi legitimnost, postoje otuđenost građana od države i politike, širok prostor za manipulaciju vlasti, jača se partokratija. Kakve političke efekte bi mogla da proizvede institucija obaveznog glasanja u Srbiji?

Dveri - Zakon za veću (ne)zaposlenost žena?

Ne ulazeći u pitanje kako pokret Dveri Srpske gledaju na osobe ženskog pola (jer je za to potrebno mnogo više od jednog bloga) bavim se ovde jednim predlogom koji je ova izborna lista iznela u izbornoj kampanji. Dveri tvrde da će ukoliko dođu u poziciju da donose odluke, da donesu zakon koji će ženama sa malom decom dati mogućnost da rade četiri sata, a da im se priznaje puno radno vreme. Oni smatraju da „srpska žena zaslužuje više privilegija kao majka, radnik, poslodac i da država mora ženi da omogući normalno radno vreme kako bi mogla da se posveti svojoj porodici (link).“ Ponavljam, stav pokreta Dveri prema ženama nije tema. Bavim se samo pitanjem kakve bi posledice mogla da proizvede ovakva mera.

Duvan kao negativna eksternalija - regulacija ili oporezivanje?

U ovoj izbornoj kampanji retko se biračima nude konkretni policy predlozi već se kampanje zasnivaju na opštim mestima i ponavljanjima velikih reči. Od strane SPS gotovo da nije ponuđena nije konkretna mera. Jedino što se može posmatrati kao konkretan predlog, pre sve zbog načina predstavljanja jeste koncept Gradovi bez duvanskog dima koji podrazumeva potpunu i sveobuhvatnu zabranu pušenja na svim javnim mestima, a predlog je na jednoj konferenciji za medije predstavio državni sekretar Ministarstva zdravlja Periša Simonović. S obzirom da je predlog preneo sajt ove partije u vreme izborne kampanje, normalno je na ovo gledati kao na izborni policy predlog SPS-a.

Ukratko o reformama (kopiranje Dinkićevog modela subvencionisanja privrede nisu reforme)

Ključna izborna poruka koju nudi SNS na ovim izborima je: REFORME, REFORME, REFORME! Kao što je između ostalog bilo i 2012. godine, jer oni žele da reformišu zemlju i donesu viši životni standard građanima. Oni pod tim reformama podrazumevaju sveobuhvatnost, ali u njih neću sada da ulazim, već se bavim samo jednim delom - ekonomijom, odnosno politikom kreiranja privrednog rasta. Dominantna politika PPV-a kada se radi o stvaranju privrednog rasta (što mi deluje da se poistovećuje sa stranim investicijama), kao što smo imali priliku da vidimo večeras u Utisku nedelje prema rečima Nebojše Stefanovića jeste politika subvencionisanja i na taj način otvaranje novih radnih mesta i pokretanje novih poslova. U skladu sa tim, kako Stefanović kaže - potpuno je normalno da se Mišelinu (Michelin) pokloni 30 miliona evra novca poreskih obveznika, da bi oni uložili u Srbiju. I ne samo Mišelinu, već je izgleda cilj da strane investitore dovode pojedinci u vladi tako što će im se dati subvencije, određeni period oslobađanja od poreza i određene cene komunalnih usluga.

Dinkićev predlog besplatnih letovanja - koliko bi nas koštao i da li je društveno opravdan?

Pre nekoliko dana je stiglo jedno od verovatno mnogobrojnih suludih ’obećanja’ koje ćemo dobiti u izbornoj kampanji.  S obzirom od koga dolazi, nije čudna lakoća sa kojom se iznose određeni predlozi. Pogađate o kome je reč - šampion u obećanjima šta će ’država d'uradi’ - Mlađan Dinkić.

Obećanja i predlozi se u izbornim kampanjama iznose bez ikakve analize posledica tih mera, ili analize kako i odakle nešto obezbediti i finansirati.  Dinkić je u utorak najavio paket mera za brigu o porodici, pa je između ostalog naveo:

„da se ukine solidarni porez, uvedu besplatna letovanja i zimovanja za osnovce, besplatna užina, da se stipendijama pomogne siromašnim studentima i uvedu posebne mere za zapošljavanje starijih od 50 godina.“

Od ovih predloga nekako su mi najviše zapali za oko letovanja i zimovanja za osnovce kao i besplatna užina. Poslednja mera pre svega zato što mislim da osnovne škole već obezbeđuju besplatnu užinu za đake, ali njom neću da se bavim. U ovom blogu se bavim pitanjem letovanja i zimovanja za osnovce kroz dva pitanja - finansiranje i pitanje društvene opravdanosti takve mere. Unapred se izvinjavam na neažuriranim podacima (baratam sa podacima o broju učenika, izdvajanjima za obrazovanje i sl. iz 2008/9. godine, ali sam siguran da broj i podaci iz 2014. godine ne odstupaju previše, već da su na nivou statističke greške.